“Biti na kazanu”:

Ugled i čast Bratislava Gašića

Bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, nakon nekoliko dana odbijanja mogućnosti odgovora postavlja pitanje zbog čega novinarka nije čekala demanti.

23. novembar 2022, 7:59

(foto: mod.gov.rs)

Prenošenje tvrdnji iz policijski prisluškivanog razgovora Igora Neškovića i Saše Zoraje o involviranosti Bratislava Gašića u kriminalne afere uznemirila je pomenutog toliko da je za povredu ugleda i časti tužio samo KRIK, medij koji je prenio transkript policijskog prisluškivanja, ali ne i Sašu Zoraju koji tvrdi da je Gašić bio “na kazanu” kod Zorana Jotića Jotke.

Sudeći prema presudi Višeg suda u Beogradu, pravni osnov za presudu u djelimičnu korist tužioca je činjenica da je u naslovu i tekstu Milice Vojinović tvrdnja Saše Zoraje prenesena u neupravnom govoru, a ne citatu upravnog govora, uz pojašnjenje izraza “biti na kazanu”.

“Tužilac svoj zahtev zasniva na činjenici da mu je šteta koju je pretrpeo pričinjena usled objavljivanja naslova teksta i interpretacije tužene novinarke u okviru samog teksta izraza ‘biti na kazanu’ gde se on direktno dovodi u vezu sa licima protiv kojih se vodi krivični postupak, tako što se ukazuje da je tužilac lice koje optuženi finansiraju, te da je korumpiran” – piše u sudskoj presudi Nataše Petričević Milisavljević (25 PZ broj 197/21)

Viši sud u Beogradu odbio je zahtjev Bratislava Gašića za obeštećenje od 500.000 RSD sa zateznim kamatama od dana tužbe do dana presude. Ipak, nije odbačen zahtjev Gašića za obeštećenje od 100.000 RSD za povredu ugleda i časti i dodatnih 41.800 RSD za nadoknadu troškova parničnog postupka za nematerijalnu štetu u roku od 15 dana od dana prijema pismene otpravke presude (7.11), pod prijetnjom prinudnog izvršenja. “Mi smo u roku od osam dana, dakle 15. novembra, uputili žalbu Apelacionom sudu u Beogradu i sada čekamo odgovor” - rekla je Bojana Jovanović, novinarka mreže KRIK.

Odbijanje mehanizama medijske etike, a potom tužba za povredu ugleda i časti

Prema zvaničnom zapisniku s glavne rasprave, odbijanje mogućnosti odgovora i necrpljenje mehanizama demantija ili ispravke Gašić opravdava “istekom radnog vremena” u vrijeme dostavljanja pitanja, a potom objavljivanjem teksta u periodu prije njegovog radnog vremena sutradan.

“Na pitanje tuženih da li je tužlac tražio objavu odgovora na informaciju, odgovara: ja sada nisam političar, politička funkcija mi je zamrznuta. Nisam imao nameru da demantujem zato što bih na taj način ušao u raspravu, a efekat je uvek sporiji, pa sam se odlučio da tražim sudsku zaštitu” – navedeno je u zapisniku s glavnog ročišta.

Kasnije, tužilac Gašić postavlja pitanje zašto novinarka nije čekala demanti. Ipak, novinarka Milica Vojinović na glavnoj raspravi ukazala je i na sve načine kontaktiranja Bratislava Gašića.

“Suđenje traje nekoliko sati pa je prošlo vreme dok sam napisala tekst. Ja sam pokušala da kontaktiram tužioca i pitanja sam poslala u najkraćem mogućem roku, drugu polovinu dana sam pokušavala da nađem kontakt tužioca. Pošto nisam imala direktan kontakt pokušala sam da dođem do njega posredno. Pitanja sam poslala na njegov mejl u BIA, zvala sam i BIA na broj sa zvanične internet stranice, zvala sam broj firme u kojoj se tužilac vodio kao direktor i broj firme koja je vlasništvo njegovog sina, sve više puta. Već je bilo kasno uveče i nismo uspeli da dođemo do tužioca. Odlučili smo da vest pomerimo za sutradan jer je to izuzetak kada se izveštava sa suđenja ” – rekla je Vojinović, konstatujući da je odgovor Gašića bio “Nemam šta da razgovaram sa vama”

“Svaki kriminalac može u svojim razgovorima i pred sudom da izjavi šta god hoće. Što se tiče informacija objavljenih u predmetnom tekstu čast i ugled mi je povređena posebno u delu u kome je navedeno izraz biti ‘na kazanu’ znači da ta osoba prima novac od nekoga, a što je objavljeno nakon citata ‘ko da ga ubije…’ govori Zoraja Neškoviću. Takođe, u uvodnom delu teksta se navodi da sam bio ‘na kazanu’ odnosno na platnom spisku poznatog kruševačkog kriminalca Zorana Jotića Jotke što predstavlja tvrdnju. U tekstu je navedeno da nisam odgovorio na pitanje novinara Krika o ovome. Krik se obratio na službeni mejl BIA 08.04.2021. u 17.28, po isteku radnog vremena. Tekst je objavljen 09.04. u 6.00 a ažuriran u 6.24. Tog istog dana u 14.33 obratili su se sa novim pitanjima da se izjasnim na navode iz teksta. S obzirom da je tekst već bio objavljen nije bilo potrebe da se na bilo koji način izjašnjavam, već sam rešio da čast i ugled zaštitim pred sudom” – rekao je Bratislav Gašić u glavnoj raspravi, prema zapisniku Ivane Gojaković (Viši sud u Beogradu).

