21.juna građani Srbije biraju novu vlast. Prema svim istraživanjima, pobjedu će odnijeti SNS Aleksandra Vučića, partija koja kontroliše apsolutno sve. Upravo je ovo razlog, zbog čega jedan dio opozicije u Srbiji predvođeni Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem, ali i aktivistima poput "Ne davimo Beograd" i "Lokalni front" iz Kraljeva, odlučilo da bojkotuje ovogodišnje izbore.
Drugi dio opozicije, na čelu sa "Pokretom slobodnih građana" Sergeja Trifunovića te Ujedinjenom demokratskom Srbijom, izlazi na megdan Vučiću 21.juna.
Analitičari sa kojima smo razgovarali govore kako je predizborna atmosfera u Srbiji poprilično dosadna. Prvo zahvaljujući ubjedljivoj premoći Srpske napredne stranke dok drugi razlog leži u činjenici da je opozicija poprilično posvađana i da je teško pohvatati ko je ZA bojkot, a ko se bojkotu protivi.
U toku dva dana boravka u Beogradu, snimili smo pet Buka podkasta i televizijskih intervjua o izborima u Srbiji ali i tome koliko će rezultati uticati na region sa posebnim akcentom na situaciju u Bosni i Hercegovini.
Naši gosti bili su i ljudi koji izlaze na izbore i ljudi koji su odlučili da kažu NE izbornim prevarama i da ne izađu na izbore.
SERGEJ TRIFUNOVIĆ: Moj posao počinje tek kad padne Vučić
Prvi od pet podkasta intervju je sa Sergejem Trifunovićem, liderom Pokreta slobodnih građana, koji emitujemo danas u 20h na Buka FB i Youtube kanalu.
U razgovoru za Buku objašnjava svoje razloge za ulazak u politiku i izlazak na izbore, bez loših riječi o bilo kome osim o režimu Aleksandra Vučića, za kojeg kaže da će pasti sigurno, kad tad, naglasivši da se bori za taj dan poslije, i šta će biti nakon toga da je to mnogo važnije od samog poraza ove vlasti. Trifunović izlazak na izbore smatra bitnim segmentom te borbe, a njegova traje preko 20 godina, što jeste podvig, bez obzira na rezultat.
"Shvatio sam da ta priča o bojkotu za mene lično nema nikakvog smisla, da su ljudi u kampanji bojkota u jednom trenutku u septembru otišli do Mladenovca da polepe nalepnice ’Bojkot’ i to je bilo sve od te kampanje. Ja sam rekao: ’Ovo ne može ovako, ’ajde nešto da radimo.’ Meni je, odmah da ti kažem, bojkot mnogo lakši. Ja sam sredio čamac pre mesec i po dana na Dunavu, nisam stigao da ga vidim ni jednom. Mnogo lepši bi mi život bio da sam u bojkotu" rekao je on za BUKU.
Kaže kako je najporaznija stvar u celoj priči je što Vučić vlada sa 25 posto.
"Jer 55 posto ljudi izađe na prošle izbore, oni su legitimni bez obzira što 45 posto glasača uopšte nije izašlo jer nema za koga da glasa ili već neće, ili se gadi ili nisu usloviili ih boli uvo i onda naravno da Vučić Vlada. I vladaće 100 godina. I ti na sve to imaš bojkot te male ekipe koja u Srbiji ima nekih milion i 600.000 glasača I sad od tih 1.600.000 koji bi glasali, neće glasati 250.000 koji su u bojkotu. Ti na tih 45 posto dodaš tih 250.000, kao dodatni kamen oko vrata. To je potpuni užas" rekao je on.
Razgovarali smo i sa Natanom Albaharijem, međunarodnim sekretarom Pokreta slobodnih građana, i Markom Đurišićem, nosiocem liste Ujedinjene demokratske Srbije, koji su objašnjavali svoje razloge za izlazak na izbore u Srbiji.
Obojica sagovornika se slažu u tome da su izbori jedina opcija, da neće donijeti velike promjene ali da jesu početak stvaranja političke alternative Srpskoj naprednoj stranci koja nedostaje na političkoj sceni Srbije.
