Jedna Srpkinja verovatno će zauvek ostati u Ginisovoj knjizi rekorda: Vesna Vulović preživela je 26. januara 1972. pad aviona JAT-a na letu 367, sa visine od 10.160 metara, bez padobrana, iznad Srpske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Hrabra stjuardesa živela je sve do potkraj 2016. godine, a za istoriju Srbije važna je iz najmanje dva razloga: sem što njeno ime izlazi među prvima kada u pretraživač ukucate „poznati Srbi”, ona je na neki način uspela i da reši problem Srba sa letenjem, pošto je „nebeski narod” shvatio da može i da se preživi…
Ali Vesna Vulović od čuda nije imala mnogo koristi. Kako bi neka Amerikanka kojoj bi se to dogodilo, neka, recimo, Veronika Vudvord, živela svoj drugi, poklonjeni, stečeni, osvojeni život? Napisala bi, verovatno, nekoliko autobiografija koje bi se sjajno prodavale, fakulteti bi joj plaćali da gostuje i da studentima drži motivacione govore o ludim okolnostima koje se životom zovu, o sreći i nesreći, o njoj bi bila snimljena četiri dokumentarca, jedna Netflixova serija, jedan televizijski (Hallmark) i jedan visokobudžetni film (režiser Ridli Skot) u kojem bi mladu Veroniku igrala Sijena Miler, a staru Veroniku Helen Miren, bila bi ikona američke pop kulture jednako koliko i astronauti što su šetali površinom Meseca. (Lako je to, Oldrine, Šeparde, Konrade, Mičelu, nego hajde vi skočite sa tog Meseca, pa preživite!)
A u realnosti? U intervjuu „Njujork tajmsu” 2008. pričala je da je ostala bez posla i da je oterana u penziju samo zato što se usprotivila Slobodanu Miloševiću.
„Moja poslednja misija je da sprečim da Srbija padne u ruke istih onih koji su je uništili devedesetih godina. Ja sam, znate, kao mačka. Imala sam devet života. Ali ako nacionalističke snage u ovoj zemlji nadvladaju, moje srce će prepući”, kazala je Vesna Vulović, piše Nedeljnik