On je rekao da je maksimalna zatvorska kazna od 21 godine, koliko je
predviđeno norveškim zakonom, “patetična kazna”. U Norveškoj ne postoji
smrtna kazna.
Brejvik je rekao da je “veoma iznenađen” činjenicom da je preživio dan u
kojem je izvršio napade. Trećeg dana suđenja, tužilaštvo je ispitivalo
optuženog o njegovim vezama sa militantnim nacionalistima.
Na pitanje da li želi da mu sud izrekne smrtnu kaznu, Brejvik je
odgovorio: “Ne, ali bih to poštovao. Ne bih priznao kaznu od 21 godine
zatvora, to je smiješno”.
Brejvik je ubio 69 ljudi na skupu omladine vladajuće Laburističke
stranke na ostvu Utoja, a prethodno je aktivirao bombu ispred zgrade
Vlade u Oslu i ubio osam ljudi.
Optuženi danas u sudnici nije bio miran kao prethodnih dana i teže se kontrolisao dok je odgovarao na pitanja.
Tužilaštvo je insistiralo na detaljnim odgovorima o mreži militantnih
nacionalista, za koju je tvrdio da je njen član. On se, navodno, u
Liberiji sastao sa jednom osobom srpske nacionalnosti, kao i sa
Englezima u Londonu.
Tužilaštvo ne vjeruje da su se ti susreti dogodili i pokušava da utvrdi da li je riječ samo o Brejvikovoj fantaziji.
“Bio sam veoma iznenađen time što sam preživio taj dan. Nisam imao
nikakvih drugih planova. Vjerovao sam da su šanse da preživim bombaški
napad manje od pet odsto, ali preživio sam i Utoju”, rekao je Brejvik.
Sud će tokom procesa utvrditi da li je Brejvik uračunljiv i da li može biti osuđen na zatvorsku kaznu.
Optuženi je ranije izjavio da su se pripadnici mreže Vitezovi templari sastali u Londonu da bi utvrdili svoju platformu.
On je dodao da ta grupa “nije organizacija u konvencionalnom smislu”,
već da se sastoji od “nezavisnih ćelija” i da nema lidera. Brejvik tvrdi
da grupu čini “nekoliko stotina” pojedinaca iz čitave Evrope, koji su
prošli obuku.
Brejvikovo svjedočenje i iskazi svjedoka ne prenose se javno. Očekuje se da će optuženi svjedočiti ukupno pet dana.