Već na prvom koraku, počinjete da sumnjate da li je demokratija uopšte
stizala u ovu zemlju. Statue i slike predsednika Alijeva su svuda okolo,
a enormno bogatstvo (94% izvoza čine nafta i gas) je potrošeno da od
aerodroma pa nadalje imate utisak da ste došli u savršenu zemlju.
Pored autoputa sa 8 traka su redovi drveća. Međutim, vidi se da su sveže
zasađeni, a iza par redova mladih stabala se vidi ledina. Slično je i u
gradu, gde su pored svežih zasada, izgrađene ogromne zgrade, koje treba
da izgledaju što “starije”i neodoljivo podsećaju na neke u velikim
evropskim gradovima. Međutim, kada se udubite vidite da veći deo njih
nije useljen, iako su u prizemlju često otvorene radnje najpoznatijih
svetskih marki.
Za potrebe Eurosonga, izgradnje zgrada, ali i Kristalne dvorane u kojoj
se takmičenje održava, raseljeno je jako puno ljudi. Nije im obezbeđen
alternativni smeštaj i vlast se prema stanarima odnosila krajnje grubo.
Taj manir inače postoji i prema onima koji se bave ljudskim pravima, a
naročito prema novinarima.
Dva ubistva novinara koji su pisali o korupciji su nerazjašnjena, šest
ih je uhapšeno neposredno pre Evrovizije, a oko 70 političkih
zatvorenika je i dalje iza rešetaka.
Upravo zbog ovoga, najveći favorit za pobedu, predstavnica Švedske
(Loreen), sastala se sa lokalnim organizacijama za ljudska prava, a
prvenstveno za inicijativnom “Pevamo za demokratiju”. Iako je novinari
stalno opsedaju, provela je dva sata pričajući sa aktivistima i
pružajući na ovaj način podršku, što nijedan predstavnik nikada nije
učinio.
U razgovoru koji je organizovao Civil Rights Defenders, ona je rekla da
potpuno razume sa čime se ljudi suočavaju u Azerbejdžanu, imajući u vidu
da su njeni roditelji iz Maroka, gde su postojala slična kršenja
ljudskih prava. Narednog dana su aktivisti ovih organizacija, započeli
protest ispred Gradske Skupštine koji je odmah sprečen od strane
policije, a nekoliko aktivista je uhapšeno.
Inače tokom prve večeri takmičenja, nije bilo puno “jakih” pesama. Sem
Rusije, Grčke, Kipra, Islanda, ostali su bili manje ili više bledi. Iako
su se mediji u Srbiji fokusirali najviše na Rambo Amadeusa (Crna Gora),
on je ovde bio totalni autsajder, pa mu i plasman nije teško pao. Za
razliku od njega, novinari i ljubitelji Evrovizije koji su doputovali u
Baku žale se na činjenicu da se sve održava u ponoć (vremenska razlika
je 3 sata), a da žurke počinju u 3 ujutru.
Inače, domaćini navijaju za svoju predstavnicu najviše, ali im se
prilično sviđaju i Švedska, Turska i naravno – Rusija. Srbija im se
sviđa “onako”, a još uvek nisu čuli za srpsko-azerbejdžansko
prijateljstvo koje je rezultiralo statuom u Tašmajdanskom parku i
kreditom za autoput do Čačka. Sa druge strane, od proizvoda iz Srbije, u
supermarketima je jedino lociran sir koji proizvodi “Mlekara Šabac”,
dok ostalih nije bilo na vidiku.
Danas je održana poslednja proba pred drugo polufinale. Opšti utisak je
da ima toliko tehničkih grešaka da se svi pribojavaju da će u prenosu
uživo nešto krenuti kako ne treba. Što se učesnika tiče, pesme su
neuporedivo bolje, ali se svi slažu da od zemalja regiona (Srbija,
Hrvatska, Makedonija, BiH, Slovenija, Bugarska) jedino Srbija ima
siguran prolaz, dok je za sve ostale veoma dobro ako uopšte uspeju da se
plasiraju u finale.
Nastup Joksimovića je jednostavan i upečatljiv, ostavlja odličan utisak
iako on nastupa prvi. Za razliku od nastupa Joksimovića koji se svima
svideo, ponašanje delegacije (iz RTS-a) se nikom ne sviđa.
Prilično su zatvoreni u sebe, neljubazni, bez preterane želje da
(domaćim) novinarima pruže informacije koje su im potrebne, ali ni da
promovišu predstavnika Srbije.
Uglavnom komuniciraju sa predstavnicima jednog od dva udruženja
ljubitelja Evrovizije (OGAE), ali od toga baš i nema vajde jer je
promovisanje srpskih predstavnika na niskim granama.
Za razliku od RTS, delegacija Švedske, sve svoje novinare pozove da
provedu ceo dan sa predstavnikom ove zemlje, da prisustvuju sastancima i
drugim događajima.
Imajući u vidu da svaka delegacija 24h ima na raspolaganju autobus,
jasno je da je za ovu ideju potrebno samo malo dobre volje. Inače,
paradoks je da novinarima iz Srbije karte za Eurosong već godinama daju
članovi drugih delegacija.
Glavnu promociju predstavnika Srbije je organizovala ambasada Srbije u
ovdašnjem hotelu “Hilton”. Uz sponzorstvo “Škode”, ćevape i grickalice
koje su valjda trebale da asociraju na Srbiju, obratio se Ambasador, a
onda je Željko Joksimović zapevao, što se prisutnim fanovima, novinarima
i gostima veoma svidelo. Opšta ocena je da je koktel/žurka Srbije ove
godine bila u rangu svih ostalih. Sve u svemu, vredi očekivati da će
Joksimović imati plasman u prvih pet.