Jeste u Banjaluci turnir bio „250“, ali je konkurencija bila takva da
je bez problema mogao da bude iz serije 500. Do prilike da se bori za
trofej, Dušan Lajović je morao da eliminiše Novaka Đokovića i to u
trećem kolu, zapravo trojicu zemljaka i zaključno sa finalnim duelom,
dvojicu igrača koji su rangirani među desetoricom najboljih na svetu.
Satisfakciju
za uloženi trud, ali i način na koji je promenio razmišljanje o samom
stresu, pritisku i očekivanjima, o čemu je govorio tokom turnira u
Banjalici, Lajović je dobio u vidu tek druge ATP titule u karijeri, koja
je, u svakom slučaju, veoma uspešna.
Uostalom, 33-godišnji teniser iz Stare Pazove, na svetskom turu
je od 2007. godine i više od jedne decenije takmiči se sa najboljim
teniserima na svetu.
U vrlo teškim uslovima u Banjaluci – teren je
bio veoma spor, loptice teške i zahtevne za udaranje – popularni Duci u
finalu je savladao Andreja Ruboljova, koji je u Republiku Srpsku stigao
sa osvojenim trofejom sa mastersa u Monte Karlu.
Rus je nakon meča, sumirajući utiske, istakao nešto o čemu postoji konsenzus u svetu tenisera.
–
Na skali od 1-10, on je stotka. Vrlo je lojalan. Nikada vas neće
slagati, pogaziti svoju reč. Ne samo u tenisu, već ni u životu ne
sretnete često takve ljude. Mnogo smo pričali, nije mu bilo lako u
poslednje vreme. Osvojio je titulu kod kuće koja mu je bila izuzetno
potrebna. Borio sam se do kraja, ali zaslužio je da pobedi – poručio je
Ruboljov, stavljajući u fokus ljudske osobine srpskog tenisera.
O
Ducijevom kućnom vaspitanju, ljudskim vrlinama i poštenju rado pričaju
svi koji ga iole dobro poznaju. Od Novaka Đokovića pa sve do vrhunskih
inostranih tenisera.
Nebojša Višković, verovanto najbolji srpski
novinar u svetu tenisa, ume tokom prenosa Lajovićevih mečeva da napomene
da ga takva kombinacija poštenja i dobrote možda i košta bolje i
uspešnije karijere, jer mu manjka tog sportskog bezobrazluka koji
ponekad ume da pređe granice pristojnog ponašanja.
Lajović je tenisom počeo da se bavi sa sedam godina u Staroj Pazovi.
Kada je malo stasao i fizički ojačao prešao je u Partizan a sa
sedamnaest godina počeo je da igra Fjučers i Čelindžer turnire.
Gotovo
četiri pune godine, mahom je nastupao na turnirima iz pomenutih
rangova, dok je prve zapaženije nastupe na ATP turnirima imao 2011. u
Sankt Peterburgu.
Lajović je reprezentativac Srbije od 2012.
godine. Godinu dana kasnije bio je deo Dejvis kup reprezentacije koja je
igrala finale sa Češkom.
Isprofilisao se kao teniser kojem
najviše odgovara šljaka. Uostalom, oba turnira (Umag i Banja Luka) koja
je osvojio igrala su se na zemljanoj podlozi.
Korektno se snalazi i na betonu, dok mu trava predstavlja „hod po ledu“.
Krasi ga graciozan jednoručni bekhend, zbog kojeg mu više prijaju
sporije podloge. Poslednjih godina više je pažnje posvetio ishrani, svom
telu, ali i psihičkoj stabilnosti.
Krenuo je na psihoterapije
koje mu mnogo pomažu kako bi mentalno bio stabilan i fokusiran, ne samo
kada je reč o profesionalnim izazovima.
Za turnire se, tokom sezone, uglavnom priprema u Barseloni, a to je inostrani klub za koji navija.
Vlasnik je i jednog kafića u Beogradu. Osim tenisa, veoma voli fudbal, a profesionalni uzor mu je Pit Sampras.
Osim
titula u Umagu i Banjaluci, najveći uspeh ostvario je u Monte Karlu
2019. kada se plasirao u finale mastersa u kome je poražen od Fabija
Fonjinija. Te godine imao je i najbolju poziciju na ATP listi – krajem
aprila bio je 23. igrač na svetu.
Na grend slem turnirima najdalje je stizao do četvrte runde na Australijan openu 2021. i Rolan Garosu 2014.
Rođen
je 30. juna 1990. Prošle godine je verio Lidiju Mikić, sa kojom je
godinama u vezi. Inače, reč je o devojci koja je završila medicinu i
radi kao doktorka.
Hose Perlas mu je trener od 2016. godine, a
mesto prebivališta u Staroj Pazovi. Uprkos raznim mogućnostima na osnovu
kojih bi plaćao manji porez, Lajović je odlučio da ne menja adresu
prebivališta i vodi se u gradu u kome je odrastao.