U regionu Zaliva, uključujući UAE, Bahrein, Kuvajt, Oman i Saudijsku Arabiju, voda je još vitalnija od nafte i gasa. Većina pitke vode dolazi iz desalinizacije – procesa pretvaranja morske vode u pitku, što je energetski i finansijski zahtjevno, piše CNN.
Stanovnici strahuju da bi rat mogao ugroziti snabdijevanje vodom. Raniji incidenti uključuju oštećenje desalinizacione fabrike u Bahreinu od iranskog drona i optužbe Irana da su SAD napale fabriku na ostrvu Kešm.
Zavisnost od desalinizacije raste: Kuvajt i Oman ~90%, Bahrein 85%, Saudijska Arabija 70%. Glavni gradovi, poput Abu Dabija, Dubaija i Rijada, gotovo u potpunosti zavise od nje.
Napadi na vodnu infrastrukturu su ratni zločin, ali istorija i aktuelni sukobi pokazuju da se normi rata menjaju. Primeri uključuju Irak 1991. i napade Rusije na Ukrajinu. Stručnjaci strahuju da bi Iran mogao uzvratiti na napade infrastrukture Zaliva, čak i cyber-napadima.
Direktni i indirektni udari mogu izazvati ozbiljne posljedice: prekid rada desalinizacionih fabrika bi ugrozio ekonomiju, poljoprivredu, industriju i svakodnevne potrebe miliona ljudi.
I dok je rat trenutna briga, klimatske promjene predstavljaju dugoročni rizik: ekstremne vremenske nepogode mogu oštetiti fabrike, a korišćenje fosilnih goriva za desalinizaciju dodatno pogoršava nestašicu vode.
Stručnjaci upozoravaju: koordinisani napad na desalinizacione fabrike predstavlja “crvenu liniju” i mogao bi imati političke i psihološke posljedice koje su teško zamislive.