Samo u Evropi materijalna šteta je procenjena na oko 277,7 milijardi dolara prema cenama iz 1938, a u Jugoslaviji na 46,9 milijardi dolara.
Napad na Vesterplate, nedaleko od Gdanjska (nemački naziv je bio Dancig)
1. septembra u 4,45 sati ujutro, koji je izvela nemačka krstarica “Šlezvig Holštajn”, smatra se oficijelnim početkom Drugog svetskog rata.
Paralelno, nemački “Lutfafe” započeo je bombardovanje varošice Veilun. U to vreme to je bil granična zona. Samo u tom mestu prvog dana rata poginulo je skoro dve hiljade ljudi, a 70 odsto grada je uništeno.
Iako je Nemačka bezuslovnu kapitulaciju nakon gotovo šestogodišnjeg rata potpisala 9. maja 1945. čime su okončana ratna dejstva u Evropi, na Pacifiku rat je potrajao još mesecima, do konačne kapitulacije Japana 2. septembra 1945. godine.
Predaja Japana ubrzana je atomskim napadamina na Hirošimu i Nagasaki 6. odnosno 8. avgusta 1945. čime je Japan doveden u bezizlazan položaj.
Na teritoriji Jugoslavije konačni otpor pojedinih okupaotorskih jedinica slomljen je 15. maja.
Drugi svetski rat izazvan nastojanjem Nemačke, Italije i Japana da izvrše novu podelu sveta, doneo je neizmerna stradanja i žrtve i zločine ogromnih razmera, poput masovnih likvidacija civila, najviše Jevreja (čak do 6 miliona) Srba, Poljaka, Rusa, na dalekom istoku, razume se, Kineza.
Prelomni momenat u Evropi bio je napad na Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. koji će se nakon početnih uspeha već na samom kraju 1941. pretvoriti u postupno odstupanje Nemaca.
Konačno, posle poraca Nemaca kod Staljingrada početkom februara 1943. započelo je odstupanje Nemačke okončano maja 1945. potpunim porazom.
Na Pacifiku, napad Japana na američku pacifičku flotu u luci Perl Harbur na Havajima 7. decembra 1941. bio je povod za otvoreni ulazak SAD u rat, što će se okončati potpunim slomom Japana a time i krajem svetskog rata 2. septembra 1945.