Mapa nataliteta koja kruži internetom na prvi pogled deluje kao još jedan upečatljiv vizuelni prikaz evropske demografske krize.
Međutim, kada se brojevi provere u relevantnim evropskim bazama, poruka ostaje ista čak i kada se pojedinačne vrednosti koriguju: Evropa gotovo u celini rađa premalo dece da bi bez migracija mogla da održi broj stanovnika. Granica proste reprodukcije stanovništva u razvijenim društvima najčešće se postavlja oko 2,1 deteta po ženi, a Evropska unija je daleko ispod tog nivoa već decenijama. U 2024. ukupna stopa fertiliteta u EU pala je na 1,34, dok je godinu ranije iznosila 1,38. Još alarmantnije zvuči podatak da je u 2023. u EU rođeno 3,67 miliona beba, što je bio najveći godišnji pad broja rođenih još od 1961. godine, navodi se u podacima “Eurostata“.
Ako se Evropa pogleda kao celina, sever, zapad, jug i istok više ne izgledaju kao odvojene demografske priče, već kao varijacije istog problema. Rađa se manje dece, roditeljstvo se odlaže, a društva stare brže nego što uspevaju da obnove generacije. Eurostat beleži da žene u EU prvo dete dobijaju sve kasnije, pa je prosečna starost pri rođenju prvog deteta porasla sa 28,8 godina u 2013. na 29,8 godina u 2023. godini. To nije samo statistički detalj, već jedan od ključnih pokazatelja duboke promene životnog obrasca u Evropi.
Na mapi se vidi da nijedna velika evropska zona više nije zaista demografski sigurna. I kada se uzmu zvanični podaci za EU, vrh liste više ne izgleda naročito visoko. U 2024. najvišu stopu fertiliteta u Uniji imala je Bugarska sa 1,72 deteta po ženi, sledile su Francuska sa 1,61 i Slovenija sa 1,52. Na dnu su bile Malta sa 1,01, Španija sa 1,10 i Litvanija sa 1,11. Drugim rečima, čak i zemlje koje su među najboljima u EU ostaju osetno ispod nivoa potrebnog za prostu obnovu stanovništva. To je suština priče koju mapa prenosi prilično tačno, iako pojedini brojevi na njoj nisu uvek potpuno usklađeni sa najnovijim zvaničnim objavama.
Najveći gubitnici ovog procesa su zemlje koje su istovremeno pogođene niskim natalitetom, odlaskom stanovništva i ubrzanim starenjem. Tu se posebno izdvajaju delovi istočne i južne Evrope. Eurostat za 2024. pokazuje da su Malta, Španija i Litvanija na samom dnu EU, dok širi evropski skupovi podataka i procena ukazuju da je situacija izuzetno teška i u državama van Unije koje prolaze kroz rat, duboku ekonomsku nesigurnost ili dugotrajnu emigraciju, kao što je slučaj sa Ukrajinom koja ima rezultat 0,85. Upravo zato su najdramatičnije nijanse na mapama najčešće koncentrisane na istoku kontinenta. Evropska komisija u svojim demografskim analizama takođe upozorava da je nizak fertilitet jedan od ključnih dugoročnih pokretača smanjenja i starenja stanovništva, a da bi bez migracija pad broja stanovnika u EU počeo i ranije.
Razlozi za pad nataliteta
Razlozi za pad nataliteta nisu jednostavni i ne mogu se svesti na jednu političku odluku, ekonomsku krizu ili promenu vrednosti. Analiza Evropske komisije o niskom fertilitetu u EU navodi nekoliko glavnih pokretača: produženo obrazovanje, kasnije osamostaljivanje, neizvesnije tržište rada, rodnu neravnopravnost u raspodeli brige o deci i kući, promene porodičnih obrazaca i odlaganje roditeljstva. OECD dodatno ističe pritisak troškova stanovanja, dostupnost vrtića, dizajn roditeljskih odsustava i širu finansijsku sigurnost domaćinstava. Zbog toga je pogrešno posmatrati natalitet samo kao pitanje lične želje. U velikom delu Evrope problem više nije samo koliko ljudi želi decu, već koliko njih veruje da sebi to može da priušti u trenutku kada biološki još mogu bez većih teškoća da postanu roditelji, piše “Popularion Europe“
Zbog svega toga, pad nataliteta više nije samo tema za demografe, već pitanje koje zadire u ekonomiju, tržište rada, penzioni sistem, zdravstvenu zaštitu i regionalni razvoj. Manje rođenih danas znači manje radno sposobnih za dve ili tri decenije, ali i veći pritisak na škole, male gradove i ruralne krajeve već sada. U mnogim delovima Evrope to više nije budući scenario, već realnost koja je počela. Broj stanovnika se još ponegde održava zahvaljujući migracijama, ali prirodna obnova generacija slabi gotovo svuda, piše nova.rs.