Radomir Lazović je kopredsjednik Zeleno-levog fronta i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U razgovoru za BUKA magazin govori o trenutnoj situaciji, dometima uticaja opozicije i antirežimskih snaga i mogućnostima promjene.
“Kada kažem da treba da se koordinišemo, tu ne mislim na razgovor samo o nastupu na izborima, iako je i to važno, nego prvo na to kako da nateramo Vučića da ih uopšte raspiše, a zatim i šta je najbolji modalitet da se uprkos krađi na njima i pobedi”, kaže Lazović.
Kako vidite trenutnu situaciju u Srbiji?
Srbija se nalazi u velikoj društveno-političkoj krizi iz koje bi logičan izlaz bili vanredni izbori. Ipak režim će učiniti sve da se oni ne dese, odnosno da se dese što kasnije i to iz tri razloga. Prvo, njihova odgovornost za posledice koruptivnih projekata poput stradanja ljudi u Novom Sadu je ogromna i po svaku cenu žele da je izbegnu. Zatim, i njima je jasno da nemaju ni legitimitet ni podršku građana i zbog toga se plaše da li će na izborima moći dovoljno da ukradu kako bi zadržali vlast. I treće, žele da nastave sa velikim koruptivnim projektima koji su u toku, poput EKSPO-a, na kojima planiraju da izvuku i pronevere milione evra.
Sa druge strane, ekonomska situacija je sve lošija, a represija prema prosvetnim i kulturnim radnicima, medijima, predstavnicima političkih partija, studentima i svim građanima koji glasno govore protiv kriminalnog režima se pojačava. Nedavno smo imali eskalaciju nasilja u kojoj je mom kolegi Bogdanu Radovanoviću metalnom šipkom razbijena glava, Biljana Đorđević je praćena i prećeno joj je ubistvom i klanjem, a fizički su napadani i drugi narodni poslanici i građani, posebno u blizini i u Ćacilendu i na nedavno održanim lokalnim izborima.
Sve ovo nam govori da režim ne preza ni od čega da bi se obračunao sa nezadovoljnim građanima i da moramo da podržavamo i čuvamo jedni druge u ovoj borbi.
Da li opozicija ima mogućnosti da utiče na tu situaciju i koji su njeni dometi?
Mislim da sve antirežimske snage treba da se koordinišu i dogovore kako da se izborimo sa zaista ozbiljnom pretnjom po naše društvo. Ovi ljudi su spremni na sve, to smo videli nedavno na lokalnim izborima u tri mala grada koji su bili pod invazijom. Kada kažem da treba da se koordinišemo, tu ne mislim na razgovor samo o nastupu na izborima, iako je i to važno, nego prvo na to kako da nateramo Vučića da ih uopšte raspiše, a zatim i šta je najbolji modalitet da se uprkos krađi na njima i pobedi. Takođe je važno da se koordinišemo i kako da zaštitimo sve one koji su na udaru režima.
Da li tu mogućnost imaju druge antirežimske snage?
Građani su pokazali zrelost i spremnost za borbu za budućnost Srbije i ja mislim da svi oni kojima je stalo do slobode naše države moraju da daju svoj doprinos da bismo pobedili ovo zlo.
Mogu li pojedinačni akti ugrožavanja bezbjednosti građana dovesti do eskalacije?
Ja zaista verujem da možemo do pobede, ali je pitanje kada i po koju cenu. Vučić beži od izbora, a Srbija svakim danom pada sve niže. Ukoliko pritisak opadne i on kupi vreme, bojim se da će biti sve teže naterati ga da raspiše izbore, a to mu daje vreme i mogućnost da radi ono što najbolje zna, da izaziva sukobe kod protivnika podvalama i manipulacijama. Sa druge strane, vidimo da je spreman i na ozbiljno nasilje i obračun sa nepodobnima, bilo da su oni građani, studenti, narodni poslanici ili profesori. Voleo bih da niko ne strada u ovom procesu, Srbiji je dosta tragedija, ali vlast svesno i namerno koristi nasilje protiv sopstvenih građana i na to je jasno da moramo računati.
Da li je eskalacija u ovom momentu jedino rješenje koje režim nudi?
Mislim da su im samo još nasilje i medijska fabrika laži i podvala ostali. Videli smo da nasilje svakim danom sve više eskalira, da je policija zloupotrebljena, da angažuje kriminalce, ubice, zatvorenike. Taj spoj da policija brani kriminalce je posebno bizaran.