„Pokret slobodnih građana je doneo odluku početkom godine da ne ide na izbore. Desila se korona i vanredno stanje i bilo nam je jasno kako Srbija izgleda pod potpunom kontrolom i vlasti Aleksandra Vučića i SNS. Imali smo vanredno stanje, policijski čas, nismo imali parlament, naša prava i slobode su bili ugroženi. Videli smo baklje na krovovima, upadanja u stanove i silu ove države i shvatili smo da ne možemo da prepustimo celu državu i na lokalu i u Parlamentu jednom čoveku. Odlučili smo da ipak moramo da se borimo. Doneli smo odluku da izlazak na izbore ne znači da su uslovi poboljšani, oni su katastrofalni, ali da mi ipak moramo da se borimo kako znamo i umemo i da pokušamo korak po korak da skinemo ovu vlast“, kaže Albahari.
Đurišić dodaje da je UDS okupio ljude koji se nisu slagali sa idejom bojkota.
„Izlazak na izbore je jedina opcija“, kaže i pojašnjava da je to samo prvi korak ka promjeni.
„Dva cilja je opozicija trebala da napravi – da smanji Vučiću manevarski prostor u Parlamentu za jednu trećinu da ne bi mogao da menja Ustav i da se napadne 20-ak gradova i opština gde bi se uzela vlast i srušio mit o nepobedivosti Aleksandra Vučića. Ovako, kada jedan deo opozicije ne učestvuje na izborima, to će biti jako teško da se ostvari“, upozorava Đurišić.
Ovi ljudi ne izlaze na izbore, i imaju dobre razloge za to!
Na drugu stranu Dobrica Veselinović I Natalija Simović iz organizacije "Ne davimo Beograd" i Predrag Voštinić iz "Lokalnog fronta" dali su svoje viđenje izbora i naglasili zbog čega ne treba izaći na izbore ove godine.
Oni kažu kako ne žele da učestvuju u šaradi koja se zove izbori.
„Ne krećete sa iste startne pozicije sa svima. Imate kampanju koja je sužena na najmanji broj dana, koja je u situaciji da na nekom nivou ugrožava javno zdravlje, situaciju u kojoj u svim medijima prostor postoji za jednu stranku i jednog čoveka. U tom smislu, vaša startna pozicija je daleko iza ostalih“, kaže Natalija Simović iz inicijative Ne davimo Beograd.
Njen kolega iz inicijative Dobrica Veselinović pokušao je metaforički da objasni na šta njima liči predizborna situacija u Srbiji.
„To je kao kad te neko pozove da igraš fudbal. Znaju se pravila, ali onda u toj igri odjednom on ima duplo više igrača, sudije rade za njega, cela publika su huligani i gađaju te i navijaju… Odjednom ne igrate fudbal, nego basket i ubaci se pet lopti. Nije to to. Ne pričamo o izborima, pričamo o nameštenoj utakmici“, pojašnjava Veselinović.
Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta smatra da je suština izgubljena u izbornom procesu te da nema izborne debate.
„Vi nemate priliku da izaberete. Niste u prilici da se između dva izborna procesa dešava ono što nazivamo izbornom debatom. Mi naspram sebe nemamo političke neistomišljenike kojima treba da kandidujemo političku ideju. Mi imamo kriminalne strukture. To su grupe koje se bave kriminalom, a nama i svima ostalima bi trebalo da predstave da mi učešćem na izborima stičemo pravo da se s njima takmičimo. Mi se sa kriminalcima ne takmičimo“, poručuje Voštinić.
Zoran Kesić: Dosadno je i anemično
Zoran Kesić za BUKU: Granica apsurda više ne postoji
Jedan od najpopularnijih voditelja u Srbiji, Zoran Kesić, komentarisao je stanje u Srbiji .
On kaže kako su ovo ubjedljivo najdosadniji izbori.
