Predsjednica i osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko je u kratkom intervjuu za magazin Buka govorila o nedavnoj posjeti Aleksandra Vučića Francuskoj, odnosu EU prema Srbiji, dešavanjima u Banjskoj i mogućeg ponavljanja takvog scenarija. Posebno smo se osvrnuli na etnička okupljanja Bošnjaka i Srba.
BUKA: Kako komentarišete posjetu predsjednika Srbije Francuskoj? Mediji bliski vlastima kažu da je to posjeta nad posjetama, a sam ambasador kaže da ne treba pretjerivati?
Provladina štampa je tu posetu prezentirala kao uspešnu uz citiranje predsednika Vučića da je “srce našeg partnerstva sa Francuskom njena podrška evrointegracijama Srbije”. Međutim, predsednik Makron je suočio Vučića sa istim zahtevima koje pred njega stavljaju svi predstavniici EU a to su: procesuiranje odgovornih za Banjsku, normalizacija sa Kosovom i implementacija Ohridskog sporazuma i usaglašavanje spoljne politike sa politikom EU (tu se pre svega misli na odnos Srbija prema Rusiji). Ti zahtevi su ujedno i glavni uslovi za napredak Srbije prema EU integraciji. To je sad veoma čvrst stav EU i svih njenih članica.
BUKA: Posjeta se uglavnom odnosila na pitanja ekonomske i vojne saradnje i trgovine. Je li Srbija tu u ravnopravnom položaju ili dominira francuski položaj? Vučić kaže da Srbija nije sposobna da upravlja velikim sistemima, ali Francuska jeste.
Evropske zemlje su najveći investitori u Srbiji, pre svega Nemačka. Kada je reč o Francuskoj francuska Agencija za razvoj je prošle godine uložila 570 miliona eura. Vučić je naveo da je u Srbiji trenutno 339 francuskih investitora koji zapošljavaju 11.125 radnika. Francuska firma je takođe dobila koncesije za beogradski aerodrom, a kako je Vučić naveo, očekuju se i mnogi strateški projekti u budućnosti.
BUKA: Šta je cilj Vaskršnjeg sabora i možemo li već sada govoriti o pozitivnim i/ili negativnim refleksijama na odnose u regionu?
Imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija sada nalazi (pod pritiskom sa više strana) sazivanje sabora je pokušaj da se narod dodatno homogenizuje sa tezom da je Srbija ugrožena sa svih strana. Vučić već neko vreme najavljuje “teško vreme pred nama”. Velikim delom to je u funkciji izbora koji predstoje, posebno u Beogradu. Na decembarskim izborma se pokazalo, o čemu postoje brojni dokazi, da je Beograd takoreći izgubljen, a neraspoloženje raste i u drugim većim gradovima poput Novog Sada. Vučić je dobio brojne kritike za krađu izbora uključujući i od svih zvaničnika EU, te veoma kritičnu rezoluciju Evropskog parlamenta, ODIHR.
BUKA: Šta je uopšte cilj tog sabora?
Cilj sabora jeste homogenizacija i priprema za izbore, na neki način i manifestacija da je “Srpski svet” još aktuelan (to mu je labudova pesma).
BUKA: Imamo i najave sabora Bošnjaka, osim što vidimo da Bošnjaci nisu homogenizovani kao Srbi, zanimljiva je izjava člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića koji kaze da nije za etnicka okupljanja. Mogu li etnička okupljanja Srba, Bošnjaka, Hrvata… biti dobra ideja i praksa?
Etnička okupljanja su na ovom prostoru otišla predaleko. Da bi se region obnovio neophodno je okrenuti se građanskom principu uz sva uvažavanja identitetskog. To je jedini način da se region modernizuje uvažavajući fundamentalna ljudska prava koja su ugrađena u sve regionalne ustave, zakone i slično. Međutim, dalje od toga region nije otišao upravo zbog “etničkih okupljanja”. Međutim, sve dok se ne zatvori srpsko pitanje etnička okupljanja će opstati kao način odbrane, ali i monopolizacije vlastite zajednice.
BUKA: Vučić i Macron su razgovarali i o situaciji na Kosovu. Nakon dešavanja u Banjskoj kako je to uticalo na pozicije Kurtija i Vučića, odnosno Beograda i Prištine? Ko je sada prihvatljiviji u očima Evrope?
Banjska je pokazala da još uvek postoji ogroman potencijal za destabilizaciju regiona. To se pre svega odnosi na Srbiju koja se u međuvremenu ubrzano naoružava i ima sve bliže odnose sa Rusijom. Od početka rata u Ukrajini špekuliše se da je zapadni Balkan moguće novo ratno poprište. U tom smislu Zapad je pojačao svoje aktivnosti na Balkanu. Nakon Banjske povećan je broj KFOR a u toku je pojačanje EUFOR-a u Bosni. Osim toga na delu su i druge mere, pre svega, sankcije za Dodika i njegovo okruženje, što ima sve veći učinak.
NATO otvara bazu u Rumuniji, gradi jednu i u Albanij. Znači Zapad integriše zapadni Balkan sa ili bez Srbije. Ukoliko se Srbija opredeli za istok ostaće izolovana. Zapad još uvek pokušava da dobije Vučića za evrointegracije. Poseban značaj u tome ima i finansijski paket koji je EU predvidela za zapadni Balkan. Beograd se neće tako lako odreći tih sredstva jer Srbija u velikoj meri zavisi od te podrške.
Međutim, moram da dodam da je antizapadno raspoloženje u Srbiji jako, zahvaljujući stalnoj propagandi koju Vučićevi mediji sistematski vode. Tek promena u medijskoj politici može biti neki nagoveštaj da Srbija menja orijentaciju. Za sad to nije na pomolu. Osim toga za takav stav ima podršku SPC i velikog dela akademske zajednice.
Kosovo je sada svakako u boljoj poziiciji jer je ono izrazito prozapadno orijentirano, u toku je oprocedura za njegovo članstvo u EU.
BUKA: Kad govorimo o dešavanjima u Banjskoj, postoji li mogućnost da se takvi scenariji ponove?
Naravno da je teško prognozirati šta će se dešavati u narednom periodu. Svakako to zavisi i od ishoda rata u Ukrajini. Rusija takođe ne miruje, a ima veliku podršku u Srbiji. Da bi se izbegao takav scenario Zapad preduzima mere koje bi trebalo sprečiti bilo kakvu eskalaciju u regionu. Zato je predsdnik Vučić pod velikim pritiskom.