O mogućnosti izvođenja studijskih programa prema planu i programu akreditovanom u stranoj zemlji na teritoriji Republike Srbije raspravljat će uskoro Narodna skupština Republike Srbije.
Bude li usvojen Prijedlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, univerziteti koji su studijske programe akreditovali u zemljama u kojima su osnovani imaće priliku da izvode studijski program koji neće akreditovati nadležno tijelo u Republici Srbiji.
Finansiranje rada stranih univerziteta i finansiranje školarina, koje će biti nepristupačne iz budžeta Republike Srbije, biće definisano prijedlogom zakona o finansiranju visokog obrazovanja koji još uvijek nije predložen, a koji će biti upućen na javnu rasspravu.
Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmatrao je 18.11.2024. godine na petoj redovnoj sjednici prijedlog dopune zakona o visokom obrazovanju. Marko Atlagić, predsjednik odbora, rekao je tokom sjednice da između 15 i 30 hiljada državljana Srbije trenutno studira u inostranstvu. Usvajanjem prijedloga zakona, omogućit će se studiranje na studijskim programima kojih nema u Srbiji, kaže Atlagić.
„U nekim državama je studiranje besplatno i to je sad politika tih država. Otvaranje studijskih programa u Republici Srbiji doprineće smanjenju troškova studenata koji studiraju u inostranstvu, ali i kvalitetu studija, jer bi se studiralo po posebnim tehnologijama i u dobro opremljenim objektima. Tvrdnja pojedinih članova akademske zajednice nema utemljenje kada kažu da je to udar. Cilj je da se pomogne našim studentima da im programe ponudimo u Srbiji i dobijemo najsavremenije programe, čak i onim programima u društvenim naukama koje nemamo“ – kaže Atlagić.
Slavica Đukić Dejanović, ministrica prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tvrdi da je u fokusu pažnje “mladi čovjek koji je potreban Srbiji”.
„Svi znamo te vredne mlade ljude koji žele međunarodno iskustvo. Neki već odlaze na osnovne studije u inostranstvo, drugi idu na master ili na doktorske. Ovde je ideja da se status tih porodica popravi. Radili smo analizu na 15 hiljada studenata i videli da se dve trećine ljudi ne vrati. Deca koja bi inače studirala u inostranstvu moraju imati podršku države, posebno kada su u pitanju one delatnosti kojih nema kod nas. Moram reći da naš predsednik Vučić ima vizije i u ovoj oblasti koju ja podržavam, ali inostrani fakulteti su se interesovali da li smo raspoloženi da im damo mogućnost da dođu ovde. Ne mogu da zamislim ministra prosvete koji će dovesti univerzitet koji je sramota. Ne vidim zašto ne bismo bili domaćini studentima u regiji“ – rekla je Đukić Dejanović.
Model koji bi se dogodio u slučaju glasanja zakona kod nas i u svijetu je provodiv, tvrdi Đukić Dejanović.
„Puna su nam usta standarda Evropske unije, a mi se plašimo tih standarda. Najveći broj zainteresovanih je zainteresovan za master i doktorske studije. Govorim kao roditelj, pa i kao neko ko je bio poslanik, a govorim da dolazak stranih fakulteta sa nastavnicima i standardima koje ta zemlja prihvata dobijaju diplomu tog fakulteta“ – kaže Đukić Dejanović.
Zakon o finansiranju visokog obrazovanja će biti uskoro i on će ići na javnu raspravu, kaže ministrica.
„Naša deca i deca iz regiona neće plaćati velike školarine ako program ne vredi. Očekujem da se usaglasimo i da nemamo otpor na sve što su rekli Brnabić i Vučić, makar to bilo idealno. Imamo ideju koja je vrlo zdrava, vrlo poželjna i pomaže roditeljima da nam deca ostaju ovde“ – kaže Đukić Dejanović.
Na pitanje zašto zakon nije upućen u javnu raspravu, Đukić Dejanović kaže da se mijenja samo jedan član i da to nije neophodno.
Dr Zoran Lutovac, član skupštinskog odbora, tvrdi da trenutno stanje visokog obrazovanja zahtijeva mnogo temeljnije i bolje promjene od ovih.
„U trenutku kada država ne ispunjava obaveze prema univerzitetima i kada se ne govori ni o povećanju plata, mi dovodimo strane univerzitete koje država subvencioniše. Država stvara nelojalnu konkurenciju. Ono što je bilo u polju privrede sada se preliva na obrazovanje. Domaći univerziteti imaće nelojalnu konkurenciju, a strani univerziteti imaće prečicu. Neprimereno je da se ovo predlaže bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije za inostrane fakultete. Kako se procenjuje kvalitet programa, to je pitanje. Ako to ocenjuju države iz kojih oni dolaze, Srbija onda postaje ambasada za univerzitete koji će raditi po zakonima sopstvene zemlje na teritoriji Srbije“ – kaže dr Zoran Lutovac iz Demokratske stranke.
Treba imati u vidu da su profesori na Univerzitetu u Beogradu najmanje plaćeni u regionu, napominje Lutovac.
„Student koji završi naš prestižni ETF, on već sutradan ima duplo veću platu od profesora. To su apsurdi našeg sistema. Otvara se prostor za jedan vid korupcije, jer je diskreciono pravo ministarstva veliko i u tome da zaobilazi procedure. Sigurno je da ima ogromnog prostora u našem univerzitetskom sistemu, u našem vrednosnom sistemu, u našim prioritetima, ali ovo nije put kojim treba ići“ – kaže Lutovac.
Dr Đorđe Pavićević, član odbora, kaže da je umjesto unapređenja sistema obrazaovanja stigao prijedlog koji zabija nož u leđa sistemu obrazovanja u Srbiji.
