- 0
Sukob Izraela i Hamasa – zašto iza njega ne stoji Rusija, kako će ovaj rat pokvariti dogovor između SAD i Saudijske Arabije i zašto je njegov jedini pobednik Iran, analizirali su gosti Novog dana N1, spoljnopolitički komentar Boško Jakšić i analitičari Mirko Dautović i Dragoslav Rašeta.
Napad na Izrael pre 50 godina na praznik Jom Kipur bio je iznenađenje, a nešto slično se desilo juče, objasnio je Jakšić.
„Moguće da su obaveštajci iz Izraela bili ‘uspavani’ jer tamo se ovakve stvari stalno dešavaju, ali ovaj napad je dugo pripreman. Ono što je novo jeste da su militanti Hamasa upali na teritoriju Izralea. To do sada nije bio slučaj. I dan-danas se nastavljaju borbe. Ovo je neka vrsta Perl Harbora za Izrael“, rekao je Jakšić.
Od broja poginulih 30 su oficiri Izraelske nacionalne armije, dodao je.
I Rašeta misli da je poređenje sa Perl Harborom na mestu, dodajući i 11. septembar.
„Imate jedan teroristički udar koji je ne samo šokirao vaše bezbednosne službe. Izrael je zadnjih mesec dana očekivao napad sa severa, iz Libana gde je Hezbolah gomilao svoje službe. Izrael je mislio da Hamas neće delovati van svoje teritorije, što se pokazalo netačnim. Postoji unutrašnja borba između samih lidera Hamasa, ali najveći je šok što oni sada upadaju u delove u kojima Jevreji žive oduvek, gde nije naseljenički terorizam“, objašnjava on.
To nisu napadi na IDF, već na civile, naglašava.
„Hamas uvek ima podršku – oružje koje su koristili je iranske proizvodnje, ali i pomoću pomorskih tunela iz Egipta vrši se ogromno krijumčarenje naoružanja. Većina ovih raketa je i domaće radinosti, stoga imaju problema da uopšte dobace do Izraela ili često padnu na teritoriju same Gaze. Oružje stiže i iz Turske, gde imate Muslimansko bratstvo i ćelije ISIS-a“, kazao je Rašeta.
Jakšić podvlači da Hamas nema ni ljudstvo, ni naoružanje da porazi Izrael.
„Realna opasnost je, međutim, da se frontovi prošire, da se angažuju Palestinci sa zapadne obale, iz istočnog Jerusalima. I najveće je pitanje da li će Hezbolah i Iran proceniti da je ovo pravi trenutak da napadnu Izrael. Ono što je izvesno je masivni izraelski kontraudar. Izrael je povređenog ponosa, ali pre će se oslanjati na granatiranje kopna“, kaže Jakšić.
Hoće li vojska Izraela ući u Gazu kopnom?
Pitanje je da li će Izrael sada ući u Gazu i šta će uraditi ako do toga dođe, smatraju sagovornici.
Nebitno da li glasaju za levičare ili desničare, jedina rasprava sada u Izraelu je da li vratiti Hamas u kameno ili bronzano doba, ističe Rašeta.
„Netanjahu sada ima odrešene ruke što se tiče vojnih odluka. Ne mislim da će Izrael ponovo pokušati da kontroliše Gazu, ali će sa vojskom proći kroz Gazu kako bi oslobodio taoce i eliminisao sve vođe i glavne organizatore ovih akcija“, kaže Rašeta.
Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović takođe je mišljenja da će uslediti krvava odmazda.
„Saglasio bih se da Izrael neće sada ući u Gazu kopnom, jer bi gubici bili ogromni, ali mislim da će to učini kasnije, kada Gazu budu sravnili sa zemljom. Cena koju će platiti, koju je Netanjahu najavio, biće ne samo u životima vojnika, već i palestniskih civila i on je upozorio civile da se sklone iz Gaze. Ali oni nemaju gde da se sklone, a i to je najgušće naseljena oblast na planeti. Sve što se tamo budu dešavalo ubuduće odneće mnogo palestinskih civilnih života“, kazao je.
