Holandski parlament je blokirao ratifikaciju SSP između Srbije i EU. Kakva je to poruka, s obzirom na to da je ključni zahtev te države koji se odnosi na punu saradnju Srbije sa Hagom ispunjen?
Holandija je i ranije bila prepreka, i to ne samo nama. Najavili su mogućnost da zaustave ulazak Hrvatske u EU zbog nereda tokom gej parade u Splitu. Očekujem, ipak, da u narednih mesec dana ili malo više dođe do ratifikacije.
Šta Srbija još može i treba da uradi da bi pobošljala svoj imidž u Evropi?
Uoči velikog širenja EU 2004. tadašnji kandidati su isticali da oni u Uniju ulaze ne samo da bi uzeli, već i da bi dali, otvaranjem novih tržišta, rešavanjem problema sa susedstvom, povezivanjem sa novim regijama. Moramo imati u vidu da zbog tekuće krize veliki broj građana i političara EU u svakom kandidatu vidi „novu Grčku“ koju će morati da spase novcem iz svojih džepova. Sa svoje strane Srbija je dosta učinila za približavanje Beograda i Zagreda. To iz perspektive Evrope ima značaj koji se može porediti sa hapšenjem Ratka Mladića. Uprkos nasleđu, Srbija i Hrvatska bi mogle pomoći Uniji da reši problem BiH, Kosova…
Da li istraga o trgovini organima, koju će Euleks voditi na Kosovu, može da bude nezavisna?
Srbija je politički otvorila pitanje, a videćemo kako će se Euleks snaći. Ovaj problem narušava imidž EU i zato će njegovo rešavanje biti test koji dokazuje da li je Evropa sposobna za „velike stvari”. Smatram, međutim, da i dalje treba insistirati na nezavisnoj istrazi pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti.
Pregovori Beograda i Prištine su zastali. Kako ocenjujete ono što je do sada urađeno?
Imali smo dobar početak, odmeren, a onda je usledila nerazumna priča o podeli Kosova i dovođenje tog problema u vezu s Republikom Srpskom. Situacija nije toliko loša. Sada je vreme da razgovori počnu da donose i rezultate. Da se reši pitanje katastra, tablica, dokumenata, signala srpske mobilne telefonije.
Moj udžbenik treba ocenjivati stručno, a ne politički
Očekujem objektivno i stručno mišljenje, da se moj udžbenik istorije za osmi razred osnovne škole ocenjuje naučno, a ne politički – kaže profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić, čiji je udžbenik kao nedovoljno dobar ocenio Šćepan Ušćumlić, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Sada se očekuje da eksperti, koje će angažovati Nacionalni prosvetni savet, daju svoje mišljenje.
Ušćumlić je imao zamerke na poglavlje o krizi i raspadu SFRJ i Slobodanu Miloševiću, smatrao je da to ne treba da stoji u knjizi. Reč je o standardnom planu i programu. Istorija počinje od savremenosti i često na fakultetu imam problem sa studentima koji o savremenoj istoriji nemaju potrebno znanje. Međutim, Ušćumlićevo mišljenje me ne čudi budući da je on imao značajnu ulogu u Miloševićevom usponu. To bi bilo isto kao da date Jovu Kapičiću da bude recenzent knjige Dragoslava Mihajlovića „Kada su cvetale tikve” – kaže Simić.
Tekst je preuzet iz Blica