“Smatram da je ova tužba podneta da bi se novinari omeli u daljem izveštavanju o tužiocu. Dan pre objavljivanja teksta ja sam prisustvovala suđenju protiv grupe Zorana Jotića na kom su puštani prisluškivani razgovori kao dokazi protiv ove grupe, među tim razgovorima je bio razgovor Saše Zoraje optuženog člana grupe i u tom razgovoru je pomenuto ime direktora BIA Bratislava Gašića u kontekstu da je na kazanu kod Zorana Jotića i da zbog toga Jotić i ne mora nikog da se plaši. Ja sam informaciju, odnosno sadržinu razgovora zapisala, vratila se u redakciju, razgovarala sa urednikom o informacijii. Oboje smo prepoznali da se radi o temi koja je bitna za javnost jer je reč o direktoru BIA, jednoj vrlo odgovornoj funkciji za bezbednost ove zemlje koji je stavljen u konteksta bliskih odnosa sa kriminalnom grupom. Svaki dobar novinar bi to prepoznao kao temu da se objavi i da je građani znaju. Odlučili smo da napišemo vest o tome” – rekla je novinarka Milica Vojinović na glavnoj raspravi.

Strateška tužba protiv javnog istupanja

Sudeći prema opravdanju iz zapisnika glavne rasprave, tužba za uvredu ugleda i časti uz nekorištenje prava na mogućnost odgovora i prava na žalbu čin je nepoštovanja mehanizama samoregulacije  i medijske etike. O tom svjedoči i član 4 Kodeksa novinara Srbije koji ostvarivanje prava na demanti i prava na ispravku sugeriše u novom tekstu, a ne uklanjaju i ažuriranju teksta koji se demantuje ili nastoji ispraviti.

“Način objavljivanja odgovora na informaciju (demantija) pomoću onlajn medija i onlajn izdanja. Preporučuje se da se odgovor na informaciju objavi kao posebna vest, i to tako što će se naznačiti na sledeći način: Odgovor na informaciju (ili Demanti) povodom teksta _____________ (naziv teksta) objavljenog dana __.__.__ (dan mesec i godina), zajedno sa linkovanjem na tekst povodom koga je poslat odgovor na informaciju.

Način objavljivanja ispravke informacije. Preporučuje se da ispravka informacije bude objavljena kao posebna vest s jasnom naznakom:“ISPRAVKA informacije objavljene dana __.__.__. U tekstu: _____________ (naziv teksta)”, koja će, pored linkovanja na tekst koji je ispravljen, imati i tekstualno obaveštenje o tome koja je informacija iz tog teksta neistinita, nepotpuna ili netačno preneta” - propisuje član 4 (Odgovornost novinara) Kodeksa za novinare Srbije.

“Cenilo se, u dosadašnjim sudskim postupcima, korištenje mehanizama samoregulacije i pokušaj medijacije tuženih i tužilaca. Reč je o tužbama u kojma mogućnost odgovora, pravo na demanti, ispravku i pravo na žalbu nisu ni bili tema, kao ni mehanizmi samoregulacije i medijacija, dakle reč je o strateškoj tužbi protiv javnog istupanja medija (SLAPP). Dobili smo šest od sedam takvih tužbi, a ministru bez portfelja Nenadu Popoviću sve četiri takve tužbe su odbijene. To nije bio slučaj i u postupku koji je protiv nas pokrenuo Bratislav Gašić, tada direktor Bezbednosno-informativne agencije, sada već ministar unutrašnjih poslova. Sudski postupak protekao je bez pitanja o nužnoj medijaciji ili samoregilaciji, uz odbijanje bilo koje mogućnosti odgovora i prava na demanti iki ispravku, a sudski proces završen je samo na glavnoj raspravi” – kaže Jelena Vasić iz mreže KRIK.

U razgovoru za BUKU, Bojana Jovanović i Jelena Vasić kažu da je ukupna vrijednost dosadašnjih tužbi za povredu ugleda i časti ukupno 90 miliona dinara.

“Krajem prošle godine to sam decidno objašnjavala u tekstu ‘Krik zatrpan tužbama ljudi bliskih režimu’ u kome govorim o čak jedanaest slučajeva tužbi protiv KRIKA, sve osim jedne tužbe su za povredu ugleda i časti. Obično je riječ o strateškim tužbama protiv javnog istupanja. Sudovi uvek nude medijaciju, ali na pripremnom ročištu. Budući da svaki dogovor znači priznanje krivice, mi ne pristajemo na dogovore, nego tražimo da se ide u  postupak” – kaže Jovanović za BUKU.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao ni Zaštitnik građana (Ombudsman) nisu nijednom bile institucije uključene u medijacije prije sudskih procesa protiv KRIK-a za povredu ugleda i časti, niti svjedoci u postupku. “Ranije smo imali dobar odnos s tim institucijama. Sada ne mogu smatrati te dve institucije kao nezavisne i nepristrasne aktuelnom režimu” - kaže Jelena Vasić iz mreže KRIK.

Finansijsku i pravnu podršku timu advokata mreže Krik u odbrani od strateških tužbi protiv javnog istupanja pružale su The European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i grupa oranizacija okupljenih u inicijativu Article 19, kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije.