U utorak uveče, Novi Sad i cela Srbija, videli su tužan ali impozantan skup, na kome su građani rekli „mi više ovako ne možemo, niti na sve ovo pristajemo“.
Videli smo i nešto što je već viđeno, na nekoliko protesta, a posebno na onom decembarskom ispred skupštine Beograda. Organizovane huliganske grupe, dakle osobe koje definitivno ne pripadaju skupu, razbijale su prozore, gađajući policiju raznim predmetima, ali i razvaljivale gradilište u centru grada.
Očigledan je bio pasivan odnos ogromnog broja policajaca, koji nikog od izgrednika nisu priveli. Priveli su nekog momka, koji je po sopstvenom iskazu branio svoju devojku, te Gorana Ješića, koji se usudio da pita zašto hapse momka.
Kao TV gledaocu, deluje mi da je gnev obojice privedenih apsolutno opravdan, jer nismo videli da je polcija privela niti jedno lice koje je zaista izazivalo nerede napadajući policiju i lomeći državnu imovinu (čitaj imovinu svih građana) čime su, odgovorno tvrdim, počinili ne samo prekršaj već i neka krivična dela. Sa druge strane, iskreno, nisam primetio da su niti uhapšeni momak, niti Goran Ješić, ometali službena lica, već su samo tražili da im se ovi legitimišu, što je opet potpuno opravdano, jer su ovi bili u civilu, a gradom su vršljale huliganske grupe.
Najgora stvar koja je pričinjena građanima Srbije u utorak uveče u Novom Sadu, ipak nije ništa od navedenog. Najveći zločin je uriniranje po zgradi gradske skupštine Novog Sada i centru srpske Atine.
Ovakvim postupkom uništeno je dostojanstvo ne samo učesnika ovog impozantnog i možda jednog od najtužnijih skupova u novijoj istoriji Srbije, već i ugled i dostojanstvo cele Srbije, a usuđujem se reći i nevinih žrtava, ne samo na Železničkoj stanici u Novom Sadu, već u celoj Srbiji. Nažalost, ovakvih žrtava poslednjih godina je mnogo
Bilo bi divno živeti u državi u kojoj bi režim pokazao toliko kreativnosti, maštovitosti i umeća prilikom pravljenja uređene pravne države, koliko ga pokazuje prilikom ubacivanja huligana kako bi se unizio i obesmislio čitav protest, a sve sa namerom da se huligani prikažu kao učesnici protesta i naravno sve to emituje preko medija pod kontrolom vlasti.
Takođe, predsednik Srbije pojavio se u prostorijama gradskog odbora svoje stranke u Novom Sadu.
Nakon svega viđenog u utorak uveče, verujem da ne postoji nijedan razuman i dobronameran čovek u Srbiji koji nije zabrinut. Jer, osim već viđenih scenarija (ubacivanja huligana koji izazivaju nerede) videli smo dve nove stvari. Uriniranje po zgradi gradske skupštine i dovođenje svojih pristalica na mini kontramiting. Obe stvari su podjednako opasne.
Dovođenje pristalica na kontramiting predstavlja mogućnost izbijanja ozbiljnih sukoba i ugrožavanje bezbednosti građana. Dovoljno je da se setimo 24. decembra 1996. godine, kada je Srbija definitivno bila na ivici građanskog rata, a ova bezumna odluka tadašnjeg autokrate, samo ludom srećom nije koštala života opozicionog aktivistu Ivicu Lazovića. U utorak, srećom, nije bilo žrtava.
Svi smo međutim žrtve bezumnog poniženja od strane malog broja očigledno ubačenih lica, koja su urinirala po skupštini i centru Novog Sada. Ako smo, zbog apsolutno nepotrebnog kontramitinga, srećom prošli bez posledica, moralne posledice javnog uriniranja po prelepom Novom Sadu, snosićemo svi i bojim se da se od toga nećemo dugo oporaviti.
Oni koji su naložili uriniranje po Novom Sadu, urinirali su ne samo po Srbiji, već i po svim njenim građanima. Iz pijateta prema žrtvama i duboke empatije sa njihovim porodicama, neću nastaviti rečenicu.
Na skupu u Novom Sadu, veliki broj građana odao je počast žrtvama, izrazio duboko saučešće njihovim porodicama, ali i jasno rekao da ne želi da živi u državi u kojoj je ceo narod pod nadstrešnicom. Ovi ljudi jasno su poručili da ih ne zanima jedna ili nekoliko ostavki, već da žele da izgrade sistem i žive u sigurnoj državi.
Na sve ovo, reakcija režima je hapšenje nedužnih, pod izgovorom da su ometali službena lica u vršenju službene dužnosti, te apsolutno nereagovanje na lica koja su zaista činila krivična dela.
Na razumne zahteve i potpuno opravdan bes, odgovoreno je bespotrebnom silom, osionošću, bahatošću, primitivizmom…
Vlast, ma ko na njoj bio, uvek je najodgovornija za stanje u društvu, iz jednog jedinog razloga, u rukama vlasti su sve poluge moći. Osim moći međutim, vlast mora razumeti da su građani ti koji imaju pravo na iskazivanje svog nezadovoljstva, te sa tim građanima mora da se razgovara, ali ne u policiji već u vladi i skupštini. Samo se na taj način mogu spustiti tenzije.
U suprotnom, u ovoj zemlji se nemamo čemu dobrom nadati.