Nakon masovnih ubistava u Srbiji, tamošnja vlast niže neprimjerene i neadekvatne reakcije i poteze. Vrhunac je bilo ismijavanje protesta „Srbija protiv nasilja“ u režiji premijerke Ane Brnabić. Nezadovoljni stanjem u društvu, normalizacijom nasilja i reakcijom vlasti desetine hiljada građana večeras treći put izlazi na proteste „Srbija protiv nasilja“. Prve rekacije vlasti ticale su se minimaliziranja broja učesnika, ali i diskreditacije protesta koje vlast ocjenjuje kao politizovane jer ih organizuje opozicija.
Novinar Nedim Sejdinović za BUKU kaže kako protesti jesu politizovani jer ih predvodi opozicija i izneseni su politički zahtjevi, ali da su oni legitimni.
“Naime, oni su nastavak nekih ranijih protesta koji su takođe za temu imali kulturu nasilja (“Stop krvavim kosuljama”). Legitimno je da se u društvu u kojem se promoviše kultura nasilja sa vrha države, iz provladinih medija, organizuju protesti protiv razorenog društva koje se zasniva na nasilju, korupciji i kriminalu. Mislim da su tragedije koje su se desile samo povod da se pokaže gnev građana prema društvu u kojem žive”, smatra Sejdinović.
I novinarka Tamara Skrozza ocjenjuje da su protesti politizovani jer je u Srbiji sve politika, ali su oni politizovani u strukturalnom smislu, a ne u negativnom kontekstu. Opozicija je preuzela tehnički dio tih protesta, lideri opozicije su na čelu kolone. Političkim strankama je pripao organizacijski dio i pozivanje na proteste.
“Naprosto neko mora to da uradi. Neko je morao da artikuliše bes i očaj ljudi u Srbiji posle svega što se desilo i posle svega što se dešava ovih dana, tako da oni jesu politizovani u smislu da su političke stranke sada tu jasno prisutne, ali nema stranačkih zastava, parola, stranačke propagande što je jako važno. Mislim da je to bilo prosto neizbežno jer da to nisu uradile političke stranke ko bi? Građani mogu da izađu na ulice, ali mora postojati neka vrsta organizacije. Mi u ovom trenutku nemamo nikoga ko bi mogao to da uradi na bilo koji način, a kamoli na bolji način od tih opozicionih stranaka koje su tu”, kaže Skrozza.
Govoreći o potencijalu samih protesta Sejdinović kaže da su protesti na ulice izvukli i mnoge koji su vjerovali da mogu živjeti u sopstvenim azilima i da su zaštićeni.
“Masovni su, kakvi god da su njihovi konkretni uzorci. Upravo je stoga Vučić učestalo, prevazilazeći čak i svoje visoke standarde zloupotrebe medija, gostovao na televizijama, kako bi sanirao štetu. Čini mi se da mu to nije uspelo. Dakle, ne mislim da je u pitanju zloupotreba tragedije, nego događaji koji su doveli do toga da narasli društveni čir eksplodira”, kaže Sejdinović za BUKU.
Skrozza vjeruje da potencijal protesta ne leži u političkim strankama i u opoziciji već u građanima i građankama.
“Ja sam uverena, naravno ne mogu to da stoprocentno tvrdim, da veći deo građana nije tu zbog svog opozicionog političkog uverenja već zbog onoga što se dešava. Ljudi su ogorčeni, uplašeni, besni, puni neizvesnosti. Situacija je više nego vanredna u Srbiji. Ako se pitamo kakav je potencijal protesta, potencijal protesta je ogroman imajući u vidu emotivno stanje građana, situaciju u Srbiji, ponašanje vlasti, višegodišnju polarizaciju društva, višegodišnje potpirivanje nasilja i sve ono što se dešavalo. Sve to je eksplodiralo početkom maja u ova dva masakra koja su se desila i u svemu onome što se dešavalo posle. Građani su potencijal protesta zahvaljujući svemu onome što se dešavalo uoči tih protesta. Stranke su tu samo da bi formatirale, usmerile tu, nadam se dugačku, kolonu koja će danas proći Beogradom. Potencijal jeste veliki, ali nije primarno opozicioni, on je primarno pobunjenički, revolucionarni, ali isključivo građanski jer građani su besni.”
Nerealno očekivati da vlast ispuni zahtjeve
Zahtjevi opozicije i građana su već poznati, a očekuje se da ih ponove i na protestima zakazanim za 18 časova. Na prošlim, drugim po redu, protestima izneseni zahtjevi su se odnosili na oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Happy, smjenu Savjeta REM-a, zaustavljanje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru i ukidanje tabloida. No, šanse da vlast udovolji zahtjevima skoro da i ne postoje.
