Povodom posete francuskog šefa diplomatije Beogradu i Prištini, najčešće pominjana reč je “pomirenje”. Glavna tema razgovora u obe prestonice najavljivana je kao angažovanje Francuske na razvoju celokupnog regiona i poboljšanju odnosa između Beograda i Prištine. Ima li realnog prostora za očekivanje da Beograd u dogledno vreme iskaže više volje da uvaži Kosovo kao “činjenicu na terenu”.
Nema sumnje da se zapadna diplomatija okrenuta relaciji Beograd-Priština u poslednjih nekoliko meseci intenzivirala. Iako nijedna zvanična međunarodna instanca ne pominje da će Srbija morati da zvanično prizna Kosovo pre nego što postane članica Evropske unije, primetno je da sa svih važnijih evropskih adresa stiže poruka čiji je najmanji zajednički imenilac da mora doći do normalizacije međuregionalne saradnje između Srbije i Kosova.
Tim pre što i Beograd i Priština pretenduju da se što je pre moguće uključe u institucije Evropske unije. Takvu poruku preneli su i visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Ketrin Ešton, kao i nemački i francuski ambasadori u Srbiji Volfram Mas i Žan Fransoa Teral.
I francuski šef diplomatije Kušner je svojim domaćinima u Beogradu ponovio:
“Kako je to rekao i predsednik Sarkozi predsedniku Tadiću, ne postoji preduslov Srbiji da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u Evropsku uniju, ali je neophodno da se paralelno ide evropskim putem i da se nađe kompromis. Mi na tom kompromisu radimo i Francuska će biti uz vas”, rekao je Kušner nakon razgovora sa svojim srpskim kolegom Jeremićem.
Znam da to nije lako zato što dobro poznajem ovaj region, ali podržavam neophodnost traženja kompromisa u ime budućnosti ovih naroda, a ta budućnost je svakako i sigurno u Evropskoj uniji. Kompromis ne treba shvatiti pežorativno, to je koncept koji je doveo do nastanka i Evropske unije, poručio je francuski šef diplomatije.
Neizmenjen stav Beograda
Vuk Jeremić je izjavio da u pitanju statusa Kosova ne postoji saglasnost između Francuske i Srbije.
“Srbija želi kompromisno rešenje za budući status Kosova i Metohije. Kompromisno rešenje nije ono koje je ponuđeno 
jednostranim proglašenjem nezavisnosti – to je nešto što mi ne možemo prihvatiti – ali želimo da radimo sa Francuskom, sa Evropom, sa međunarodnom zajednicom, na pronalaženju kompromisnog rešenja koje će omogućiti dugotrajni mir i stabilnost i ubrzanje procesa evropske integracije za ceo zapadni Balkan”, rekao je Jeremić.
Analitičari su saglasni u oceni da u Beogradu mora doći do umekšavanja retorike o Kosovu kako bi se otvorili razgovori o praktičnim pitanjima regionalne saradnje, koji ne bi zadirali u pitanje statusa Kosova, ali istovremeno smatraju da taj mekši diskurs u Beogradu nije realno očekivati pre savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti.
Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i bivši ambasador Srbije u Francuskoj.
“Francuski ministar spoljnih poslova je dosta eksplicitno rekao da želi određene znake pomirenja između Srba i Albanaca, ali nije precizirano na kojim osnovama i na koji način. Stav Beograda, čini mi se, još uvek nije izmenjen. Beograd je pokrenuo inicijativu u Ujedinjenim nacijama i pred Međunarodnim sudom pravde i očekuje ishod te inicijative pre nego što bude preduzeo sledeće korake”, kaže Simić.
Više kreativnosti, manje isključivosti
O tome šta Francuska i šira međunarodna zajednica očekuju od Srbije kad je u pitanju odnos prema Kosovu govori i Aleksandra Joksimović, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova SRJ.
“Od Srbije se u ovom trenutku očekuje da se omogući normalno funkcionisanje regionalne saradnje i normalno funkcionisanje na terenu Kosova. U poslednje vreme smo na nivou međunarodne zajednice imali nekoliko javnih zahteva da se retorika Srbije kada je u pitanju Kosovo omekša, s tim da niko u ovom trenutku ne očekuje da Srbija promeni stav kada je u pitanju priznanje nezavisnosti Kosova. Ono što je, međutim, najvažnije jeste da Srbija omogući funkcionisanje Kosova i da na adekvatan način učestvuje u svim regionalnim inicijativama zato što su one od izuzetnog značaja za približavanje članstvu u Evropskoj uniji”, ocenjuje ona.
Do sada, međutim, Srbija ni jednim svojim potezom, kaže sagovornica Radija Slobodna Evropa, nije izrazila spremnost za takvu vrstu fleksibilnosti.
“Srbija je u ovom trenutku dosta vezana iščekivanjem šta će reći Međunarodni sud pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. S druge strane, za ključne zemlje međunarodne zajednice koje su već priznale nezavisnost Kosova bojim se da je to nepovratni proces, bez obzira na ono što će Međunarodni sud pravde reći. Uzgred, očekujem da će stav Suda biti takav da će moći da se tumači i na jedan i na drugi način. Ja se iskreno nadam da aktuelna vlast u Srbiji ima izlaznu strategiju za “dan posle”. Sa ovako tvrdim stavovima veoma je teško imati izlaznu strategiju koja će u nekom trenutku dovesti do njihovog omekšavanja”, kaže Joksimovićeva.
I Simić ocenjuje da bi politička elita u Srbiji trebalo da počne da razmišlja kako da izbegne da Kosovo postane nepremostiva prepreka za evropsku integraciju zemlje, veća i od onih formalno datih.
“Mislim da bi malo više kreativnosti, a malo manje isključivosti i te kako dobro došlo. Konkretno, to bi moglo da znači i neku vrstu nestatusnih razgovora, koji, kao što je predsednik Tadić i rekao, ne bi podrazumevali ni eksplicitno ni implicitno priznanje Kosova, ali koji bi uvažili realnost koja u ovom trenutku postoji. Kosovo je, na primer, dosta važan trgovinski partner Srbije, koji u srpskom izvozu zauzima udeo od oko 350 miliona dolara. U krajnjoj liniji, imamo i neke druge situacije u svetu. Kina nikada neće priznati Tajvan, niti će Tajvan priznati Kinu, ali to Tajvanu smeta da ima 45 milijardi dolara vredne investicije u Kini i da trgovinska razmena dveju zemalja bude ogromna”, ocenjuje Simić.
Preuzeto sa www.slobodnaevropa.org