„Iako je kompromis neophodan kako bismo smenili kriminalni
režim, nikako ne bi smeli da dozvolimo da se popusti u pravcu dalje
privatizacije zdravstva, zatim komunalnih usluga, vodoizvorišta, otimanja
prirodnih dobara. Za nas su crvene linije i
devastacija životne sredine pod maskom profita, dalja deregulacija
urbanog razvoja i prepuštanje gradova interesu investitora, smanjivanje radnih
prava i bezbednosti na radu, smanjivanje ili čak ukidanje socijalnih davanja,
biometrijski nadzor i ograničavanje okupljanja“ – kaže Lazović u razgovoru za
BUKA magazin.
Kako
vidite budućnost protesta „Srbija protiv nasilja“?
Ovi protesti su i
najmasovniji od petog oktobra 2000. godine kada je srušen Milošević, ali i
jedni od najdugotrajnijih protesta koji su se desili u našoj državi. To nam
govori o velikoj želji građana da se nešto promeni. Kao budućnost protesta
vidim prvo prepoznavanje da vlast neće ispuniti nijedan zahtev, jer ih to
direktno ugrožava, a zatim i borbu da se režim smeni na izborima i da kao prvi
korak nove vlasti bude ispunjavanje svih zahteva oko kojih su se ljudi okupili.
U svom nedavnom govoru na protestu sam i govorio o tome da ako neće vlast da
ispuni zahteve građana, opozicija hoće i zato tražimo podršku da smenimo vlast.
Da li protesti „Srbija protiv nasilja“ vode
društvenom ozdravljenju?
Protesti su počeli
posle najvećih tragedija koje su se u skorije vreme desile u Srbiji. Podsetiću
da je u maju ubijeno 19 uglavnom dece i mladih ljudi. Ovo je izazvalo veliku
tugu kod građana, ali i bes, jer nas je vlast mesecima nakon toga ubeđivala da
sistem nije zakazao, sklanjajući odgovornost sa sebe.
Te emocije koje su
preplavile ulice Beograda i velikog broja gradova Srbije želimo da kanališemo u
pozitivnu društvenu promenu, kako vi kažete društveno ozdravljenje. Građani su
to prepoznali i zato su zahtevi protesta nešto što podržava ogroman procenat
ljudi, pa čak i onih koji glasaju za SNS, jer prepoznaju da se moraju zaustaviti
talasi nasilja kojima smo preplavljeni iz medija, a posebno sa televizija sa
nacionalnom frekvencijom poput PINK-a i Hepija, kao i da se mora podneti
odgovornost nadležnih koji nisu uradili dovoljno da se ovakvi događaji spreče
ili makar umanji rizik od njihovog ponavljanja. To je početak, jer mnogo je
problema koji su se nagomilali. Pa pogledajte samo rast cena, male plate,
uslove života, zatrovanu životnu sredinu.
Vode
li protesti političkom organizovanju?
Ljudi su nezadovoljni. Uslovi života su sve lošiji. Povezanost
države sa organizovanim kriminalom preliva se preko granica Srbije pa se
najviši funkcioneri Srbije nalaze na crnim listama drugih država i međunarodnih
institucija zbog trgovine narkoticima i generalno kriminalnih veza. Sve to
ljudi vrlo dobro vide i naravno da žele promene i naravno da se to oseća na
protestima. Sada kada je postalo jasno da vlast ne želi ništa da uradi da
ispuni zahteve protesta, mi pozivamo ljude da nam daju podršku da mi, sadašnja
opozicija, a buduća vlast, kao prvi korak ispunimo zahteve, ali i krenemo da se
bavimo svim ovim nagomilanim problemima o kojima govorim. To je jedna vrsta
novog društvenog dogovora koji počinje protestima, nastavlja se izborima, a
vodi ka društvu u kome se osećamo dobro, sigurno i bezbedno i u onom
najbazičnijem smislu, da smo sigurni da se našoj deci neće ništa desiti kada ih
pošaljemo u školu, preko toga da smo zadovoljni uslovima života, do toga da se
osećamo dobro u okruženju u kome živimo i radimo.
Jesu li protesti u brojnim gradovima nagovještaj
decentralizacije političke moći?
Jedna od najvažnijih krarakteristika protesta “Srbija protiv
nasilja “ je to što se oni dešavaju u preko 30 gradova Srbije. Uslovi života u
drugim gradovima, a posebno manjim sredinama, neuporedivo su lošiji nego u
Beogradu, ali je i stisak gvozdene ruke režima tu najveći. Ljudi prosto nemaju
prilike čak ni da se pobune. Zato je bilo i nekako terapeutski i veličanstveno
kada u istom trenutku protestuje 30 gradova Srbije, a to je upravo i osnov da
se deluje ne samo u velikim centrima nego svuda.
Kako
se političkim djelovanjem može smanjiti ekonomska i društvena nejednakost?
Mislim da je političko delovanje ključno za smanjenje
nejednakosti, jer ako se sve ostavi samo tržištu, onda će se nejednakosti samo
produbljivati. Društvo ne treba da bude samo poligon za zaradu nego okvir koji
ljudi uređujemo prema sopstvenim interesima da živimo bolje, u zdravoj sredini
i da se osećamo bezbedno i sigurno.
Pomenuću samo jedan primer našeg političkog delovanja u pravcu
smanjenja nejednakosti. Naime, predložili smo zakon o kontrolisanim kirijama.
Po cenama rente stanova kakve su danas, procenat troškova života koji otpada na
stanovanje je ogroman. Ljudima ne preostaje dovoljno za hranu i ostale
potrepštine. Studenti i samohrane majke su najpogođeniji, a zapravo trpi velika
većina građana. Zato smo predložili zakon po kome bi se uvela kontrolisana
kirija čiji maksimalni iznos je povezan sa prosečnom platom. Na ovaj način bi
se dugorošno uticalo na stabilnost tržišta, zatim i stanodavci i zakupci bi
imali pravno uređene odnose i neophodnu sigurnost. Ovo je samo jedan primer, a
mi smo u Narodnoj skupštini iznosili brojne predloge kako da se naprave koraci
u smanjivanju nejednakosti, od povećanja socijalnih davanja, preko ulaganja u
prosvetu što bi dugoročno moglo imati mnogo uspeha, do povećanja minimalne cene
rada, zajedno sa sindikatima. Takođe, predlagali smo i reformu poreskih zakona
kako bi se oporezovale one firme koje su zaradile ekstraprofit na ratu u
Ukrajini.
Vjerujte
li da se građanskim plenumima može promijeniti koncept promišljanja o
društvenom organizovanju?
Svaki vid informisanja, razgovora, i najvažnije uključivanja
građana u donošenje odluka o okruženju u kome žive je za nas dobar. Mi smo ipak
najviše posvećeni izgradnji organizacije Zeleno-levi front, koja je nastala
prerastanjem „Ne davimo Beograd“ sa lokalnog, na nivo cele države. Želimo da
stvorimo kredibilnu političku organizaciju koja će imati infrastrukturu na
celoj teritoriji Srbije i koja će biti spremna da u što skorijem roku prvo
razvlasti Srpsku naprednu stranku, a zatim i preuzme odgovornost za vođenje
opština, gradova i cele Srbije. Jako sam veliki optimista i ponosam sam na
stabilan rast koji iz godine u godinu beležimo, tako da smo danas najveća
opoziciona organizacija u Beogradu, a proširujemo delovanje širom Srbije.
Da
li je raspisivanje prijevremenih izbora način da vlast izbjegne odgovornost
prema zahtjevima velikog broja građana?
Vlast očigledno ne želi da ispuni zahteve protesta i mi smo
toga svesni. Zato smo i tražili održavanje izbora do kraja godine i dobro je da
smo uspeli da ih na to nateramo. Ispunjenje zahteva protesta je bila neka vrsta
prilike za režim da pokaže da ipak mogu pozitivno da odgovore na neke društvene
tokove, barem kada se dese ovako velike tragedije. Nažalost, oni su se odlučili
da čuvaju svoje funkcije i da nas ubeđuju da sistem nije zakazao. Ovo je samo
jedan od razloga zašto moraju biti smenjeni, a kao prvi korak nove vlasti, mi
ćemo ispuniti sve zahteve protesta.
S
obzirom na političke i ideološke razlike opoziciji, je li moguće očekivati
jedinstven program pred predstojeće izbore?
Kao što smo se oko zahteva protesta dogovorili, tako ćemo se
dogovoriti i oko izborne platforme oko koje se slažemo. Razlike među
organizatorima protesta koje se dogovaraju o zajedničkom izlasku na izbore ne
treba kriti, već ih treba prevazići kako bismo mogli zajedno da delujemo u
smeni vlasti i vraćanju demokratije u Srbiju. Mislim da će ključne teme oko
kojih možemo da se složimo biti zaustavljanje nasilja, korupcije i kriminala,
zatim poboljšanje životnih uslova građana i zauzdavanje inflacije i rasta cena,
kao i očuvanje prirodnih i javnih dobara. Postoji još mnogo oblasti gde bi
morali da pokažemo jedinstvo, poput ulaganja u obrazovanje ili poboljšanje
zdravstvenog sistema i ja verujem da je jedna takva platforma moguća.
Postoje li zamke u gradnji kompromisa
između desnice i ljevice u slučaju zajedničkog nastupa?
Odlično pitanje o kome i sam mnogo
razmišljam ovih dana. Apsolutno postoji zamka i mi ne smemo u nju upasti. Iako
je kompromis neophodan kako bismo smenili kriminalni režim, nikako ne bi smeli
da dozvolimo da se popusti u pravcu dalje privatizacije zdravstva, zatim
komunalnih usluga, vodoizvorišta, otimanja prirodnih dobara. Za nas su crvene
linije i devastacija životne sredine pod
maskom profita, dalja deregulacija urbanog razvoja i prepuštanje gradova
interesu investitora, smanjivanje radnih prava i bezbednosti na radu,
smanjivanje ili čak ukidanje socijalnih davanja, biometrijski nadzor i
ograničavanje okupljanja. Veoma nam je važno da nema kompromisa koji bi ugrozio
poštovanje ljudskih prava, prava LGBTI osoba ili jednakosti svih građana pred
zakonom. Ovo su samo neke od tema koje su nam važne i gde neće biti kompromisa.
Ne sumnjam da će biti teško, ali je trenutak jako težak i iziskuje da se svim
silama potrudimo da smenimo kriminalnu vlast.