(foto: mod.gov.rs)
Prenošenje tvrdnji iz policijski
prisluškivanog razgovora Igora Neškovića i Saše Zoraje o involviranosti Bratislava
Gašića u kriminalne afere uznemirila je pomenutog toliko da je za povredu
ugleda i časti tužio samo KRIK, medij koji je prenio transkript policijskog
prisluškivanja, ali ne i Sašu Zoraju koji tvrdi da je Gašić bio “na kazanu” kod
Zorana Jotića Jotke.
Sudeći prema presudi Višeg suda u Beogradu,
pravni osnov za presudu u djelimičnu korist tužioca je činjenica da je u naslovu
i tekstu Milice Vojinović tvrdnja Saše Zoraje prenesena u neupravnom govoru, a
ne citatu upravnog govora, uz pojašnjenje izraza “biti na kazanu”.
“Tužilac svoj zahtev zasniva na činjenici da
mu je šteta koju je pretrpeo pričinjena usled objavljivanja naslova teksta i
interpretacije tužene novinarke u okviru samog teksta izraza ‘biti na kazanu’
gde se on direktno dovodi u vezu sa licima protiv kojih se vodi krivični
postupak, tako što se ukazuje da je tužilac lice koje optuženi finansiraju, te
da je korumpiran” – piše u sudskoj presudi Nataše Petričević Milisavljević (25
PZ broj 197/21)
Viši
sud u Beogradu odbio je zahtjev Bratislava Gašića za obeštećenje od 500.000 RSD
sa zateznim kamatama od dana tužbe do dana presude. Ipak, nije odbačen zahtjev
Gašića za obeštećenje od 100.000 RSD za povredu ugleda i časti i dodatnih
41.800 RSD za nadoknadu troškova parničnog postupka za nematerijalnu štetu u
roku od 15 dana od dana prijema pismene otpravke presude (7.11), pod prijetnjom
prinudnog izvršenja. “Mi smo u roku od osam dana, dakle 15. novembra, uputili
žalbu Apelacionom sudu u Beogradu i sada čekamo odgovor” – rekla je Bojana
Jovanović, novinarka mreže KRIK.
Odbijanje mehanizama medijske
etike, a potom tužba za povredu ugleda i časti
Prema zvaničnom zapisniku s glavne rasprave,
odbijanje mogućnosti odgovora i necrpljenje mehanizama demantija ili ispravke
Gašić opravdava “istekom radnog vremena” u vrijeme dostavljanja pitanja, a
potom objavljivanjem teksta u periodu prije njegovog radnog vremena sutradan.
“Na pitanje tuženih da li je tužlac tražio
objavu odgovora na informaciju, odgovara: ja sada nisam političar, politička
funkcija mi je zamrznuta. Nisam imao nameru da demantujem zato što bih na taj
način ušao u raspravu, a efekat je uvek sporiji, pa sam se odlučio da tražim
sudsku zaštitu” – navedeno je u zapisniku s glavnog ročišta.
Kasnije, tužilac Gašić postavlja pitanje
zašto novinarka nije čekala demanti. Ipak, novinarka Milica Vojinović na glavnoj raspravi ukazala je i na
sve načine kontaktiranja Bratislava Gašića.
“Suđenje traje nekoliko sati pa
je prošlo vreme dok sam napisala tekst. Ja sam pokušala da kontaktiram tužioca
i pitanja sam poslala u najkraćem mogućem roku, drugu polovinu dana sam
pokušavala da nađem kontakt tužioca. Pošto nisam imala direktan kontakt
pokušala sam da dođem do njega posredno. Pitanja sam poslala na njegov mejl u
BIA, zvala sam i BIA na broj sa zvanične internet stranice, zvala sam broj
firme u kojoj se tužilac vodio kao direktor i broj firme koja je vlasništvo
njegovog sina, sve više puta. Već je bilo kasno uveče i nismo uspeli da dođemo
do tužioca. Odlučili smo da vest pomerimo za sutradan jer je to izuzetak kada
se izveštava sa suđenja ” – rekla je Vojinović, konstatujući da je odgovor
Gašića bio “Nemam šta da razgovaram sa vama”
“Svaki kriminalac može u svojim razgovorima i
pred sudom da izjavi šta god hoće. Što se tiče informacija objavljenih u
predmetnom tekstu čast i ugled mi je povređena posebno u delu u kome je
navedeno izraz biti ‘na kazanu’ znači da ta osoba prima novac od nekoga, a što
je objavljeno nakon citata ‘ko da ga ubije…’ govori Zoraja Neškoviću. Takođe, u
uvodnom delu teksta se navodi da sam bio ‘na kazanu’ odnosno na platnom spisku
poznatog kruševačkog kriminalca Zorana Jotića Jotke što predstavlja tvrdnju. U
tekstu je navedeno da nisam odgovorio na pitanje novinara Krika o ovome. Krik
se obratio na službeni mejl BIA 08.04.2021. u 17.28, po isteku radnog vremena.
Tekst je objavljen 09.04. u 6.00 a ažuriran u 6.24. Tog istog dana u 14.33
obratili su se sa novim pitanjima da se izjasnim na navode iz teksta. S obzirom
da je tekst već bio objavljen nije bilo potrebe da se na bilo koji način
izjašnjavam, već sam rešio da čast i ugled zaštitim pred sudom” – rekao je
Bratislav Gašić u glavnoj raspravi, prema zapisniku Ivane Gojaković (Viši sud u
Beogradu).
