Seksualno nasilje i Srbija: Ko kontroliše osuđene silovatelje poslije zatvora

Državni zvaničnici i stručnjaci zagovaraju izradu registra kojim bi mogao biti uveden niz ograničenja za osuđene silovatelje koji su odslužili zatvorske kazne.

28. septembar 2022, 2:26

Dok osuđene pedofile po izlasku iz zatvora dočekuje niz ograničenja, za silovatelje čije su žrtve punoletne, važe ista pravila kao i za sve druge osuđenike.

"Ukoliko iz srpskog zatvora izađe osuđeni silovatelj, ali punoletne žrtve - on je slobodan čovek", kaže Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije, za BBC na srpskom.

"Nema nikakve obaveze da se javlja državi ili da se suoči sa ograničenjima pri odabiru posla jer srpski zakoni to ne prepoznaju."

Svaki treći optuženi silovatelj na svetu je već jednom osuđivan za isti zločin, pokazuju istraživanja, pa se veruje da je broj povratnika među silovateljima najveći u poređenju sa svim drugim krivičnim delima.

U medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, poslednjih nekoliko dana dele se informacije o jednom od navodno višestruko osuđivanih silovatelja.

Dok su naslovi u medijima upozoravali žene da se klone navodnog silovatelja, korisnici društvenih mreža počeli su da objavljuju fotografije muškarca, obaveštavajući pratioce o njegovom kretanju.

"Kada ne postoji sistemsko rešenje ili kontrola države, ljudi preuzimaju stvari u sopstvene ruke", kaže advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

"Tada dolazi do opšte panike", kaže ona za BBC.

Nadzor bi, posle decenija borbe nevladinog sektora, mogla da propiše nova Vlada Srbije koja će napraviti registar silovatelja, kaže Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica vladinog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

"Sadašnji ministri neće da krenu u te izmene.

"Biće to dug proces jer svako ministarstvo mora da odvoji sredstva u budžetu za to", rekla je Mihajlović za BBC

Mnoge zemlje Evropske unije imaju registre silovatelja, ali se mere kontrole razlikuju.

'Pazite da ne budete silovane'

Advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava zbog posla se bavi pitanjima seksualnog zlostavljanja, ali se iznenadila kada je dobila poruku od predsednika kućnog saveta zgrade u kojoj živi.

U poruci je pisalo da je osuđeni silovatelj nedavno izašao iz zatvora, da se kao beskućnik skriva u nekom od podruma zgrade i da se očekuje da će ponoviti zločin, ali da policija nema pravni osnov da ga drži pod nadzorom.

"Poslednji deo poruke glasi: 'Molim vas da preduzmete sve mere opreza'", kaže Vasić.

"Ne možete ženama da kažete - pazite da ne budete silovane."

Odsustvom zakonskog rešenja, Vasić smatra da se "prebacuje odgovornost na ljude koji nisu u stanju da se zaštite ili se štite na pogrešan način".

Tokom 2021. godine, podneto je ukupno 498 prijava za krivična dela protiv polne slobode, odnosno za neku vrstu seksualnog nasilja, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Od ovog broja je optuženo 277 ljudi, a osuđeno 271.

Podneto je 79 prijava zbog silovanja, četiri zbog obljube nad nemoćnim licem, 13 zbog obljube zloupotrebom položaja, dok je 108 prijava podneto zbog polnog uznemiravanja.

Kada se "ljudi ne osećaju sigurnim", objašnjava predsednica Društva sudija Srbije, osuđenici se posebno stigmatizuju.

"Iako znamo da je veliki broj povratnika među seksualnim nasilnicima, nehumano je da zajednica satanizuje sve ljude odmah čim izađu iz zatvora", kaže Bjelogrlić.

"Jer, oni su kaznu odležali i smatraju se rehabilitovanim."

Kontrola nad osuđenicima posle služenja kazne bi "trebalo da bude posao državnih službenika i stručnjaka, a ne bilo koga na ulici", smatra Bjelogrlić.

Trenutna ograničenja

Za osuđene silovatelje trenutno su na snazi ista ograničenja kao i za one koji su služili zatvorske kazne zbog dela koja nemaju veze sa seksualnim prestupima.

Osuđivani u Srbiji na period duži od šest meseci ne mogu da rade u vojsci, policiji, pravosuđu, Bezbednosno-informativnoj agenciji, niti u obrazovanju, pojedinim državnim i zdravstvenim ustanovama, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ipak, i privatne kompanije imaju pravo da traže od sudova dozvolu da na konkursima za posao jedan od uslova bude i da kandidat nije osuđivan.

Macanović smatra da osuđenim silovateljima treba zabraniti da rade određene poslove.

"Bilo šta što ima veze sa decom treba da im bude izvan domašaja", kaže ona.

"Takođe, ne bi trebalo da imaju nikakav slobodniji pristup ženama, u uslovima gde su one potencijalno nezaštićene."

Među takvim poslovima jesu, dodaje, radna mesta taksiste, dostavljača hrane i paketa.

"Ali neke poslove ipak mogu da rade", kaže Macanović.

"Bolje da budu zaposleni, nego da čine nova krivična dela."

Kontrola osuđenih pedofila

Kategorija osuđenika za koju važe posebne mere su pedofili.

