Time je u SAD oživljena stara priča republikanskih simpatizera da
aktuelni predsednik vodi levičarsku politiku, koja nije u skladu sa
američkom tradicijom.
Stav konzervativnog dela glasačkog tela je
da slogan “Napred” ima veze sa radikalnom levicom u Evropi i duboke
korene u socijalizmu i marksizmu, prenosi AP.
Najglasniji u
osudi Obame bili su bivši republikanski predsednički kandidati Rik Peri,
Njut Gingrič i Mišel Bakman, koji su ga javno označili upravo kao
socijalistu, čiju politiku je neophodno promeniti tako što će on biti
poražen na izborima.
Kao jedan od najvećih Obaminih grehova,
oni su videli reformu sistema zdravstvenog osiguranja, po kome bi u
narednih nekoliko godina svi Amerikanci dobili neku vrstu osiguranja. U
ovom trenutku više od 30 miliona ljudi u Americi nema nikakvo
zdravstveno osiguranje.
Republikanci takvu politiku aktuelne administracije vide kao preveliko mešanje države u privatnu sferu pojedinca.
Ipak, nešto umereniji stav prema Obami ima Mit Romni, koji je osvojio republikansku predsedničku nominaciju, i važi za manje konzervativno krilo u stranci.
“Ja ne koristim reč socijalista, ali se slažem da predsednik vodi
politiku u kojoj se vlada previše meša u sve i ona ne daje rezultate”,
kazao je Romni nedavno za CNN, ocenivši da Obamina politička inspiracija
dolazi od evropskih socijal-demokrata.
Mnogo manje odmerenim rečima, o predsedniku SAD je govorio poznati konzervativni radijski voditelj Raš Limbo, koji ne propušta da ospe paljbu po Obami.
“Stalno zaboravljam da je Obama crnac i da zbog toga ne može da bude
socijalista. Ipak, kad ga pogledam, ja ne vidim crnca, ja vidim
socijalistu i marksistu”, rekao je Limbo u jednoj od svojih emisija.
Na temu Obame i socijalizma, u Americi je izdato i više knjiga konzervativnih autora, među kojima se izdvaja Stenli Kurc, koji ocenjuje da Obama planira da tiho uvede socijalizam u Ameriku.
“Na duže staze, Obama planira da upadnemo u zamku novog socijalizma,
nevidljivog socijalizma, koji se prikriva tradicionalnom pričom o
fer'pleju. To bi bila neka vrsta mekog socijalizma, onog što danas
postoji u evropskim zemljama čije ekonomije se dave”, smatra Kurc.
Ipak, većina analitičara i istoričara ne smatra da se Amerika okreće
bilo kojoj vrsti socijalizma, već da Obama vodi jednu pragmatičnu
politiku.
Politički istraživač sa Arizona stejt univerziteta Terens Bol
kaže da se danas koristi termin socijalista, kao uvreda za Obamu, jer
raniji termin liberal, koji su voleli da koriste konzervativci, više ne
postiže efekat kod njihovih birača.
Danas u Americi skoro da i
nema političke stranke koja je okrenuta socijalizmu, ako se ne računaju
trojica javnosti malo poznatih kandidata koji su sa socijalističkom
idejom učestvovali na predsedničkim izborima 2008. godine, osvojivši
ukupno na nivou cele zemlje nešto više od 20.000 glasova.
Socijalistička partija u Americi je imala jako uporište u radničkom
pokretu na početku 20. veka, pod vođstvom Eugena Debsa, i tada su uspeli
da se izbore za jednog kongresmena i nekoliko gradonačelnika. Debs je
pet puta bio kandidat na predsedničkim izborima, a najbolji rezultat sa
913.000 glasova je osvojio na izborima 1920. godine.