Postoje jake indicije da su Amerika i Velika Britanija spremne da u roku od nekoliko dana ukinu ograničenja za Ukrajinu i dozvole da ova zemlja koristi rakete dugog dometa protiv ciljeva unutar Rusije.
Pojedini mediji navode da je odluka već donijeta, a da Vašington i London čekaju samo povoljan trenutak da je objave.
Do preokreta su dovele informacije da Iran isporučuje Rusiji balističke rakete, zbog čega je američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio da istoku prijeti velika eskalacija.
Ukrajina već ima zalihe ovih projektila, ali je ograničena da ih ispaljuje na ciljeve unutar svojih granica. Kijev se nedjeljama zalaže za ukidanje ovih ograničenja kako bi mogao da gađa na ciljeve unutar Rusije. Čemu onda oklijevanje Zapada i kakvu bi razliku ovi projektili mogli da donesu?
Šta je “Storm Shadow”
“Storm Shadow” je anglo-francuska krstareća raketa sa maksimalnim dometom od oko 250 km. Francuzi ga zovu “Skalp”.
Britanija i Francuska su već poslale ove projektile Ukrajini, ali uz upozorenje da Kijev može da ih ispali samo na ciljeve unutar svojih granica. Lansira se iz aviona, a zatim leti brzinom zvuka, prije nego što se spusti i detonira bojevu glavu.
“Storm Shadow” se smatra idealnim oružjem za prodor u bunkere i skladišta municije, kakve koristi Rusija u svom ratu protiv Ukrajine.
Ali svaka raketa košta skoro milion američkih dolara, tako da se obično lansira kao dio pažljivo planiranog niza, uz mnogo jeftinijih dronova, poslatih unaprijed da zbune i iscrpe protivvazdušnu odbranu neprijatelja, baš kao što Rusija čini Ukrajini.
Džastin Kramp, vojni analitičar, bivši oficir britanske vojske i izvršni direktor konsultantske kuće “Sibilline”, kaže da je ovo veoma efikasno oružje za Ukrajinu.
– Nije iznenađenje da je Kijev lobirao za njegovu upotrebu unutar Rusije, posebno za gađanje aerodroma koji se koriste za napade klizećim bombama koji su nedavno ometali ukrajinske napore na frontu – kaže on.
Zašto Ukrajina baš sada želi projektile
Ukrajinski gradovi i linije fronta svakodnevno su pod bombama. Mnoge rakete i klizne bombe koje razaraju vojne položaje, stambene blokove i bolnice, lansiraju ruski avioni koji se nalaze duboko na teritoriji Rusije.
Kijev se žalio da je zabrana da gađa baze iz kojih se ovi napadi izvode slično tome da se neko natjera da ratuje sa jednom rukom vezanom iza leđa.
Na bezbjednosnom forumu Globsek čak je sugerisano da su ruske vojne vazdušne baze bolje zaštićene od ukrajinskih civila.
Ukrajina je iz tog razloga napravila svoj, inovativan i efikasan program napada na teritoriju Rusije. Ponekad su ovi udari dronovima zaticali Ruse nespremne, ali bespilotne letjelice mogu da nose samo mali teret i većina njih bude otkrivena i presretnuta.
Kijev tvrdi da su potrebne rakete dugog dometa, uključujući “Storm Shadow” i sistemi poput američkog Atacms-a, koji ima čak i veći domet od 300 km.
Zašto je Zapad oklijevao da odobri udare na Rusiju
Jednom riječju: eskalacija. Vašington brine da, iako su se do sada sve crvene linije predsjednika Vladimira Putina pokazale kao blefovi, dozvoljavanje Ukrajini da pogodi mete duboko unutar Rusije raketama koje je isporučio Zapad, moglo bi ga samo gurnuti preko ivice da uzvrati.
Američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da njegova administracija rješava pitanje dozvole Ukrajini da koristi oružje dugog dometa.
U Bijeloj kući strahuju da bi zvaničnici u Kremlju mogli da insistiraju da odmazda ima oblik napada na tranzitne tačke za rakete na putu ka Ukrajini, kao što je vazdušna baza u Poljskoj.
Ako bi se to desilo, moglo bi da dođe do aktivacije Člana 5 NATO, što znači da bi savez bio u ratu sa Rusijom. Još od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 24. februara 2022, cilj Bele kuće je bio da Kijevu pruži što je moguće veću podršku, a da ne bude uvučen u direktan sukob sa Moskvom.
Bez obzira na to, Vašington je dozvolio Ukrajini da koristi rakete koje je isporučio Zapad protiv ciljeva na Krimu i četiri regiona koje je Rusija nelegalno anektirala 2022. Iako Moskva smatra ove regione dijelom svoje teritorije, te tvrdnje ne priznaju ni SAD, ni međunarodna zajednica.
Kakvu razliku može da napravi “Storm Shadow”
Kijev već toliko dugo traži upotrebu zapadnih raketa dugog dometa unutar Rusije, da je Moskva već preduzela mjere predostrožnosti za eventualno ukidanje ograničenja.
Džastin Kramp iz “Sibiline” kaže da je ruska protivvazdušna odbrana evoluirala kako bi se suprotstavila pretnjama.
Metju Savil, direktor vojne nauke u istraživačkom centru Rusi, vjeruje da bi ukidanje ograničenja ponudilo dvije glavne prednosti Ukrajini. Prvo, moglo bi da “otključa” korišćenje drugog sistema – Atacms.
Drugo, to bi za Rusiju predstavljalo dilemu gdje da pozicionira protivvazdušnu odbranu, što bi, kako kaže, moglo olakšati prolazak ukrajinskih dronova