„Niko ovde nije protiv konkurencije u visokom obrazovanju. Bio bih srećan da nam dođu prestižni strani univerziteti, i to bi doprinelo sistemu obrazovanja. Ovo što imamo kao predlog to ne garantuje, već budi ozbiljne sumnje s kojom namerom se to radi. Već godinama imamo najave predsednika da će doći strani univerziteti, nismo znali u kojoj će formi to biti, imali smo posetu predsednice naše vlade Italiji i univerzitetima koji su zainteresovani da dođu, i niko nije imao ništa protiv. Ipak, način na koji se to ovde predviđa je nedopustiv“ – kaže Pavićević.
Teško je verovati da će se zauzeti stav da Srbija dovodi samo prestižne univerzitete, a sigurno je da takvim akreditacija ne bi bila problem, tvrdi Pavićević, podsjećajući da se ovim prijedlogom zakona ukida akreditacija stranih univerziteta i da se time stvara nelojalna konkurencija.
Slađana Ranisavljević, članica odbora, traži da se dopune zakona povuku iz skupštinske procedure.
„Jedini amandman koji bi imao smisla glasio bi: briše se. Zakon sadrži pogrešan pravni osnov, suprotno ustvavu i zakonu, strategiji obrazovanja, nije prošao javnu raspravu. Što se tiče nadležnosti Republike Srbije u uređivanju i obezbeđivanju sistema obrazovanja, mislim da ustavni okvir za ovaj zakon mora biti drugačiji. Ako je argument veća efikasnost, povećanje konkurencije, krši se ustav Srbije koji kaže da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim. Ovde je reč o privilegijama, jer ne moraju da prođu akreditaciju. Ispada da nam je ono što dolazi sa strane bitnije i bolje. Ovim se izigrava ustav i nadležnost se sa Narodne skupštine prenosi na ministarstvo, a derogiraju se odredbe zakona o visokom obrazovanju“ – rekla je Ranisavljević.
Peđa Mitrović, član odbora, kaže da je u samom zakonu predviđeno da se daju naknade za stipendije, a onda se navodi da zakon ne iziskuje dalje novčane obaveze.
„Vidi se da ministarstvo uopšte nije sistemski pristupilo ovakvom zakonu: nije videlo posledice ni alternative. Ako je neko iz vlasti dogovorio da se otvore univerziteti, to ne znači da se mogu raditi antisistemske stvari. Iz ovoga što je dostavljeno, ne vidimo nijedan argument iz analize efekata propisa. Pogledajte sami sebe u oči i odgovorite na ta pitanja“ – rekao je Mitrović
Konferencija univerziteta Srbije tražila je povlačenje prijedloga iz skupštinske procedure.
“Bez adekvatnog procesa akreditacije, ne postoji mogućnost da adekvatna tela, a pre svega Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, u konkretnom slučaju proceni da li takva visokoškolska ustanova ispunjava sve neophodne uslove i da li poseduje odgovarajući kvalitet u pogledu nastavnog osoblja i studijskih programa. Takođe, u situaciji kada se radi na novom modelu finansiranja u visokom obrazovanju, konstatujemo da odredba po kojoj bi se inostrana visokoškolska ustanova finansirala iz sredstava budžeta dovodi u pitanje dosadašnje napore preduzete u tom smislu”, ističe Vladan Đokić, predsjednik KONUS-a i rektor Univerziteta u Beogradu.
Odbor za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) tvrdi da prijedlog za izmenu zakona ugrožava kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji.
„Prvi problem u vezi sa predloženim izmenama Zakona je proceduralni. Omogućavanje inostranim visokoškolskim ustanovama da učestvuju u procesu visokog obrazovanja u Srbiji predstavlja veoma ozbiljnu promenu koja nikako ne bi trebalo da bude doneta bez široke javne rasprave, kako se upravo čini“, navodi se u saopštenju Akademijskog odbora za visoko obrazovanje SANU.
Drugi problem je činjenica da se predloženim izmjenama urušava postojeći sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju.
„Inostrani fakulteti neće imati obavezu da akredituju svoje programe prema standardima i procedurama koji važe u Srbiji. Oni će dozvolu za rad steći na osnovu sporazuma za Ministarstvom koje nema kapacitete da proverava kvalitet studijskih programa, zbog čega je i osnovano Nacionalno akreditaciono telo“, navodi se u saopštenju SANU.
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) izrazila je oštar protest povodom Prijedloga izmene Zakona o visokom obrazovanju kojim se namjerava inostranim visokoškolskim ustanovama dozvoliti izvođenje studijskih programa u Srbiji, na sva tri nivoa studija, bez ikakvog postupka akreditacije, već samo na osnovu direktnog sporazuma i dozvole za rad koju bi izdavalo Ministarstvo prosvete.
„Na ovaj način navedeni predlog, sa jedne strane, diskriminiše domaće univerzitete i fakultete dok, sa druge strane, ne dovodi u pitanje kvalitet inostranih visokoškolskih ustanova, niti ih usklađuje sa predviđenim standardima kvaliteta koji važe u Srbiji. Drugim rečima, svi oni elementi koji predstavljaju neophodne uslove za izvođenje visokoškolske nastave u smislu broja stalno zaposlenih nastavnika, njihovih kvalifikacija, tehničkih uslova za nesmetano organizovanje nastave, bibliotečkog fonda itd., bez kojih se ne može dobiti akreditacija za izvođenje visokoškolskih programa kada je reč o nacionalnim fakultetima neće važiti za visokoškolske ustanove iz inostranstva“ – navodi se u saopštenju.