Otvoreno pismo stručne javnosti Ustavnom sudu Republike Srbije nedavno je izazvalo veliko interesovanje u pravničkoj i opštoj javnosti Srbije.
U ovom pismu profesori i profesorke pravnih fakulteta zahtevaju od Ustavnog suda da bez odlaganja obustavi postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti u celini, kao i da zakaže javnu raspravu – u odnosu na pojedinačno osporene odredbe Zakona – kako bi se temeljno raspravila ona sporna pitanja koja to zaista zaslužuju.
Kao prva na listi potpisnika i potpisnica ovog pisma nalazi se pravna ekspertkinja i profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji Marijana Pajvančić.
Profesorku Pajvančić smo pitali da nam objasni razloge zbog kojih su se ona i ostali profesori odlučili na ovaj korak i kakve su moguće posledice koje bi mogle nastupiti/nastupaju zbog privremene mere koju je doneo Ustavni sud.
Profesorice Pajvančić, prva ste na listi potpisnica i potpisnika Otvorenog pisma stručne javnosti Ustavnom sudu Republike Srbije u kome od Ustavnog suda zahtevate da bez odlaganja obustavi postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti u celini. U vezi sa tim, da li možete da nam objasnite zašto ste zatražili odgovore od Ustavnog suda i koje su moguće posledice koje bi mogle nastupiti/nastupaju zbog privremene mere koju je doneo Ustavni sud?
U periodu od 2021. godine neposredno posle usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti pa do donošenja rešenja Ustavnog suda kojim se pokreće postupak ocene ustavnosti celog zakona podneto je 8 inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i jedan predlog za pokretanje postupka ocene ustavnosti zakona koji je podneo Zaštitnik građana, koji ima pravo da pokrene postupak ocene ustavnosti pred Ustavnom sudom.
Najveći broj osporenih odredbi odnosi se na upotrebu rodno senzitivnog jezika.
Ustavni sud je 2024. godine pokrenuo postupak ocene ustavnosti i svojim odlukom proširio sadržaj osporenih odredbi ne samo na odredbe koje inicijatori osporavaju već i na sve druge odredbe zakona.
Pored toga Ustavni sud je doneo privremenu meru kojom se predviđa obustavljanje izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenog zakona sve do donošenja konačne odluke Ustavnog suda. Efekat ove privremene mere u praksi je faktička suspenzija primene celog zakona do donošenja konačne odluke Ustavnog suda.
Posledice ovakve odluke Ustavnog suda su brojne.
Već duži niz godina praksa pokazuje da je rad Ustavnog suda neefikasan. Postoje opravdani razlozi za zabrinutost da će od pokretanja postupka do donošenja konačne odluke Ustavnog suda proteći duži vremenski period u kome će suspendovanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti ozbiljno biti ugrožen status i prava koja ovaj zakon garantuje.
Ilustrovaću to na primeru odredbi koje se odnose na nasilje prema ženama i nasilje u porodici. U konkretnom posledice se ogledaju u nemogućnosti da se:
– Preduzimaju posebne mere ili realizuju posebni programi i aktivnosti namenjene:
1) žrtvama nasilja, kojima se obezbeđuju socijalna, zdravstvena, pravna i druga pomoć i naknada sa ciljem zaštite, otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja, bez činjenja razlike u odnosu na spremnost žrtve nasilja da podnese prijavu, svedoči protiv bilo kog lica koje je izvršilo nasilje ili učestvuje u bilo kom postupku;
2) sprečavanju lica koje je izvršilo nasilje da nastavi ili ponovi vršenje nasilja;
3) zbrinjavanju žrtava nasilja u cilju sprečavanja nasilja i ostvarivanja prava na život bez nasilja, kao što su sigurne kuće, programi socijalnog stanovanja, ostvarivanje personalne asistencije i slično;
4) zaštiti drugih lica koja su neposredno ili posredno ugrožena vršenjem ili posledicama izvršenog nasilja, kao i lica koja su prijavila akt nasilja;
5) preventivnim delovanjem i programima rada sa licima koja su izvršila nasilje radi otklanjanja okolnosti koje pogoduju ili podstiču vršenje nasilja od strane tog lica;
6) žrtvama nasilja i izvršiocima nasilja iz osetljivih društvenih grupa.
– Donose pojedinačni akati ili preduzimaju radnje vezane za obavezu prijavljivanja nasilja.
Svako lice, organ javne vlasti, poslodavac, udruženje i ustanova dužni su da prijave svaki vid nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi. Organi javne vlasti dužni su da bez odlaganja nadležnoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu prijave svako nasilje za koje saznaju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti, odnosno u obavljanju svoje delatnosti. Policijska uprava i javno tužilaštvo dužni su da obaveste centar za socijalni rad o prijavljenom nasilju.
– Pružaju opšte usluge podrške i ostvaruju prava žrtava rodno zasnovanog nasilj a koje nisu regulisane Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, a regulisane su Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji popunjava ovu pravnu prazninu.
