Svaki kandidat mora do utorka naveče (12. jul) da obezbedi podršku
najmanje 20 poslanika Donjeg doma. Potom će se u više krugova u Donjem
domu britanskog Parlamenta suziti broj kandidata, a celi postupak bi
trebalo da se završi petog septembra, kada će se izabrati novi premijer.
Kakva je procedura?
U dva izborna kruga koji se održavaju u sredu i četvrtak otpadaju
kandidati sa najmanje glasova. Preostali broj kandidata će se u svakom
narednom krugu umanjivati za onog ko je dobio najmanje glasova.
Grejem Brejdi je šef takozvanog „Komiteta 1922“ koji okuplja
konzervativne poslanike. Taj komitet ima odlučujuću ulogu u
proceduri. Brejdi kaže da bi do 21. jula trebalo redukovati broj
kandidata na samo dva.
U naredne dve sedmice britanski Parlament će se pretvoriti u leglo intriga, zakulisne borbe će biti pune otrova.
Odluku će na kraju doneti 100.000 članova Konzervativne partije. Na
poslednjem glasanju dali su veliku podršku Borisu Džonsonu. Sada bi
trebalo da razmisle koje kvalitete osim humora i sposobnosti za sticanje
popularnosti mora imati Džonsonov naslednik.
Procedura je slična predizbornoj trci. Dva kandidata se predstavljaju
u lokalnim partijskim odborima boreći se za svaki glas. Na letnjim
vrtnim zabavama torijevaca u njihovim uporištima na jugu Engleske,
odlučuje se ko će zadobiti simpatije partije i postati novi premijer.
Boris Džonson, koji je u ponedeljak (11.07.) dao prvi intervju posle
najave da će se povući, bio je suzdržan u vezi sa pitanjem svog
naslednika. Rekao je da ne želi nikome da pokvari izglede da pobedi.
Slični ciljevi
Torijevci se nasuprot Džonsonovoj politici sada opet pokazuju kao
stranka koja smanjuje poreske namete. To obećavaju skoro svi kandidati, a
pod odlazećim premijerom poreski nameti su dostigli visok nivo.
Dok je poslednji Džonsonov ministar finansija najavljivao
oporezivanje preduzeća sa 21 odsto, sada svi najavljuju smanjenje
poreske stope na 15 odsto. Time bi propali međunarodni planovi za
globalni minimalni porez.
Pitanje je da li će se time rešiti problem slabog priliva inostranih investicija. Svi kandidati stoje iza tvrdog Bregzita koji je zemlju već koštao više od dva odsto privrednog rasta. Međutim, niko nema hrabrosti da dovede Bregzit u pitanje, pa čak ni lideri opozicije.
Veliki problem poreskih olakšica jeste pitanje – ko će to
finansirati. Spominje se štednja u javnom sektoru i fiskalni potencijali
za uštedu, ali konkretnih naznaka nema. Britanski javni dug je za vreme
pandemije zbog slabog privrednog rasta povećan na 95 odsto. I naredna
konzervativna vlada, ko god je predvodio, taj će dug još uvećati.
Uostalom, ama baš svi obećavaju novi početak.
Dobri, loši i nepoznati
Raznolikost kandidata je veća nego ikad, više njih su azijskog ili
afričkog porekla. Oni predstavljaju čudnu mešavinu kontroverznih
ministara pod Džonsonom i potpuno nepoznatih poslanika iz poslednjih
skupštinskih klupa.
Izgleda da još uvek najbolje šanse ima Riši Sunak, bivši ministar
finansija. Ali protiv njega se već žestoko spletkari. Njegova izuzetno
bogata supruga nema poresko sedište u Velikoj Britaniji, a i on je dugo
posedovao američku zelenu kartu, pa bi ga to trebalo diskvalifikovati u
očima pristalica.
Govorka se da kampanju protiv njega vode iz savetničkog tima Borisa
Džonsona jer je on navodno ljut zbog Sunakove ostavke prošlog utorka,
što je bitno doprinelo padu Džonsona.
Međutim, spletkarenja nije pošteđen ni njegov naslednik na mestu
ministra finansija Nadhim Sahavi – navodno je stvarao bogatstvo
sarađujući sa firmama koje su odlazile pod stečaj, a govorka se i o
nekim neraščišćenim poreskim obavezama.
I bivši ministar zdravstva Sadžid Džavid koji ima najviše iskustva u
vladi, a takođe je doprineo padu Borisa Džonsona, ne otkriva do kraja
svoje poreske dugove. Izgleda da najbogatiji kandidati imaju slične
probleme.
Aktuelna britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras je takođe
kandidatkinja za mesto premijerke. Njoj protivnici pripisuju
nekompetentnost. I državna pravobraniteljka Suela Braverman, koja je
deklarisana protivnica levih identitetskih politika, takođe je u igri.
Vođa partijske desnice Stiv Bejker je upozorio da bi u trku mogao da
se uključi i Džejkob Ris-Mog, kojeg mnogi vide kao karikaturu torijevca
iz 19. veka. On bi navodno bio čisti otrov za birače.
Bivši oficir Tom Tagenthat slovi za politički umerenog i iskrenog
čoveka, ali nema veliko iskustvo u vlasti i ne pripisuju mu velike
šanse.
Naposletku, tu je i Džeremi Hant kojeg je na partijskim izborima
porazio Boris Džonson, pa ga prati imidž gubitnika. On makar ima čiste
ruke, jer nije imao funkcije u Džonsonovoj vladi. Pored nekih manje
poznatih kandidata, na listi je i Riman Čišti o kojem čak i dobro
upućeni ne znaju skoro ništa. Izgleda da je njegov moto olimpijski –
važno je učestvovati.