“Potpuno je izvesno, bez tenzije, bez teških reči, situacija je takva da se ja više ne nerviram, što znači da je stanje mrtvo more, jedna potpuna anemija na političkoj sceni, a posledično I kod birača, jer imamo dominantnu jednu stranku, SNS, koja drži sve, sve medije sve institucije, sva sredstva moći ima u svojim rukama, a opozicija je potpuno raštrkana na tzv. bojkot opoziciju i opoziciju koja se u tom bojkotu pokolebala” rekao je Kesić u intervjuu za BUKU.
Georgiev, Čongradin i Nedeljkov: Ljudi u Srbiji moraju da se trgnu
Snežana Čongradin iz lista "Danas", Raša Nedeljkov, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Slobodan Georgiev direktor programa Newsmax Adria komentarisali su aktuelno stanje u Srbiji, te moguće implikacije izbora na region.
Pobjednik parlamentarnih izbora koji se 21. juna održavaju u Srbiji već je poznat. Istraživanja javnog mnjenja i brojni analitičari slažu se da će vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) imati većinu u skupštinskom sazivu treći put otkako su naprednjaci došli na vlast 2012. godine.
Da li će, nakon dosadne predizborne kampanje, uslediti turbulentna vremena i ko je odgovoran što SNS učvršćuje svoju vlast, dok istovremeno urušava demokratske institucije u Srbiji, neke su od tema o kojima su u predizbornom podcastu Buke govorili Snežana Čongradin, novinarka dnevnog lista „Danas“, Slobodan Georgiev, novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN), i Raša Nedeljkov, iz nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Nedeljkov, čija organizacija se od 2016. godine bavi posmatranjem izbora na nacionalnom i lokalnom nivou, smatra da političke i društvene okolnosti ukazuju da će dešavanja u Srbiji i nakon izbora biti turbulentna.
„Teško da možemo očekivati dosadnu političku situaciju u društvu u kojem nema pluralizma mišljenja u javnom prostoru, zato što jedan korpus društva ne može da dođe do izražaja i to će stvarati tenzije. Pitanje je samo trenutka koliko će taj ’ekspres lonac’ brzo ili sporo da kipti“, objašnjava Nedeljkov.
Upravo zbog toga je CRTA je bila među organizacijama civilnog društva koje su polovinom prošle godine inicirale seriju okruglih stolova između predstavnika vlasti i dela opozicije, a na kojima se između ostalog razgovaralo o poboljšanju izbornih uslova. Dijalog je potom nastavljen uz posredovanje članova Evropskog parlamenta, ali Nedeljkov smatra da je jako malo prostora za optimizam kada je reč o demokratskim procesima u Srbiji.
„Čak i ako pogledamo pokušaj stavljanja izbora u nekakve demokratske okvire kroz proces igranja dijaloga, na kraju i dijaloga koji je bio pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, vidimo da je to bilo samo pod jednom ljušturom“, kaže Nedeljkov.
Hoće li ovi izbori donijeti drugačije, mirnije odnose u regionu, u kojem se i dve decenije od okončanja posljednjeg sukoba (na Kosovu), i dalje s vremena na vreme udara u ratne trube. Slobodan Georgiev smatra da smo daleko od dosadnih vremena na tom polju. On podsjeća da se bliže izbori u Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali podvlači i da se regionalna politika Srbije ne mijenja decenijama.
„Mi imamo to povezivanje izbornog procesa sa nečim što se dešava u regionu samo zbog toga što takozvano srpsko pitanje nije rešeno i ono se otvara tu i tamo. Evo, sad ga imamo u Crnoj Gori. Srpska politika se u tom smislu ne menja poslednjih ne 30 nego 130 godina“, kaže Georgiev.
Jedan od problema je što se društvo u Srbiji nije suočilo sa teretom ratne prošlosti koja je direktnoj u vezi sa ljudima koji su trenutno na vlasti, ukazuje Snežana Čongradin.
„Mi nikoga ovde nismo nizašta kaznili. Ovde ljudi veruju da smo mi bili jedini žrtve u ratovima koji su se dogodili. Zbog toga njima ni Vučić ni Dačić ni Vulin nisu toliko loši. Ako smo im to oprostili, oprostićemo im i svu tu korupciju nakon toga“‚ kaže novinarka „Danasa"