Ukoliko politička nestabilnost i loši odnosi u vladajućoj koaliciji potraju, biće ugrožen zvanično utvrđeni strateški cilj Srbije – sticanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine, saglasni su sagovornici Danasa, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević i predsednik skupštinskog Odbora za evrointegracije Laslo Varga.
Štaviše, kako upozorava Varga, ceo proces mogao bi biti pomeren za čitavih godinu dana, dakle kraj 2012. godine, ako ne i za kasnije, s obzirom na to da bi na jesen te godine u punom jeku trebalo da se odvija kampanja za nove predsedničke izbore.
Reforme predviđene Akcionim planom, koje je neophodno sprovesti do jeseni ove godine, kako bi nas EK u oktobarskom izveštaju o napretku za 2011. ocenila pozitivno i time preporučila za dobijanje statusa kandidata u decembru, zahtevaju politički dogovor. Ako ne o sadržaju tih reformi, onda bar o dinamici i načinu sprovođenja. Dakle, reč je o političkim odlukama. Imajući u vidu aktuelnu političku nestabilnost, dovodi se u pitanje da li će se taj cilj ispuniti – ocenjuje Milica Delević.
Direktorka vladine kancelarije ističe da bi u ovakvim okolnostima u vladajućoj koaliciji trebalo da prevlada svest o tome koliko je važno da se kriterijumi za dobijanje statusa kandidata ispune u predviđenom roku.
Evropska komisija objaviće izveštaj 11. oktobra. Moramo biti svesni da ono što sada radimo i što ćemo raditi u narednom periodu ulazi u taj izveštaj, koji bi trebalo da bude uvod u zvaničnu odluku Evropskog saveta za sticanje statusa kandidata, što bi trebalo da se desi u decembru. Važno je istaći da je ovde reč o reformama koje smo mi zaista u stanju da ispunimo u tom roku. Pitanje je, međutim, da li će se to i dogoditi – zaključuje Delević.
Prema rečima Lasla Varge, člana Saveta za evropske integracije Vlade Srbije i predsednika Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, raskol u vladajućoj koaliciji je „nešto najgore što se moglo dogoditi s aspekta daljeg napredovanja zemlje ka članstvu u EU“.
Svedoci smo da su tehnička pitanja u procesu integracija uvek brže i lakše rešavana od političkih. Kada toj činjenici dodate trenutnu turbulenciju unutar vladajuće koalicije koja je izazvala ozbiljnu političku nestabilnost, jasno je šta se može očekivati prilikom sprovođenja reformi, čije je uporište u političkim dogovorima. Težak pesimizam preovladava nad odgovorom na pitanje kako se politička kriza odražava na evropske integracije zemlje – ističe Varga.
Prema njegovim rečima, pitanje restitucije, dalje decentralizacije vlasti ili, recimo, okončanja saradnje s Haškim tribunalom pitanja su oko kojih je neophodno napraviti politički dogovor.
Da li se u ovakvim uslovima može očekivati lako i efikasno uspostavljanje političkog konsenzusa oko ključnih pitanja evropskih integracija? Čisto sumnjam. Odgovornost za ovakve katastrofalne poteze snose stranke koje su se na izborima kandidovale na listi Za evropsku Srbiju i koje su na priči o pridruživanju Uniji dobile poverenje građana. Sve to će uticati na odlaganje odluke o sticanju statusa kandidata, bez obzira na to da li će ovakva vlada ostati do kraja mandata ili će se ići na formiranje manjinske – ističe Varga.
Naš sagovornik upozorava da se, zbog ovih unutrašnjopolitičkih problema, status kandidata može najranije očekivati tek krajem 2012 godine. Međutim, u tom periodu trebalo bi da se dogode predsednički izbori, zbog čega bi sve moglo da se odloži za još najmanje šest meseci.
Jedna godina gubitka u evropskim integracijama znači gubitak 200 miliona evra, za koliko je predviđeno povećanje budžeta EU za Srbiju ukoliko postanemo kandidati za ulazak u Uniju – zaključuje Laslo Varga.
U dokumentu nazvanom Akcioni plan za brže sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, koji je Vlada Srbije usvojila na svojoj poslednjoj sednici u 2010, taksativno je navedeno 96 reformskih mera koje država mora da preduzme u cilju poboljšanja ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma, standarda u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina. U planu su precizirani rokovi za svaku od mera, kao i koja je institucija nadležna.
Između ostalog, predviđeno je da Srbija u 2011. unapredi potragu za haškim beguncima i da otvorena pitanja s Prištinom rešava u planiranom dijalogu. Na vrhu liste su i usvajanje zakona o javnoj imovini Vojvodine, vraćanje imovine lokalnim samoupravama, kao i zakon o restituciji. U cilju prevazilaženja problema pri formiranju Nacionalnog saveta Bošnjaka, planirano je uspešno sprovođenje izbora za to telo. Više mera je u vezi s borbom protiv korupcije, gde se zahteva jačanje nadležne državne agencije, s tačno predviđenim merama, kao i usvajanje novog zakona o finansiranju političkih stranaka. Pravosuđe je takođe jedna od najvećih boljki. Kako bi se smanjio broj nerešenih predmeta, planirano je do kraja juna budu usvojeni zakoni o krivičnom postupku, o parničnom postupku, o izvršenju presuda i o javnom beležništvu. Planirano je i umrežavanje sudova radi efikasnijeg pristupa predmetima.
Vlada Srbije će u 2011. raditi na većoj kontroli javnih finansija i suzbijanju sive ekonomije, navodi se u Akcionom planu. Jedan od ekonomskih problema na koji je ukazala Evropska komisija jeste visoka stopa nezaposlenosti, a rešavanju tog problema trebalo bi da doprinese Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020, čije usvajanje je planirano za prva tri meseca ove godine. Plan sadrži i mere, zakone i strategije u drugim oblastima, poput poljoprivrede, industrije, aviosaobraćaja i zaštite životne sredine.
Tekst preuzet sa portala www.danas.rs