Prema rečima, Radiše Dragojevića, Vlasi i Rumuni dve odvojene, a ne jedna nacionalna manjina, te i zbog toga Rumunija ne može da uslovljava evrointegracije Srbije. On jeza B92 rekao da je problem napravila malobrojna struja unutar vlaške zajednice koja smatra da je njen jezik rumunski, a matica Rumunija kojoj su se zbog toga obratili za pomoć.
“Ovo što Rumunija radi u ovom trenutku je u kontinuitetu nekog uslovljavanja koji se postavlja i pred evropske institucije kada smo i mi Vlasi u pitanju, sa željom da nas jednostavno poistovete sa Rumunima, da nas asimiliraju. Čak se i pred popis tražila kategorija Vlaho-Rumun, neka prelazna kategorija koja bi sve nas sutradan prevela u Rumune čemu smo se mi jasno oduprli”, kazao je Dragojević.
Prema Dragojevićevim rečima, postoji grupa nezadovoljnika u okviru vlaškog korpusa koji smatraju da je njihov jezik rumunski, i oni su, kako je rekao, napravili problem obraćajući se za pomoć Bukureštu.
Rumunija je, uoči poslednjeg popisa tražila da se izbriše kategorija Vlah, odnosno da se svi pripadnici vlaške manjine obavežu da se deklarišu kao Rumuni ili Vlaho-Rumuni, na šta Vlasi ni po koju cenu nisu spremni da pristanu, objašnjava predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.
Inače, na popisu 2002. u Timočkoj krajini kao Vlasi se izjasnilo više od 40.000 osoba, a kao Rumuni 4.500. Rezultati prošlogodišnjeg popisa još nisu obrađeni do kraja.
Da ovo pitanje nije pokrenuto tek tokom jučerašnjeg sastanka u Briselu govori i to što se predsednik Rumunije, koji je u dva navrata posetio Istočnu Srbiju, založio za to da se svima koji se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni omogući školovanje na rumunskom jeziku.
Pored toga on je zatražio i crkve i medije na maternjem jeziku.
.
“Druga” strana: Vlasi nemaju sva prava kao druge manjine
S druge strane, list Danas je objavio pismo koje su potpisali Vlaška demokratska stranka Srbije, Ariadnae Filum – Društvo za kulturu Vlaha – Rumuna Srbije, Društvo Rumuna – Vlaha „Trajan“, Društvo za kulturu, jezik i religiju Vlaha – Rumuna Pomoravlja, Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha „Dunav“, Centar za ruralni razvoj –
Vlaška kulturna inicijativa Srbija.
U tom pismu se negiraju tvrdnje Dragojevića da vlaška manjina u Srbiji nije obespravljena.
“Vlasi nemaju mogućnost negovanja svog nacionalnog identiteta, već se njima manipuliše od strane najvećeg broja značajnijih institucija a samim tim i države. Takođe, nemamo mogućnost učenja svog maternjeg jezika u školama i zašto se sada stvara veštački jezik”, kaže se u pismu.
“Sadašnji sastav Saveta je, inače, u nizu provokacija prema Rumuniji, Vlasima pre godinu dana ukinuo rumunski i proglasio srpski za maternji jezik. Zašto Vlasi nemaju medije na svom jeziku i nemaju mogućnost negovanja svoje kulture i tradicije? Ako je država bila korektna prema Vlasima, zašto nikada nismo imali one mogućnosti koje je imala većina nacionalnih manjina u Srbiji”, stoji u pismu upućenom Danasu, koje u celosti možete pročitati ovde.
Podsetimo, odluka o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za člana EU pretvorila se u višesatnu raspravu zbog tvrdog stava Rumunije koja je odbijala da podrži Srbiju upravo zbog pitanja nacionalnih manjina.