Nacionalni telekomunikacioni operater Telekom Srbija a.d. je u prošloj godini ostvario dobit od 10 milijardi dinara, ali konsolidavana neto dobit cele Telekom grupe prošle godine je iznosila svega 1,4 milijarde dinara, pokazuju konsolidovani bilansi ove kompanije objavljeni u APR-u, a prenosi Danas.
Prethodne, 2023. godine neto dobit grupe iznosila je 49,5 milijardi dinara ili 35 puta više. Doduše u prošlogodišnju dobit ušli su prihodi od prodaje antenskih stubova.
Zanimljivo je da je dobit pre oporezivanja iznosila 3,7 milijardi, te da je porez na dobit bio veći od neto dobiti, a efektivna poreska stopa je veća od 60 odsto.
Konsolidovani poslovni prihodi Telekoma u prošloj godini bili su 206,5 milijardi dinara što je za 20 odsto više nego prethodne godine. Prihodi od prodaje su takođe porasli, sa 155,5 milijardi na 180 milijardi dinara.
Prihodi od fiksne telefonije nastavili su da padaju. Prošle godine iznosili su 20,8 milijardi dinara, za milijardu manje nego prethodne godine. S drge strane, prihodi od mobilne telefonije su povećani za oko šest milijardi dinara na ukupno 81,6 miijardi dinara. Povećani su prihodi i od maloprodaje interneta sa 21 na 24 milijarde dinara, kao i prihodi od ICT usluga sa 1,5 na 2,4 milijarde dinara. Najveći rast prihoda donela je prodaja multimedijalnih usluga. Sa prihoda od 33,6 milijardi u 2023. godini skočili su na 49 milijardi dinara u prošloj godini.
Među ostalim prihodima upada u oči rast prihoda od aktiviranja učinaka. Ovi prihodi su iznosili prošle godine 25,7 milijardi dinara naspram 15,4 milijarde prethodne, 2023. godine.
U vezi sa ovim prihodima zanimljivo je to što oni nastaju kada preduzeće u toku svog poslovanja proizvodi ili gradi određene nematerijalne ili materijalne učinke za svoje potrebe, a ne za prodaju.
Preduzeće samo sebi obezbeđuje dobra ili usluge, a te učinke aktivira u svojoj bilansnoj evidenciji kao dugotrajnu imovinu. Računovodstveno, takvi troškovi proizvodnje se ne knjiže kao rashodi, već se tretiraju kao prihod (i istovremeno kao investicija u imovinu). Primer toga je izgradnja zgrade za svoje potrebe ili razvoj softvera za sopstvenu upotrebu.
Kod ovakvih prihoda, zapravo uglavnom nema priliva novca, a formalno povećava dobit kompanije.
Prošle godine povećani su i rashodi kompanije sa 150 na 174,5 milijardi dinara ili za 16 odsto. Najveći deo rasta troškova odnosi se na trošove amortizacije koji su povećani sa 52 na 68 milijardi dinara.
Lošijem rezultatu kompanije nego prethodne godine doprineli su i finansijski rashodi. Oni su dostigli u 2024. godini skoro 40 milijardi dinara, dvostruko više nego godinu pre.
To se odnosi uglavnom na rsta troškova za kamate na dug kompanije za koje je plaćeno čak 24,6 milijardi dinara, osam milijardi više nego prethodne godine.
Porasli su i fnansijski prihodi i to zbog pozitivnih kursnih razlika od 5,3 milijarde dinara, ali isto toliko su iznosile i negativne kursne razlike.
Ono što se najviše ističe, ali najviše i zabrinjava u konsolidovanim bilansima Telekoma za prošlu godinu su dugovi.
Dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze su na kraju 2024. godine dostigle 402,5 milijarde dinara (3,4 milijarde evra), što je rast od čak 140 milijardi tokom prošle godine.
Dugoročne obaveze iznosile su 394,3 milijarde dinara. One se odnose na dugoročne kredite u zemlji od 48,8 milijardi dinara. Zatim tu su dugoročni krediti u inostranstvu koji su došli do 207 milijardi dinara i na kraju tu su i obveznice koje je emitovao Telekom od 101,2 milijarde dinara.
Kratkoročne obaveze su još 177 milijardi dinara, od čega su krediti 55 milijardi dinara, obaveze prema dobavljačima 60 milijardi.
Ako gledamo samo obaveze Telekoma u devizama, one su iznosile 355,5 milijarde dinara u neto iznosu kada se odbije gotovina na računima i potraživanja od kupaca. Krediti u evrima su teški 255 milijardi dinara, što je i smanjenje u odnosu na 2023. za oko sedam milijardi.
Obaveze po osnovu lizinga su udvostručene na 20 milijardi, dok su devizne obaveze prema dobavljačima ostale na sličnom nivou od 18,3 milijarde dinara.
Za raziku od prethodne godine u 2024. našle su se i obaveze po osnovu korporativnih obveznica od 97 milijardi dinara. Radi se o petogodišnjim obveznicama emitovanim na berzi u Dablinu vrednim 900 miliona dolara, sa kamatnom stopom od sedam odsto godišnje. Kako s enavodi u izveštaju, nakon kupljenog hedžinga iz dolara u evro, konačna kamatna stopa iznosi oko 5,9 odsto godišnje u evrima.
Deluje da je kompanija izuzetno izložena kamatnom riziku, jer da je kamatna stopa na kredite i evroobveznice viša za jedan procentni poen konsolidovani profit grupe bio bi manji za 2,7 milijardi dinara, ili drugim rečima, kompanija bi završila u gubitku.
U napomenama uz finansijske izveštaje ne navodi se kolike su kamatne stope na pojedinačne kredite, ali kaže se da na kredite indeksirane u evrima one idu od euribor plus 0,5 odsto do euribor plus 6,5 odsto (trenutno je šestomesečni euribor 2,07 odsto).
Kamatne stope na kredite odobrene u dinarima kreću se u rasponu od Belibor stope i referentne stope Narodne banke Srbije uvećane za maržu (ne kaže se koliku), ašestomesečni belibor iznosi 4,72 odsto, dok je referentna kamtna stopa 5,75 odsto.
Kamatne stope na kredite sa fiksnom kamatnom stopom kreću se uglavnom u
rasponu od 3,3 do 6,8 odsto na godišnjem nivou.
Evroobveznice emitovane u Dablinu nisu jedine obveznice Telekoma. Ova kompanija je u septembru 2020. emitovala dinarske obveznice u vrednosti 23,5 miljarde dinara sa dospećem pet godina i kamatnom stopom tromesečni belibor plus 2,95 odsto, što u ovom trenutku iznosi 7,6 odsto.
Glavnica ovih obveznica dospeva u spetembru ove godine, što znači da će kompanija morati da isplati oko 200 miliona evra.
Bruto zarade rukovodstva koštale su kompaniju u prošloj godini 1,14 milijardi dinara, što je za 40 miliona više nego u 2023. Međutim, naknada troškova za službena putovanja je skoro udvostručena na 27,6 miliona dinara u 2024. sa 15 miliona u 2023. godini.