U Srbiju na granici sa Makedonijom svakoga dana, prema zvaničnim podacima, uđe blizu 1.200 migranata sa Bliskog istoka, a u Beogradu, blizu autobuske i železničke stanice, koji im je usputna stanica, po nekoliko dana svakodnevno provede od 600 do hiljadu osoba, među kojima su i porodice sa malom decom.
“U Beogradu se ne zadržavaju jako dugo, jer im je ovo tranzitna zona i njihovo zadržavanje ovde je od tri do sedam dana. Ne zadržavaju se svi dugo, ali konstantan broj onih koji par dana provedu u parku kod autobuske stanice je 600 do hiljadu svakodnevno, a polovina od njih od subote dolazi na Miksalište”, rekla je za Anadolu Agency (AA) Ivana Zarić, PR menadžer Miksera, kulturne institucije koja je pokrenula akciju za prikupljanje pomoći migrantima u Beogradu.
“Ovde smo u Savamali i svakodnevno se srećemo s ljudima koji spavaju na ulici, nemaju šta da pojedu, da obuku i jednostavno nismo mogli da ignorišemo taj problem. Iz tih razloga smo pozvali na akciju na koju se odazvalo jako puno ljudi, ali ono što je bitno, ne samo pojedinaca i građana, već i jako veliki broj organizacija, institucija, privatnih kompanija”, rekla je Zarić objašnjavajući kako je došlo do pokretanje akcije.
Upitana kako su migranti reagovali na njihovu pomoć, Zarić je navela da su u “prvi mah bili nepoverljivi i sumnjičavi, nisu verovali da im neko tek tako daje pomoć”, ali da su njihove reakcije bile izuzetno lepe kada su shvatili da je to zapravo solidarna akcija pružanja humanitarne pomoći.
Migrantima su najpotrebnija sredstva za higijenu, konzervirana hrana, flaširana voda, a zatim odeća, vreće za spavanje i dezinfekciona sredstva poput hidrogena, joda, zatim flasteri, zavoji i druge stvari koje mogu da se iskoriste za prvu pomoć.
Navodeći da ljudi iz Miksera svakodnevno komuniciraju sa migrantima na autobuskoj stanici i na taj način saznaju njihove potrebe, Zarić je rekla da se trude da te njihove potrebe rašire dalje kako bi dobavili ono što im je u određenom trenutku najpotrebnije.
“Dolaze ovde kod nas, uzimaju sami šta im je potrebno. U početku smo podelili neke flajere kojima smo ih obavestili da ovde mogu doći po pomoć. Oni su između sebe jako dobro koordinisani, pa je dovoljno jedan da dođe, tog dana sigurno će doći i više njih. Dobro je što ovde mogu da dobiju i materijal s pravnim i birokratskim informacija o tome koji su njihovi dalji koraci i kako da apliciraju za azil te kojim hitnim službama da se obrate”, ispričala je Zarić.
On je kazala da do sada nije bilo incidenata između lokalnog stanovništva i migranata i da je najveći problem što ih određene osobe pokušavaju prevariti za prelazak preko granice.
“Bilo je komentara da mnogi od njih imaju puno para, da su dobro obučeni, nose skupe telefone… Bitno je napomenuti ljudima da se broj ljudi koji beže sa Bliskog istoka u Evropu meri stotinama hiljada i da naravno među njima ima različitih profila ljudi. To su ponekada doktori, inženjeri, jako dobrostojeći ljudi, nekada su naravno i najniži slojevi društva, ali treba imati u vidu, da ako vidimo nekoga ispred menjačnice sa jako puno novca, da to može da znači da je taj neko možda prodao svoju kuću, svoj auto i sve što ima”, navela je Zarić govoreći o profilu migranata u Beogradu naglašavajući da su to ljudi koji su ostali bez svega u jednom trenutku i da im je svaka i najmanja pomoć potrebna.