Posle sastanka premijera sa predstavnicima 10 najvećih banaka, bankari su počeli da pripremaju predloge koje će usaglasiti na sutrašnjem sastanku u Udruženju banaka Srbije. Jedna od mogućih opcija jeste da se u tom periodu plaća samo kamata, a ne glavnica. Druga opcija koja se trenutno nalazi na stolu jeste plaćanje prepolovljene rate tokom trajanja grejs perioda, što bi i te kako moglo da pomogne građanima da preguraju težak period.
Iako u svojim javnim istupanjima deklarativno podržavaju ovaj predlog Vlade, banke su tek juče počele konkretno da rade na modelu sa grejs periodom koji bi uvele u svoju ponudu.
– Sastanku sa premijerom prisustvovali su direktori 10 najvećih banaka. Premijer nije izašao sa konkretnim predlogom, već je razgovarano o ideji. Razgovor je bio konstruktivan, a bankari su voljni da se uključe u tu akciju. Dogovoreno je da razmislimo o tome i predložimo predloge premijeru. Sve banke će da rade na predlozima, a sutra je u Udruženju banaka sastanak gde će se svi skupiti, reći ko je šta smislio i dogovoriti koje su to zajedničke mere koje će predložiti – rečeno je za “Blic” u jednoj od najvećih banaka.
Ono što građani nikako ne treba da zaborave jeste da je u pitanju predizborna godina i da je veliko pitanje u kakvoj ekonomskoj situaciji će zemlja biti kada isteknu 24 meseca, koliko nam Vlada nudi.
U kabinetu premijera nam je rečeno da je na sastanku podržana inicijativa za realizaciju mere koja će omogućiti relaksaciju kreditnog opterećenja stanovništva. Konkretni predlog mera biće usaglašen između predstavnika Vlade, NBS i poslovnih banaka u narednih deset dana, nakon čega će biti dostupan i korisnicima dugoročnih kredita.
– Ove mere će imati pun efekat ako se za dve godine popravi standard građana i celokupna ekonomska situacija u Srbiji. A to je u božijim rukama. Sve zavisi od svetske ekonomije. Ako se ona bude oporavljala kao što se predviđa, i u Srbiji će biti bolje. Ali niko ne može da predvidi situaciju kao sa zemljotresom u Japanu, koja ne ide u prilog oporavku – kaže za “Blic” ekonomista Milojko Arsić, koji je i premijerov savetnik.
On kaže da je u dosadašnjim slučajevima grejs period pretpostavljao da klijent u tom vremenu vraća samo kamatu, a ne glavnicu.
O čemu građani moraju da misle
Ukoliko neko plaća ratu 250 evra, u grejs periodu će, recimo, plaćati polovinu te sume. Nakon isteka grejs perioda, rata će iznositi oko 280 evra. U slučaju da plate porastu za dve godine, a kurs ostane stabilan, klijent je napravio pravi potez. Međutim, ako mu plata ostane ista, a kurs se popne na oko 120 dinara za evro, kakva su neka pesimistična predviđanja, klijent će morati da plati čak osam hiljada dinara više za ratu nego danas. Dobra stvar, bar kratkoročno, jeste što se ovom merom otvaraju prostori za nova zaduženja jer se u tokom grejs perioda zaduženje smanjuje, a samim tim i kreditno opterećenje. Ali bankari se i tome protive jer ne žele da daju olakšice za vraćanje dugova da bi tom istom klijentu opet davali kredit. U bankama kažu da bi na taj način definitivno zaradili u idealno tipskim uslovima, ali i da se na ovaj način otvara prostor za još teže vraćanje kredita nakon isteka grejs perioda. Na gornjem primeru, gde se rata smanjuje na 125 evra mesečno na dve godine, klijentu se otvara prostor za dizanje keš kredita od 2.500 evra na dve godine, što bi u narednom periodu i te kako podiglo platežnu moć.
– To je najbolje i za banke jer kroz otplatu kamate mogu da finansiraju sve svoje tekuće troškove i da nisu na gubitku – zaključuje Arsić.
– Banke bi bile mnogo zadovoljnije da im država subvencioniše deo kamate, nego da one na sebe preuzimaju rizik nakon isteka grejs perioda. Međutim, od toga nema ništa s obzirom na to da u budžetu nema novca za tako nešto – kaže jedan od bankara. Ono što je najinteresantnije jeste činjenica da se o ovom predlogu priča već 15 dana, a da ni u Vladi Srbije a ni u poslovnim bankama do sada nije dat nijedan konkretan predlog. Doduše, “Sosijete ženeral banka” i “Kredi agrikol banka” su izašle na tržište sa svojim kreditima sa grejs periodom. Ipak, ovi krediti služe za refinansiranje ili se mogu uzeti kao keš krediti. Dakle, ove pozajmice mogu da se koriste kao refinansiranje nekih kraćih pozajmica, ali nikako ne mogu da pomognu u otplati stambenih kredita zbog činjenice da su im i kamate veće, a rokovi od pet do osam godina suviše kratki za takav poduhvat.
Sastanku sa premijerom su prisustvovali i čelnici AIK banke, koji će na sastanku u Udruženju banaka predložiti da Vlada prvo poradi na makroekonomskoj stabilnosti, pa da tek onda banke uvode grejs periode i relaksiraju građane.
– Bili smo na sastanku sa premijerom i dogovoreno je da se mi, bankari, nađemo u Udruženju banaka Srbije i razgovaramo o merama. Na sastanku u UBS-u ja ću se zalagati da se teme zamene. Vlada prvo mora da obezbedi povoljan makroekonomski ambijent sa investicijama i stabilnim kursom na realnim osnovama. Banke su tek drugi krug u pomoći građanima. Kako da dajemo kredite sa grejs periodom od dve godine ako je velika verovatnoća da će preduzeće u kom klijent radi propasti. Mi ćemo izaći u susret stabilnim klijentima i relaksiraćemo ih od određenih obaveza na dve godine. Ali u ovakvom ambijentu je pitanje da li će taj klijent dobro postupiti ako bude koristio ovu povoljnost. Jer rata će mu po isteku grejs perioda biti još veća, a pitanje je kakav će tada biti kurs ili plata klijenta, te da li će tada moći lakše vraća tu novu ratu od ove sadašnje – objašnjava za „Blic” Ljubiša Jovanović, član UO AIK banke.
Uskoro reprogram dugova i preduzećima
U kabinetu premijera rečeno nam je da je na sastanku dogovoreno da se definiše i slična mera koja bi relaksirala kreditno zaduženje privrede. Ovaj predlog je uveden nakon izjava privrednika i ekonomista koji tvrde da je ovakva pomoć najpotrebnija preduzećima koja kasne više od stanovništva i imaju veliki problem u likvidnosti. Ipak, detalji će se znati za desetak dana kad u bankama spreme mere koje bi se ticale preduzeća. Uveo bi se grejs period u kome bi preduzeća koja imaju problem bila relaksirana u otplati bar dve godine. Ovo bi, navodno, pomoglo i preduzećima koja bi mogla da se dodatno zaduže zbog smanjene kreditne zaduženosti i na taj način investiraju u svoju proizvodnju. Mehanizam pomoći će najverovatnije biti sličan kao i za građanstvo.
Blic Online