Sa dva velika univerziteta, 22 škole engleskog jezika i prestižnom Akademijom umetnosti, on je univerzitetski centar, a studije, u zavisnosti od statusa škole i trajanja, koštaju oko 1.000 funti.
Niži kursevi jezika, koji traju dve nedelje, mogu se naći i za 20 funti. Studenata i učenika uvek ima u velikom broju tokom cele godine, a naročito u letnjim mesecima.
Brajton i obližnje mesto Hov čine zapravo jedan grad. Na prvi pogled nije lako ni utvrditi gde završava jedan, a gde počinje drugi. “Ovde počinje Brajton, kaže nam u prolazu mlada Engleskinja i pokazuje na visoki mermerni stub na kojem su ugravirane slike kralja Džordža Četvrtog i kraljice Viktorije.
Brajtonu i Hovu zajedničke su strme ulice koje se spuštaju ka moru, raskošna arhitektura i lepe porodične kuće sa ljupkim malim vrtovima. U njima dominiraju bele, ružičaste i plave hortenzije, pa brajtonski vrtovi i bašte izledaju vrlo šaroliko i koloritno.
Zbog šarma i dobrog života i provoda Brajton je na dobrom glasu, pa tokom cele godine, a naročito u letnjim mesecima, ima i dvadesetostruko više pridošlica nego domicilnih stanovnika. Britanske turističke agencije hvale se podatkom da više od 8 miliona turista godišnje poseti ovaj grad. Među njima su i žitelji Londona, koje od ovog elegantnog letovališta udaljava 80 km i svega 50 minuta vožnje, bilo sopstvenim automobilom, bilo brzim vozovima koji jure i preko 200 kilometara na sat.
Uspon Brajtona započeo je krajem 18. veka, kada ga je kraljevska porodica izabrala za svoju zvaničnu letnju rezidenciju i time u ovaj grad privukla krem tadašnjeg engleskog društva.
“Lice i duh” Brajtona odredio je, početkom 19. veka, njegov najznamenitiji žitelj, kralj Džordž Četvrti, koji je na kraljevskom tronu Engleske bio od 1820. do 1830. godine. I uspon do najpoželjnijeg letovališta u Britaniji Brajton duguje upravo njemu. U istoriji je “ubeležen” kao obožavalac umetnosti, buntovnik, veoma slab prema alkoholu, ženskaroš i kockar.
Na engleskom kraljevskom prestolu, kao 21-godišnjak, nasledio je svog mentalno obolelog oca, kralja Džordža Trećeg, a hroničari tog vremena zabeležili su da je njegova vladavina odmah počela rastrošno – samo njegovo krunisanje koštalo je za to vreme fantastičnih 243.000 funti.
Na prestolu se zadržao samo deceniju, a Brajton je već na početku svoje vladavine odabrao za letnju rezidenciju na nagovor lekara, kako bi svoje glomazno, više od 100 kilograma teško telo oporavio od raskalašnog života. Terapija je podrazumevala svakodnevno plivanje i pijenje morske vode, ali nije dala rezultate.
U svom ekscentričnom i poročnom životu načinio je i nešto po čemu ga pominju i današnje generacije Brajtonaca – izgradio je raskošno zdanje, Kraljevski paviljon, koji i predstavlja najveću turističku atrakciju grada.
Paviljon, u skladu sa kraljevom ekscentičnošću, predstavlja čudnu arhitektonsku kombinaciju indijskih kupola i istočnjačkih minareta. Zato i jeste atrakcija, jer ništa slično ne postoji u celoj Britaniji, pa kada prvi put ugledate to zdanje učini vam se da ste u Indiji, jer vrh kamene građevine krase kupole u istočnjačkom stilu.
Unutra, u ogromnim odajama, za ulaznicu od 15 funti, može se videti kraljevska odora, ogromni krevet koji krije tajnu kraljevskih orgija, nepregledna trpezarija sa postavljenim porculanskim servisom za ručavanje i zlatnim escajgom. Kao da će njegovo kraljevsko visočanstvo svakog trena stići na ručak.
Kralj Džordž je enterijer Paviljona toliko pretrpao istočnjačkim kičom, da kraljica Viktorija više nije mogla da podnese život u toj šljaštećoj palati, te je na jednom udaljenom ostrvu izgradila utočište za sebe, sa pogledom na more. Tu lokaciju je odabrala jer se sa nje ne vidi nijedna kontura Paviljona.
U svakoj istorijskoj knjizi o Brajtonu zapisano je da razvoj ovog grada počinje upravo od 1823. godine, kada je dovršena izgradnja Paviljona. A dvadesetak godina kasnije, kada ovde stiže železnica, grad beleži neprestani porast stanovništva.
Danas, dva veka posle kralja Džordža, Brajton je veoma popularna turistička atrakcija. On je za Britance “mali London na moru”. Obala je načičkana novoizgrađenim hotelima, krcata brojnim prodavnicama i buticima u kojima su aktuelna sniženja. Najposećenija je trospratna robna kuća “Primark”, u kojoj cene tek za nijansu odskaču od onih u našim radnjama, što ukazuje da je globalna recesija pokolebala i Engleze, te sve češće odustaju od svog čuvenog gesla: “Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari”.