“Nerealno je očekivati da će vlast ispuniti zahteve, ali mislim da će time samo naneti sebi veću štetu. Videćemo u danim pred nama šta će učiniti da kontrolišu štetu i artikulišu građanski gnev, verovatno će igrati i na kartu razjedinjenja opozicije, ubacivanja svojih ljudi u proteste, izazivanja incidenata. Ali, sve je to već viđeno, i stvorena su određena antitela. Čini se da vlast povlači neracionalne poteze, i to može biti opasno po nju, ali i po celo društvo. Dakle, Srbija se sada lomi: ili će vlast biti ozbiljno uzdrmana, ili ulazimo u period ozbiljnih turbulencija sa nesagledivim posledicama”, mišljenja je Sejdinović.
Novinarka Tamara Skrozza je ubjeđena da nije realno očekivati da vlast udovolji zahtjevima iz više razloga. Prvo, vlast danima pokazuje obijest i sljepilo za realni život, obraćaju se građanima gore nego svih ovih godina, a juče je rad televizija Pink i Happy ocijenjen najvećim ocjenama.
“Mržnja se sipa na sve moguće načine. Politički neistomišljenici se vređaju, targetiraju, diskvalifikuju gore nego ikad. Ljudima se preti, bukvalno smo u poluratnom stanju. Dolaze fotografije, vesti da su otkazani autobuski polasci za Beograd iz svih mogućih gradova Srbije. Istovremeno demonstriraju poljoprivrednici, ljudi iz manjih gradova se kreću prema Beogradu nekim sporednim putevima, potpuno vanredno stanje. Sve to zahvaljujući ponašanju vlasti. Prema tome ako ta vlast ne da ljudima da normalnim putevima dođu danas u Beograd, da li je realno da će da udovolje zahtevima”, uvjerena je Skrozza.
Izjave Ane Brnabić podsjećaju na režim Slobodana Miloševića
Da vlast Srbije ne podnosi kritiku i da se ponašaju kao i svaka druga autokratska vlast svjedoče brojne izjave državnih funkcionera. Među njima je i izjava premijerke.
„Ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi i direktna destabilizacija Republike Srbije”, kaže Ana Brabić. Je li u pravu i koliko je ovakva izjava opasna?
„Ovo je samo jedna od skandaloznih izjava Ane Brnabić. Da li je ona u pravu? Ona nije u pravu nikada. Ona retko kada izgovara ono što može da se okvalifikuje kao istina, a ova rečenica jeste jedan tipičan državni narativ koji se ovde pokazuje kad god neko uputi bilo kakvu kritiku bilo njoj, bilo predsedniku Srbije. Ako se to desi, to je destabilizacija Srbije. Radi se protiv Srbije, rade izdajnici, rade strane službe itd. Tu istovremeno prepoznajete narativ kraja 90-ih kada su za sve optuživane strane obaveštajne službe i domaći izdajnici“, smatra Skrozza.
Ova izava Ane Brnabić osim što je neistinita, ocjenjuje sagovornica BUKE, ujedno je i opasna kao i sve optužujuće izjave iznesene na račun opozicije i građana prethodnih dana. Iz skupštinskih klupa i u trenucima pisanja ovog teksta se širi mržnja i destabilizacija uoči protesta.
„Imali smo naslovnu stranu Informera gde su lideri opozicije optuženi da žele da siluju decu. Mislim, imamo skupštinsko zasedanje koje gledam u ovom trenutku i koje je skandalozno. Koje podrazumeva da ukoliko se desi neko zlo biće odgovorni predstavnici vlasti jer danas bukvlano šire mržnju sa skupštinske govornice“, kaže Skrozza.
Sejdinović primjećuje da neke naznake zaista ukazuju da je Zapad odlučio da prestane da pruža direktnu i beskonačnu podršku Vučićevoj “stabilokratiji”. Postali su, dodaje, svjesni da su potpomogli da se stvori politički monstrum koji predstavlja opasnost za cijeli region i koji je neprijatelj svih liberalnih i demokratskih vrijednosti.
„Izjava Ane Brnabić govori upravo o iracionalnosti. Kao da slušate režim Slobodana Miloševića s kraja devedesetih. Sve je to tužno. Ja ne vidim da stranci sa protestima imaju ikakve veze. U pitanju je autentični bunt. Brnabić igra na staru kartu o patriotama i izdajnicima. Ali, nije to odveć pametno”, zaključuje sagovornik BUKE.
Dok se građani Srbije bore za pravdenije i sigurnije društvo, političari iz bh. entiteta Republika Srpska takmiče se ko će biti veća podrška SNS-u i Aleksandru Vučiću. U tome prednjače Milorad Dodik i Jelena Trivić brišući na taj način međudobne razlike po pitanju odnosa prema vlasti u Srbiji.