Po nelegitimno izabranom predsedniku Srbije – sve. Sve se može kad se hoće. Ovo je izjava koju je dao prilikom obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom, konkretnije kada je na poklon dobio sopstveni portret:
„Dejana Baško, ova divna devojka ovde, bez ruku, naslikala je moj
portret. Ja sam pitao onda, čekajte, kako je slikala? Oni su rekli –
slikala je nogama. Ja sam rekao – dajte mi da vidim portret. Video sam
portret i shvatio sam da dvadeset godina da vežbam, a imao sam pet iz
likovnog i iz umetnosti u srednjoj školi… dakle, dvadeset godina da
vežbam, ne bih mogao bilo šta da naslikam na način na koji je to Dejana
uradila. Ali hoću da vam kažem da čovek, kada hoće, može sve.“
Osobe sa invaliditetom, zamislite, mogu biti talentovanije za
umetnost od osoba bez invaliditeta, čak iako su ove potonje imale pet iz
likovnog u osnovnoj i srednjoj školi. Uistinu originalno otkriće! Ali
to nije sve: osobe sa invaliditetom mogu biti i dobri sportisti, o čemu
svedoče i uspesi naših paraolimpijaca. Još jedno originalno otkriće do
kojeg je, sasvim sam!, došao naš nelegitimno izabrani predsednik.
Štaviše, toliki su uspesi naših paraolimpijaca da zbog njih naš predsednik dobija čestitke širom sveta:
„I onda sam razumeo koliko ste vi u stvari podigli ugled naše zemlje u
najrazvijenijim protestanskim zemljama Evrope i sveta! One su značajno
ispred nas, treba mnogo da napredujemo da bismo im se približili. Ali
ste vi svojim radom podigli ugled Republike Srbije, napravili ste nešto
što niko drugi do tog trenutka nije umeo da napravi, i ja sam vam
beskrajno zahvalan na tome.“
Nema sumnje, lepo je što su naši paraolimpijci ostvarili
internacionalni uspeh, i lepo je što im predsednik, pa makar i
nelegitimno izabrani, na tome odaje priznanje. Ali moramo se zapitati,
da li je Dan osoba sa invaliditetom prava prilika da se bavimo ovim
uspesima? O čemu bi predsednik pričao da kojim slučajem paraolimpijci
ove godine nisu ostvarili ove uspehe? I, što je najvažnije, šta je sa
osobama sa invaliditetom koje nisu ni paraolimpijci, ni talentovane
umetnice? Šta je, drugim rečima, sa građanima ove zemlje koji se od
ostalih razlikuju samo po tome što su osobe sa invaliditetom? Kada se
predsednik već setio „najrazvijenijih protestantskih zemalja“, možda je
mogao da kaže i koju reč o tome kako se u njima država odnosi prema
građanima sa invaliditetom, koliko sredstava ulaže u njihovu integraciju
u društvo, koje programe sprovodi kako bi im olakšala pristup onome na
šta, kao i svi drugi građani, imaju pravo – javnosti, zdravstvenoj
zaštiti, obrazovanju, radu, učešću u odlučivanju. Koliko sredstava u ove
svrhe izdvaja Srbija? Kakve programe sprovodi? Sa kakvim uspehom? Možda
je ovo bila dobra prilika da se predsednik osvrne i na neka od ovih
pitanja.
Takozvani socijalni model invaliditeta, odavno je prepoznao
da invaliditet nije lični, već društveni nedostatak – on nije mana
osobe sa invaliditetom, već društva u kojem ova osoba živi, i u kojem su
joj nedostupni načini da ostvari sve svoje potencijale. Invaliditet je
dakle društveni, a ne lični problem. Kako čitamo na sajtu Centra za
samostalni život osoba sa invaliditetom: „Potrebno je ukloniti prepreke
koje ograničavaju životne izbore osoba sa invaliditetom. Kada se
prepreke uklone, osobe sa invaliditetom će biti samostalne i jednake u
društvu, sa mogućnošću sopstvenog izbora i kontrolom nad svojim
sopstvenim životom.“
Ali zašto bi se nelegitimno izabrani predsednik time bavio, ako je
već utvrdio da se, ako se samo hoće, može sve. Poruka ove izjave jeste
da oni koji ne mogu sve, očigledno nisu dovoljno hteli, da su, dakle,
sami odgovorni za sopstvenu nemoć. Ova poruka nam je već dobro poznata,
jer je nelegitimno izabrani predsednik i njegova štićenica na mestu
predsednice Vlade, svakodnevno šalju građanima Srbije. Zato ne treba
biti iznenađen što se sada ona sa vrha upućuje i građanima sa
invaliditetom. Kada ostvarite uspeh, poručuje nam nelegitimno izabrani
predsednik, onda je to uspeh svih nas, uspeh cele države, a naročito moj
– uspeh kojim mogu da se pohvalim pred svojim „prijateljima“ iz
„razvijenih protestantskih zemalja“. Ali vaši problemi su samo vaši,
njih vam velikodušno prepuštam.