Ako se odnos prema kupovini unekoliko i promenio, nije žeđ lokanog stanovništva za strastvenim načinom života, ali i onih koji ovamo svraćaju samo na vikend, opisuje hroničar Ijan Mekgauan u knjizi “Portret Brajtona”.
Što se dublje spuštate prema centru Brajtona, život je sve uzbudljiviji, a prolaznici sve raznovrsniji – od onih zabrađenih sa Dalekog istoka, Afrikanaca svih boja, do Evropljana svih jezika.
Omamljuje miris mora, vetar je svakodnevna pojava, baš kao i udaranje talasa o obalu i oglašavanje galebova. Ove ptice su toliko brze i smele da ukoliko sednete na neki od travnjaka u nameri da pojedete sendvič, morate najpre da osmotrite ima li galebova u blizini, jer mnogim turistima i meštanima galebovi su u letu oteli hranu iz ruke.
Brajton ima dva pristaništa – viktorijanski Palace Pier, izgrađen 1899. godine, krcat je prijatnim restoranima koji nude kuhinju sa svih kontinenata. Najviše se traže kineski specijaliteti, ali u velikoj meri zastupljena je i kuhinja Indije zbog brojnih pridošlica iz ove nekada britanske kolonije.
Oko dva kilometra udaljeno je pristanište West Pier na kojem su često priređivane pozorišne predstave, ali pristanište je 2003. pretrpelo dva požara i već godinama iz vode izviruje njegov ugljenisani skelet. Brajtonci i dalje razmišljaju o najpogodnijem načinu za njegovu rekonstrukciju, ali ne žuri im se jer i u ovakvom stanju Pier mami veliki broj turista.
Šljunkovite plaže Brajtona, koje su “opkolili” raznovrsni pabovi, barovi, restorani, noćni klubovi i svakovrsna zabava naprosto su magnet za turiste. Na ovom mestu, gde se susreću Atlantski okean i Severno more, svega nekoliko dana tokom letnjih meseci temperatura mora jedva pređe 22 stepena. Ali, ne haju Englezi za to.
Oni najodvažniji kupaju se i na 18 stepeni Celzijusa, a većina dolazi da prošeta predivno uređenom obalom, da se divi jednoj od najvećih marina u Evropi, priredi roštilj na plaži ili da, jednostavno, leškari na ćudljivom engleskom suncu.
Lokalni stanovnici trude se da žive što ugodnije, krasi ih strastvena žeđ za pićem i uživanjima svih vrsta. Čim iz Londona kročite na brajtonsku železničku stanicu videćete drugo lice grada – North Laine.
To je usputna stanica za studente i hipike, pankere… Tu su brojni butici koji još uvek prodaju majice sa printovima Če Gevare i stare gramofonske ploče. Sve navedeno, uključujući i današnji kosmopolitizam i polnu toleranciju, obezbedilo je Brajtonu slavu i preko granica britanskog kraljevstva, ali, pored građana prestonice, rado ga posećuju i imućniji Britanci i boemi.
GRAD ZA PROVOD
Najpreciznija definicija Brajtona je da je to grad za provod. Ovde ima više pabova na jednom kvadratnom kilometru nego u čitavoj Velikoj Britaniji, pa je pravi magnet za mlade ljude iz celog sveta. U Brajton se najčešće odlazi da bi se izlazilo u noćne klubove ili na tzv. “prljavi vikend”, odnosno ludi provod začinjen raznim porocima.
Ovo je i grad krpica i cipela. Mogu se kupiti čak i vegetarijanske cipele i tašne, a nedavno su se pojavile i farmerke u “0” i “iks” obliku, prilagođene ljudima obolelim od degeneracije nožnih kostiju. Kuriozitet je i prodavnica slatkiša Choccywoccydooda na lokaciji Duke Street 24, gde se prave najneobičniji slatkiši i gde jedno parče košta i do neverovatnih 4.000 funti!
PORODIČNI SMEŠTAJ
Mnogo mladih iz sveta, koji u Brajton dolaze da bi usavršili engleski jezik i upoznali englesku kulturu i tradiciju, najčešće bivaju usmereni na porodični smeštaj. Država je za tu namenu pažljivo odabrala porodice koje se redovno podvrgavaju kontroli kako bi se proverilo da li zadovoljavaju sve standarde koje je propisao Britanski obrazovni savet. Osim što brinu o smeštaju i ishrani studenata, porodice su odgovorne i za njihovu bezbednost.
GEJ PRESTONICA
Poslednjih decenija Brajton je postao eldorado i za homoseksualce. Oni čine oko 15 odsto stanovništva, a najveći broj živi u Kemptaunu koji je smešten istočno od pristaništa i poznat kao Soho on Sea, gej prestonica Britanije. Ulice u tom delu grada preplavljene su erotskim radnjama, mini hotelima i pabovima namenjenim gej populaciji. Zagrljeni par muškaraca ili devojaka, uobičajena je slika na brajtonskim ulicama.