Kada izađu iz zatvora u Srbiji ne smeju da se približavaju školama i vrtićima, da se bave poslom u kojem dolaze u kontakt sa decom, moraju svakog meseca da se javljaju stručnjaku, koji proverava kako žive i rade.

Ovo je regulisano Marijinim zakonom, usvojenim 2013. godine, koji je propisao strože kazne za osuđene pedofile, među kojima je i registar prestupnika.

Osuđenim pedofilima nije dozvoljeno ni da se približavaju parkovima i igralištima, a tri dana posle izlaska iz zatvora moraju da se jave socijalnom radniku, odnosno povereniku.

"Poverenik vam je kao onaj službenik iz američkih filmova", kaže Macanković.

"On kontroliše osuđenike, proverava da li imaju posao i kako su se uklopili."

Poverenik ima pravo, dodaje, da poseti osuđenika u svako doba, da proveri da li ima problema sa opijatima ili alkoholom, ponašanjem, ali i da ga nadzire na poslu.

"Jako je bitno što onaj ko izlazi iz zatvora zna da će i u narednom periodu biti nadziran", objašnjava ona.

"Tako i prilagođava ponašanje."

Šta piše u registru pedofila

Ime i prezime osuđenog

Matični broj i adresa adresu prebivališta

Podaci o zaposlenju osuđenog

Urođeni znaci, tetovaže i fotografije

Podaci o krivičnom delu i kazni na koju je počinilac osuđen

DNK profil osuđenog

* Izvor: Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde

Macanković kaže da bi rešenje za kontrolu nad osuđenim seksualnim prestupnicima nad punoletnim ljudima bilo da se, po sličnom principu kao za registar pedofila, napravi i registar silovatelja.

To bi zahtevalo izmene Krivičnog zakona.

Formiranje registra silovatelja i dodatne mere

Izradu registra osuđenih seksualnih prestupnika čije su žrtve punoletne, zagovaraju i pojedini državni zvaničnici.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će tražiti izmene zakona kojima bi se uvele mere kontrole osuđenika za krivična dela protiv polne slobode kako bi se sprečilo da ponovo izvrše ova dela posle odsluženja kazne.

Zakonom bi bilo regulisano obavezno javljanje policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

"Tu je i obavezna prijava promene prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta ili ustanova, kao i obavezna prijava namere da putuju u inostranstvo", naveo je Pašalić.

Da bi se napravio registar silovatelja, Zorana Mihajlović kaže da "više institucija mora da prilagodi sopstvene sisteme" i da se za to izdvoji novac iz budžeta.

Među njima su ministarstva unutrašnjih poslova, pravde, socijalne zaštite i zdravlja, dodaje.

Praksa u drugim državama

Mnoge države imaju zvanične registre seksualnih prestupnika, a među njima su Argentina, Australija, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Jamajka, Maldivi, Malta, Južnoafrička Republika, SAD, Južna Koreja i Tajvan.

Mere ograničenja se razlikuju od države do države.

Posle puštanja iz zatvora, seksualni prestupnici u Nemačkoj su pod nadzorom pet godina ili čak i doživotno, ukoliko poverenik koji kontroliše osuđenika tako odluči.

Nadzor se prekida ako stručnjak proceni da oslobođeni neće ponavljati prekršaje.

Seksualni prestupnici u Kanadi ne mogu da uđu u ustanove u kojima su masovno prisutna deca - kao što su škole, parkovi, bazeni, igrališta i vrtići.

Ne mogu ni da rade ili volontiraju sa decom.

Ne smeju ni da imaju kontakt sa decom bez nadzora suda, a u nekim slučajevima im je zabranjeno da koriste neke sadržaje na internetu.

Osuđenici za seksualne zločine u Kanadi ostaju upisani u registru silovatelja doživotno.

Pristup registru je ograničen u većini država.

Sjedinjene Američke Države su među onima u kojima su podaci seksualnih prestupnika javni dostupni.

U registru na portalu Ministarstva pravde, ne može da se vidi ceo spisak osuđenika, ali je pretraga moguće po imenu i prezimenu, adresi, gradu ili saveznoj državi.

Ovaj portal omogućava i pretragu po lokaciji, pa tako korisnici mogu da vide da li u prečniku od nekoliko kilometara žive seksualni prestupnici.

Da li registar treba da bude javan?

Iz Autonomnog ženskog centra kažu da registar silovatelja treba da ostane, kao i registar pedofila, dostupan samo državnim organima.

"U Srbiji ima mnogo ljudi koji imaju isto ime i prezime", kaže Vanja Macanković.

"Ako bi spisak bio javan, lako bi moglo da se dogodi i da ljudi budu pomešani."

Međutim, Zorana Mihajlović ranije je izjavila da "nema razloga da ne znamo da li oko nas žive nasilnici".

"Mislim da je to jedino rešenje", odgovorila je Mihajlović na pitanje BBC-ja o tome da li registar silovatelja treba da bude dostupan svima.

Ipak, ukoliko bi spisak svako mogao da pročita, zatvorska kazna "ne bi imala poente", kaže Snežana Bjelogrlić iz Društva sudija Srbije.

"Na ovaj način bi se ljudi stavljali automatski na stub srama i nikada ne bi odslužili kaznu", dodaje.

Izvor: BBC News na srpskom