Mišljenja je da Hezbolah neće učestvovati u ovome.
„Do jutros nisu imali nikakvu aktivnost, do jutros, kada su ispalili mali broj raketa na Šiva farme, koje su po međunarodnom pravu ilegalno anektirana oblast Sirije. To je bila samo simbolička podrška da Hamas ne može da ih optuži da stoje po strani. Hezbolah očito nije spreman za reprizu rata iz 2006, i vrlo su svesni da bi usledila masovna odmazda protiv celog Libana, koji ne bi mogli da izdrže“, objašnjava Dautović.
Rukovodstvo palestinskog naroda je vrlo podeljeno, dodaje Jakšić.
„S jedne strane imate Fatah, koji upravlja zapadnom obalom i kome pripada predsednik Abas. Sa druge strane je islamistički odred Hamas, koji je više militantan, ali koji dobija izbore u Gazi. Taj rivalitet je loš po narod, ali te podele se obično u ovakvim situacijama zaboravljaju. Ipak, decenije okupacije čine svoje. Mirovni proces između Izraela i Palestine je zamrznut više od decenije“, kaže on.
Raste beznađe kod novih generacija Palestinaca, koji ne vide šta može da se dogodi, opisuje.
„Trenutna izraelska vlada, koja se opisuje kao najdesnija u istoriji zemlje, ima ključne ministre koji zahtevaju anektiranje tih teritorija. To beznađe radikalizuje Palestince. Oni osnivaju neke svoje organizacije, pojedini gradovi na zapadnoj obali su potpuno van kontrole predsednika Abasa – potpuno ih kontrolišu ti milintantni mladi Palestinci. Ovo nije opravdanje onoga što se desilo, ali jeste posledica nedostatka mirovnih inicijativa, odbijanje sadašnje izraelske administracije da na bilo koji način razgovara“, kazao je Jakšić.
Kako sukob utiče na odnos Saudijske Arabije i SAD?
Na pitanje na šta mogu da računaju Izraelci kada je reč o podršci Amerike, Jakšić odgovara da nijedan američki predsednik ne bi rizikovao da u ovakvom trenutku uskrati Izraelu i delić pomoći.
„Bajden želi da dođe do normalizacije između Izraela i Saudijske Arabije, koja se već nametnula kao vodeća sila arapskog sveta. Izrael je za to vrlo zainteresovan, Saudijci manje – osim zbog mogućnosti da potpišu odbrambeni pakt sa SAD i da dobiju saglasnost za miroljubivi razvoj nuklearne tehnologije. Oni i zbog sopstvene javnosti moraju da zahtevaju da sporazum o normalizaciji ima klauzule koje se tiču Palestinaca, tj. da Vlada Netanjahua napravi neke koncesije Palestincima“, kaže.
Netanjahu to odbija, dodaje.
„Oni su jasno dali do znanja da Palestinci ne mogu da se pitaju o sopstvenoj sudbini. To onda komplikuje stvari jer uključuje i Iran. Saudijska Arabija i Iran su posle dugog vremena normalizovali odnose, ali to sada može da se promeni. Iz Irana upozoravaju da ako Saudijci prepuste Palestince svojoj sudbini, to će ugroziti odnose Teheran-Rijad“, pojašnjava Jakšić.
Jakšić kaže da se za sve ove godine koliko se bavi Bliskim istokom ništa nije promenilo od cinične izjave da su „Arapi spremni da brane Palestince – do poslednjeg Palestinca“.
„Rusija nema interes da u ovome učestvuje“
Mirko Dautović je komentarisao stav Rusije rečima da njihovo saopštenje ne znači ništa.
„Ničim se ne obavezujete – ni da ćete intervenisati, ni da ćete pružiti podršku. Rusija nema nikakvog interesa po ovom pitanju. Iskazali su razumevanje za palestinsku stvar, jer im je potrebna podrška arapskog, muslimanskog sveta, ali signaliziraju Izraelu da neće raditi ništa povodom toga“, kazao je.