“Smatram da je ova tužba podneta da bi se
novinari omeli u daljem izveštavanju o tužiocu. Dan pre objavljivanja teksta ja
sam prisustvovala suđenju protiv grupe Zorana Jotića na kom su puštani
prisluškivani razgovori kao dokazi protiv ove grupe, među tim razgovorima je
bio razgovor Saše Zoraje optuženog člana grupe i u tom razgovoru je pomenuto
ime direktora BIA Bratislava Gašića u kontekstu da je na kazanu kod Zorana
Jotića i da zbog toga Jotić i ne mora nikog da se plaši. Ja sam informaciju,
odnosno sadržinu razgovora zapisala, vratila se u redakciju, razgovarala sa
urednikom o informacijii. Oboje smo prepoznali da se radi o temi koja je bitna
za javnost jer je reč o direktoru BIA, jednoj vrlo odgovornoj funkciji za
bezbednost ove zemlje koji je stavljen u konteksta bliskih odnosa sa
kriminalnom grupom. Svaki dobar novinar bi to prepoznao kao temu da se objavi i
da je građani znaju. Odlučili smo da napišemo vest o tome” – rekla je novinarka
Milica Vojinović na glavnoj raspravi.
Strateška tužba protiv javnog istupanja
Sudeći prema opravdanju iz zapisnika glavne
rasprave, tužba za uvredu ugleda i časti uz nekorištenje prava na mogućnost odgovora
i prava na žalbu čin je nepoštovanja mehanizama samoregulacije i medijske etike. O tom svjedoči i član 4
Kodeksa novinara Srbije koji ostvarivanje prava na demanti i prava na ispravku
sugeriše u novom tekstu, a ne uklanjaju i ažuriranju teksta koji se demantuje
ili nastoji ispraviti.
“Način objavljivanja odgovora na informaciju
(demantija) pomoću onlajn medija i onlajn izdanja. Preporučuje se da se odgovor na informaciju objavi kao posebna
vest, i to tako što će se naznačiti na sledeći način: Odgovor
na informaciju (ili Demanti) povodom teksta _____________ (naziv teksta)
objavljenog dana __.__.__ (dan mesec i godina), zajedno sa
linkovanjem na tekst povodom koga je poslat odgovor na informaciju.
Način objavljivanja ispravke
informacije. Preporučuje se da ispravka informacije bude objavljena kao
posebna vest s jasnom naznakom:“ISPRAVKA informacije objavljene dana
__.__.__. U tekstu: _____________ (naziv teksta)”, koja će,
pored linkovanja na tekst koji je ispravljen, imati i tekstualno obaveštenje o
tome koja je informacija iz tog teksta neistinita, nepotpuna ili netačno
preneta” – propisuje član 4 (Odgovornost novinara) Kodeksa za novinare Srbije.
“Cenilo se, u dosadašnjim sudskim
postupcima, korištenje mehanizama samoregulacije i pokušaj medijacije tuženih i
tužilaca. Reč je o tužbama u kojma mogućnost odgovora, pravo na
demanti, ispravku i pravo na žalbu nisu ni bili tema, kao ni mehanizmi
samoregulacije i medijacija, dakle reč je o strateškoj tužbi protiv javnog
istupanja medija (SLAPP). Dobili smo šest od sedam takvih tužbi, a ministru bez
portfelja Nenadu Popoviću sve četiri takve tužbe su odbijene. To nije bio
slučaj i u postupku koji je protiv nas pokrenuo Bratislav Gašić, tada direktor
Bezbednosno-informativne agencije, sada već ministar unutrašnjih poslova.
Sudski postupak protekao je bez pitanja o nužnoj medijaciji ili samoregilaciji,
uz odbijanje bilo koje mogućnosti odgovora i prava na demanti iki ispravku, a
sudski proces završen je samo na glavnoj raspravi” – kaže Jelena Vasić iz mreže KRIK.
U
razgovoru za BUKU, Bojana Jovanović i Jelena Vasić kažu da je ukupna vrijednost
dosadašnjih tužbi za povredu ugleda i časti ukupno 90 miliona dinara.
“Krajem
prošle godine to sam decidno objašnjavala u tekstu ‘Krik zatrpan tužbama ljudi
bliskih režimu’ u kome govorim o čak jedanaest slučajeva tužbi protiv KRIKA,
sve osim jedne tužbe su za povredu ugleda i časti. Obično je riječ o strateškim
tužbama protiv javnog istupanja. Sudovi uvek nude medijaciju, ali na pripremnom
ročištu. Budući da svaki dogovor znači priznanje krivice, mi ne pristajemo na
dogovore, nego tražimo da se ide u
postupak” – kaže Jovanović za BUKU.
Poverenik
za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao ni Zaštitnik
građana
(Ombudsman) nisu nijednom bile institucije uključene u medijacije prije
sudskih procesa protiv KRIK-a za povredu ugleda i časti, niti svjedoci u
postupku. “Ranije smo imali dobar odnos s tim institucijama. Sada ne mogu
smatrati te dve institucije kao nezavisne i nepristrasne aktuelnom režimu” –
kaže Jelena Vasić iz mreže KRIK.
Finansijsku
i pravnu podršku timu advokata mreže Krik u odbrani od strateških tužbi protiv
javnog istupanja pružale su The European Centre for Press and Media Freedom
(ECPMF) i grupa oranizacija okupljenih u inicijativu Article 19, kao i Nezavisno
udruženje novinara Srbije.