Budžetom za 2011. godinu izdvojene su za ove dve stavke, i to se javno navodi, 54 milijarde, ali na pitanje „Blic“-a u Ministarstvu finansija to negiraju i kažu da se radi o iznosu od 47 milijardi dinara. Prošle godine za iste namene potrošeno je 37 milijardi dinara.
Stavka “specijalizovane usluge” koristi se, recimo, za plaćanje roba i usluga, tu su, na primer, stalni troškovi od oko 10 milijardi dinara. Za “usluge po ugovoru” biće potrošeno oko 5,5 milijardi dinara, za tekuće popravke oko 3,3, za nabavku materijala 8,6 milijardi dinara, piše u odgovoru Ministarstva.
Zanimljivo je da većina ministarstava već ima predviđene stavke za nabavku materijala ili popravke, ali ispada da je ove godine za iste namene predviđen dvostruki trošak.
Naravno, niko unapred ne može reći da će biti zloupotreba ali dosadašnje iskustvo i revizorska kontrola ranijih budžeta nalažu oprez.
– U postupku revizije utvrđeno je da su zaključivani ugovori o delu sa fizičkim licima koji nisu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Takođe smo utvrdili da su pojedini državni subjekti obrazovali posebne radne grupe iz redova zaposlenih, kojima je isplaćena naknada za rad u tim radnim grupama, a što je u neskladu s odredbama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, objašnjava Radoslav Sretenović predsednik Saveta Državne revizorske institucije.
Nikola Altiparmakov, budući član Fiskalnog saveta smatra da je “učinjen veliki napredak u pogledu transparentnosti javnih finansija u Srbiji ali da ima mesta za dalja unapredjenja, što će svakako biti jedna od tema u radu Fiskalonog saveta”.
Sve što pripada budžetu treba da ima javni karakter i to je dostignuti standard u zemljama EU. Svetska Banka meri dobru vladavinu u celom svetu javnim finansijama i tu stojimo loše.
– Na žalost, prema tim izveštajima Srbija je bliža dnu nego vrhu lestvice i u regionu, a znatno smo ispod proseka evropskih drzava. Stavke u budžetu koje su definisane kao “specijalizovane usluge“ ili ,“ugovori o delu” nisu dovoljno javne, stav je dr Ane Trbović.
Gotovo identično govori i Čedomir Čupić, prvi čovek Agencije za borbu protiv korupcije.
– Budžet mora imati karakter staklenog džepa da sve bude svima vidljivo. Ovakvo stanje jeste mogući izvor korupcije ili da budem precizan , rizik za korupciju je visok, što je trošenje novca iz budžeta nejasnije i nevidljivije, kaže Čupić.
U ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj kažu da će sredstva iz razdela „specijalne usluge“ biti utrošena isključivo namenski. Naravno, revizorska kontrola je moguća tokom godine ili na kraju fiskalnog perioda. Do tada ostaje obaveza vlasti na punu javnost, ukazuje Nenad Popović član Odbora za finansije Skupštine Srbije.
– Gradjanima niko ne može da kaže da nemaju pravo da znaju kako se troše njihove pare. Vlada mora da omogući građanima uvid u sve troškove budžeta, osim ako je u pitanju neka državna tajna, čijim bi otkrivanjem bila ugrožena bezbednost zemlje, precizira Popović.
Jedna od dobrih mogućnosti za uvid javnosti u trošenje državnih para, mogao bi biti i predlog jednog od sagovornika “Blic”-a, da se kao u Švedskoj, na posebnoj Internet adresi, nađe stavka stavka budžeta u realnom vremenu. Ali ne uopšteno, već potpuno detaljno i razumljivo svakom građaninu.
Blic Online