Ove usluge uključuju: pravo žrtava nasilja na psihosocijalnu pomoć u skladu sa zakonom i besplatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu; pravo žrtava nasilja na besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom kojim se reguliše besplatna pravna pomoć; pristupačnost ovih usluga, pomoći i zaštite svima i prilagođena individualnim potrebama žrtava nasilja, uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.
Pored toga, onemogućeno je da organi javne vlasti ostvare svoju zakonsku obavezu da preduzimaju mere kako bi se obezbedilo da sve žrtve nasilja imaju lakodostupan pristup opštim uslugama podrške, koje se pružaju u adekvatno opremljenom prostoru, od strane zaposlenih koji suobučeni za pružanje pomoći i podrške žrtvama nasilja.
– Pružaju specijalizovane usluge podrške koje nisu regulisane Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, a regulisane su Zakonom o rodnoj ravnopravnosti koji popunjava ovu pravnu prazninu.
Ove usluge obuhvataju: pružanje u poverljivom obliku usluge SOS telefona za devojke i žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, koji pozivi se ne snimaju niti na drugi način čine dostupnim trećim licima, koju na teritoriji Republike Srbije u vidu besplatnog nacionalnog SOS telefona obezbeđuje i finansira nadležno ministarstvo za socijalnu zaštitu, a na teritoriji jedinice lokalne samouprave ili u upravnim okruzima nadležni organ ili organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave; obezbeđivanje sigurnog smeštaja ženama žrtvama nasilja i njihovoj deci u sigurnim kućama ili prihvatilištima, koji su besplatni za sve žene i njihovu decu bez obzira na njihovo mesto prebivališta ili boravišta i dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, prilagođeni potrebama žena žrtava nasilja; obavljanje specijalističkih i sudskomedicinskih (forenzičkih) lekarskih i laboratorijskih pregleda i pružanje psihološkepodrške, u skladu sa potrebama žrtava nasilja; pružanje besplatne podrške žrtvama seksualnog nasilja, koji su dostupni 24 časa, sedam dana u nedelji, kao i pružanje kontraceptivne zaštite i zaštite od polno prenosivih bolesti i sudskomedicinskog pregleda; sprovođenje programa specijalizovanih savetovališta za žrtve nasilja, prilagođenih individualnim potrebama žrtava nasilja uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa; pristupačnost i prilagođenost ovih usluga individualnim potrebama žrtava nasilja, uključujući i žrtve iz osetljivih društvenih grupa.
– Realizuju programi za lica koja su izvršila nasilje koji obuhvata: obavezu ministarstva da u saradnji sa drugim organima, organizacijama i ustanovama koje se bave zaštitom od nasilja, obezbeđuje sprovođenje programa za rad sa licima koja su izvršila nasilje; uključivanje lica koja su izvršila nasilje u ove programe na osnovu odluke nadležnog organa ili na sopstveni zahtev; obaveza organa, organizacija i ustanova koje sprovode programe za lica koja su izvršila nasilje da osiguraju da bezbednost, prava i podrška za žrtve nasilja budu od primarnog značaja, i da se sprovođenje ovih programa ostvaruje u bliskoj saradnji sa specijalizovanim službama za podršku licima koja trpe nasilje; zabrana da profesionalna lica i lica koja su prijavila nasilje koja učestvuju u zaštiti žrtava nasilja i njihove dece ne mogu istovremeno učestvovati i u sprovođenju programa za rad sa licima koja su izvršila nasilje niti se ove usluge mogu organizovati u istom prostoru, odnosno u istom organu, organizaciji i ustanovi.
– Preduzimaju mere i aktivnosti uspemerene na sprečavanje nasilja koje uključuju: obavezu ministarstva da u saradnji sa organima, organizacijama i telima za rodnu ravnopravnost organizuje, sprovodi i finansira mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja, uključujući ohrabrivanje svakog da prijavi svaki slučaj nasilja nadležnim organima i ustanovama koje se bave zaštitom od nasilja; obaveze i svih drugih organa javne vlasti da sprovode mere sprečavanja isuzbijanja nasilja (npr. planiranje, organizovanje, sprovođenje i finansiranje mera namenjenih ostvarivanju zaštite od nasilja, programa sprečavanja svih oblika nasilja i programa podrške za žrtve nasilja i lica koja prijavljuju nasilje; podizanje svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja; specijalizacija profesionalaca koji postupaju u slučajevima zaštite žrtava nasilja i njihova redovna edukacija; obuka profesionalaca o rodnoj ravnopravnosti i fenomenu rodno zasnovanog nasilja; obezbeđivanje socijalne, pravne i druge pomoći i naknade, u cilju zaštite od nasilja i otklanjanja i ublažavanja posledica nasilja; obezbeđivanje usluga zbrinjavanja žrtava nasilja; obezbeđivanje usluga licima koja su izvršila nasilje, u cilju sprečavanja daljeg nasilja, i dr.).
– Obezbede finansijska sredstva za organizovanje i sprovođenje specijalizovanih usluga u budžetu Republike Srbije kao i u budžetu autonomne pokrajine i budžetu jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Za Inicijativu Građanke za ustavne promjene razgovarao Dejan Lučka