Kada kažem fabrika laži, ne mislim samo na to da se bavi ubeđivanjem ljudi u njegove bajke. To mu sve teže ide i mislim da su mnogi građani koji možda ranije nisu bili svesni, sada razumeli koliko je SNS devastirao naše društvo. Ovde pre mislim na to da će učiniti sve da sukobi antirežimske strane, podvalama podeli ljude i tako proba da nekako preživi.
Licitira li režim sa uvođenjem vanrednog stanja? Koje posljedice bi to moglo imati?
Od tih ljudi me stvarno ništa ne bi iznenadilo, ali mislim da bi to bilo jako loše i da bi mu se obilo o glavu. Jako bi bilo teško i pred međunarodnom zajednicom imati neki smislen argument za tako nešto.
Kakav ste utisak stekli o pogledu Evropskog parlamenta na stanje u Srbiji i izvještaju Evropske komisije?
Ovo je velika promena odnosa Evropske unije prema Aleksandru Vučiću i prema Srpskoj naprednoj stranci pre svega. Nakon uspeha u Evropskom parlamentu i usvajanja prvo rezolucije o izbornoj krađi, a sada i o generalnoj situaciji u Srbiji, sada imamo i vrlo konkretan izveštaj Evropske komisije.
Karakteristično za izveštaj je to da on govori diplomatskim i birokratskim rečnikom, ali je jasno ukazao da je Srbija oteta država od strane njenih vlasti. On je najoštriji do sada i ispravno kritikuje stanje u oblasti vladavine prava, pravosuđa i slobode medija, ali i nivo usaglašenosti spoljne politike Beograda sa politikom EU.
U kojoj mjeri će usvojena rezolucija uticati na rješenje situacije?
Kako neko od evroposlanika u Strazburu reče, Rezolucija EP o situaciji u Srbiji je verovatno najoštrija rezolucija parlamenta ikada. Ona jasno taksativno navodi probleme, ali i nedvosmisleno govori ko je za njih odgovoran, a to je SNS. Ona otvara mogućnost istrage na terenu, traže se sankcije protiv najviših funkcionera pre svega iz SNS, traži se ograničavanje sredstava koje SNS ne bi mogao dalje da koristi za promociju partijskih stvari – sveukupno, traži se drugačiji i konkretniji odnos prema kriminalnom režimu.
Ovo su prvi koraci, moramo još raditi na njihovoj konkretizaciji, ali ovo je izuzetno važno i ja sam ponosan na doprinos koji smo dali, prvenstveno preko Evropskih zelenih, a zajedno sa kolegama iz drugih opozicionih partija i sa drugim velikim političkim porodicama iz Evropskog parlamenta.
Da li Evropska unija, uprkos protivljenju potezima režima, ipak vidi Vučića kao partnera?
U EU, na vlasti je koalicija predvođena Evropskom narodnom partijom čija je članica SNS i koja im je do sada bila politički zaštitnik i kišobran. Ipak, nova situacija, eskalacija nasilja, napadi na predsednicu Evropske zelene partije, čiji je član ZLF, kao i na predstavnike Zelenih iz Bundestaga, ali i naši napori i argumenti, doveli su do toga da i oni preispituju podršku SNS-u. Samo nemajte sumnje da li će režim sedeti skrštenih ruku. Neće. I oni će probati da taj pritisak smanje, zaobiđu, relativizuju, a ne prezaju ni od toga da podršku kupe državnim parama i na sve načine će pokušati da preokrenu trenutnu situaciju. Ništa se neće desiti bez ozbiljne borbe, ali mi smo spremni da je vodimo. Borićemo se i na međunarodnom planu i na ulici i u institucijama i gde god treba protiv ove pošasti.
Kako vidite mogućnost promjene izbornog procesa i izbornog mehanizma, s obzirom na raspravu koja se vodi u Skupštini?
Zakon o biračkom spisku je usvojen, ali on nažalost neće voditi reviziji biračkog spiska. Posebno ne na narednim izborima i mi u Skupštini nismo podržali njegovo usvajanje. Sve nam govori da SNS ne odustaje od mahinacija sa biračkim spiskom, što smo i na terenu mogli da vidimo. Takođe, ne odustaju ni od kontrole REM-a, jer nisu svi članovi izabrani. Sve u svemu, apsolutno očekujemo pokušaje izborne krađe na narednim izborima.
Poruka za kraj?
Vašim čitaocima želim srećne praznike sa porukom da neguju solidarnost i brigu jednih za druge. To je posebno važno u našim državama izjedenim korupcijom i kriminalom. Bez obzira na teške trenutke mislim da su građani jači od kriminalnih režima i da će istina pobediti more laži kojima nas zatrpavaju.