Međunarodni monetarni fond neće dozvoliti Vladi da poveća plate zaposlenima u javnom sektoru. Izvor “Blica” blizak pregovaračkom timu tvrdi da su čelnici MMF-a sugerisali Vladi da ne smeju da odole pritiscima za povećanjem javne potrošnje i da zarade ne mogu rasti više od ranije dogovorenog iznosa.
Ekonomisti tvrde da bi povećanje plata za 40 milijardi dinara, koliko ukupno traže prosvetari, zdravstveni radnici i policija, povećalo minus u republičkoj kasi za trećinu, što bi značilo rapidan rast inflacije. Prosvetari, ipak, najavljuju nastavak skraćenih časova, a zdravstveni radnici mogućnost minimalnog rada, odnosno zbrinjavanje samo hitnih slučajeva.
Prosvetari traže povećanje zarada za šest milijardi dinara, policija za osam, a Novi sindikat zdravstva dodatnih 26 milijardi za godinu dana. Rast plata po ovim zahtevima bi podigao minus u budžetu sa 120 na 160 milijardi dinara, što bi direktno značilo kršenje Zakona o budžetskom sistemu, po kojem Srbija ne može da se zadužuje i troši preko mere. Izvor “Blica” blizak pregovaračima podseća da će minus biti pokriven zajmovima i da nije dobro dodatno se zaduživati zbog povećanja tekuće potrošnje.
O pritiscima za povećanjem javne potrošnje razgovaralo se prvi dan za pregovaračkim stolom s MMF-om. Zvaničnici misije insistirali su na tome da se poštuju fiskalna pravila i da je svaki dinar viška bolje uštedeti nego potrošiti na povećanja zarada. Inače, u ranijim pregovorima s MMF-om dogovoreno je da se plate i penzije ponovo povećaju u aprilu, i to za iznos inflacije u prva tri meseca ove godine, što je prema očekivanjima oko tri odsto.
Da u budžetu nema novca za povećanje zarada prosvetnih radnika, juče je prosvetarima poručio i MMF. Na razgovoru s predstavnicima prosvetnih radnika Albert Jeger, šef misije, rekao je da se novac može naći jedino ukoliko Vlada smanji svoje troškove, a da pri tom ne ugrozi već usvojeni budžet. Eventualna rekonstrukcija Vlade i smanjenje troškova najavljeni su za početak marta, ali je pitanje koliko je sve to ozbiljno. Inače, pitanje je i i zašto su sindikati razgovarali s MMF-om kad o njihovim zahtevima presuđuje Vlada.
Ekonomisti nisu iznenađeni restriktivnom porukom Fonda. Nikola Fabris, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da u budžetu nema novca za veće zarade.
Vlada je već probila dogovoreni okvir za plate, i to za oko 50 do 60 miliona evra – kaže Fabris.
Ekonomista Danilo Šuković dodaje da bi veće zarade značile samo dodatno zaduživanje države.
Tada bismo samo imali veću inflaciju, koja bi pojela i više od povećanja zarada. Apetite za javnom potrošnjom u neprivrednom sektoru posebno je suludo zadovoljavati u vreme kada stagnira privreda i kada raste broj nezaposelnih – kaže Šuković.
Ipak, tri prosvetna sindikata koji štrajkuju od 28. januara poručuju da će štrajkovati do ispunjenja zahteva. Iako su na već nekoliko sastanaka s predstavnicima ministarstava obrazovanja i finansija dobili negativan odgovor po pitanju povišice od 20 odsto, najavljuju da će držati skraćene časove do kraja školske godine. Naredni sastanak s nadležnim ministarstvima zakazan je za petak. U zakonskom štrajku od 1.804 škole, bilo je njih 756.
Jedna od glavnih tema tokom aktuelne, sedme runde pregovora biće i pitanje nastavka aranžmana. Akutelni program s Fondom ističe u aprilu. Ideju o njegovom nastavku podržavaju guverner NBS Dejan Šoškić i ministarka finansija Diana Dragutinović, a i ekonomisti smatraju da ovakva vrsta nadzora u predizbornoj godini može da bude od pomoći.
MMF je u maju 2009. godine odobrio Srbiji kredit od 2,9 milijardi evra. Do sada su povučene dve tranše kredita u ukupnoj vrednosti od 1,5 milijardi evra.