Istovremeno, naša zvanična statistika tvrdila da je 39.779 dinara vrednost potrošačke korpe u Srbiji za decembar.
Zvanična statistika nam je deset godina lažno povećavala standard, zakidajući 40 odsto od potrošačke korpe, primenom srpske metodologije, umesto one koja se koristi u Evropskoj uniji.
Potrošačka korpa u Srbiji obračunava se za četvoročlanu porodicu i po modelu koji važi još od 2001. godine u decembru prošle godine iznosila je 39.779 dinara. Međutim, po obračunu EU, za tročlano domaćinstvo vredela je gotovo 13.000 dinara više, odnosno 52.701 dinar. A za četvoročlanu porodicu, to bi iznosilo gotovo 70.000 dinara, što je čak 40 odsto više od naše korpe i jednako je visini dve prosečne srpske plate.
Sudeći po poskupljenjima iz proteklog meseca, prosečna potrošačka korpa za januar biće znatno teža. Od 1. januara do 1. februara poskupeli su ulje, šećer, brašno, kafa, mleko i mlečni proizvodi, slatkiši, cigarete, gorivo, juneće meso, sokovi, komunalije i prevoz u mnogim gradovima…
Novi metod obračunavanja potrošačke korpe, usklađen sa EU, primenjivaće se od ovog meseca, a danas će ga predstaviti ministar trgovine Slobodan Milosavljević. “Potrošačka korpa sadržaće isti broj proizvoda kao u EU, i cene tih proizvoda biće upoređivane na isti način”, rekao je Milosavljević.
Pres navodi da je evropska potrošačka korpa mnogo bogatija od naše. U njoj su i spanać, pomorandže, zelena salata, pečurke, pašteta, suve šljive, šunka, kečap, čokoladni krem, koncentrovane supe… S druge strane, u odnosu na našu korpu, nedostaje jedino džem.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović podsetio je da oni godinama skreću pažnju javnosti da srpska potrošačka korpa nije realna.
“To znači da je socijalna karta Srbije godinama lažno prikazivana. I školarcu je jasno da je 39.779 dinara malo za četvoročlanu porodicu. Dovoljno je uzeti u obzir da dnevno takva porodica za najosnovnije potrebe troši između 2.000 i 2.500 dinara. Do sada je država bežala od realne korpe, ali sada standarde moramo da uskladimo sa evropskim”, rekao je Papović.
Papović kaže i da u toku ovog meseca očekuje stabilizaciju cena, ali da će nas novi talas poskupljenja dočekati već u martu. “Čim poskupi struja, poskupeće sve ostalo”, smatra on.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petar Bogosavljević upozorava da potrošačka korpa ne može da se koristi kao jedini izvor sagledavanja životnog standarda.
“Praćenje životnog standarda, na način koji se primenjuje u EU, realnije je samim tim što se navike potrošača menjaju. Naša prva potrošačka korpa rađena je 2001. godine. U međuvremenu je pokojni premijer Zoran Đinđić pokrenuo inicijativu da se promeni metodologija, ali to se nije dogodilo. Državi je bilo u interesu da ne prikaže pravo stanje stvari”, ocenio je Bogosavljević.