Dautović smatra da su priče proukrajinskih analitičara kako iza svega ovoga stoji Rusija – besmislice.
„Rusija ima sasvim lepu saradnju sa Izraelom, koji je odbio da Ukrajini isporuči svoj antiraketni sistem ‘Gvozdena kupola’“, istakao je on.
Sukob Izrael-Palestina ili jevreji-muslimani?
Na pitanje da li je ovo palestinsko-izraelski sukob ili jevrejsko-muslimanski, Dautović kaže kako je ovo sukob oko toga ko će kontrolisati teritoriju.
„Tokom ’50-ih i ’60-ih godina Palestinci nisu bili islamisti. Tek od ’70-ih pa nadalje imate islamizaciju političkih pokreta i tu, i u drugim zemljama. Jomkipurski rat bio je tren u kome su Izraelci umalo uništeni, ali i prvi u kom je religija upotrebljena kao ideološko gorivo, pokazavši da je možda islamizam put, a ne socijalistički panarabizam, nacionalizam, dekolonizacija. U ovom sada sukobu Hamas koristi ideologiju religijskog fundamentalizma, ali desničari postoje i u Vladi Izraela. Sukob je oko toga čija je to zemlja i u kakvim uslovima ko živi“, podvlači.
Palestinci žive u beznađu već decenijama, osećaju se sve više ostavljenim od svoje arapske braće, ističe.
„Iz beznađa se rađa očaj, iz očaja drskost i spremnost na žrtvu. Ma koliko da je ova pobeda Hamasa bila šamar za Izrael, cena će biti životi palestniskih civila. A Hamas je spreman za to, ne bi li postigli viši cilj. Ali to prevashodno dolazi iz osećaja beznađa, nedostakta materijalnih dobara i ljudskih prava“, objašnjava Duatović.
Jakšić smatra da će se ovo završiti tako što će Izrael, kada prođe period u kome neće biti osuđivan zbog odmazde, poslati pregovarače da reše pitanje talaca.
Šta dalje?
„Počeće pregovori, proglasiće se primirje – i do naredne prilike. Mislim da će Izrael naredna dva, tri dana kažnjavati Hamas. Najveću cenu platiće civili, posle jevrejskih to će biti palestinski“, smatra Jakšić.
Izrael će nastaviti da naseljava Zapadnu obalu, a Palestina najverovatnije neće pronaći nikakvo rešenje da se organizuje unutar svojih redova, dodaje Rašeta.
„Mislim da se Palestina neće suočiti sa realnošću – da arapski svet ne stoji iza njih, ako je ikada i stajao; da su tehnološki, brojčano i ekonomski nadjačani; da moraju da se zadovolje neoptimalnim rešenjima. Kada imate sukob koji tako dugo traje, jaz je prevelik. Svaka strana koja pokuša da nađe konstruktivno rešenje, bila bi označena kao izdajnici. Neretko su izraelski političari svojim životima ustupke Palestini“, podseća on.
Jedan od puteva bio je da se rešenje traži od spolja, smatra Rašeta.
„Na primer, da se prvo normalizuju odnosi između Izraela i drugih arapskih država, pa da se uz njihovu pomoć traži rešenje za Palestinu. Posle ovih napada, to je palo u vodu. Teško je očekivati da Muhamed bin Salman može da nastaviti sa normalizacijom odnosa sa Izraelom, a da se kao ‘zaštitnik Meke, Medine i muslimanskog sveta’ ne suoči sa pobunom u svojoj zemlji. Netanjahu sada mora da pokaže čvrstu ruku, tako da samim tim nema ni bezbednosnog pakta između SAD i Saudijske Arabije koji je bio očekivan“, rekao je.
Posle ove epizode jedini pobednik je Iran, ističe.
„Nisu žrtvovali svoje ljude, a skrenuli su sa koloseka bilo kakav plan koji bi doveo do dugotrajnijeg mira na Bliskom istoku“, zaključio je.