Kako dvadeset godina nakon raspada SFRJ žive žitelji bivše domovine? Najsvežiji podaci kažu da je najbolje u Sloveniji, gde je prosek plate blizu hiljadu evra.
Mi smo među siromašnijma s prosekom od 357 evra. Ostali su se smestili između.
Gotovo po pravilu najviše zarađuju zaposleni u sektoru energetike, a ljudi se najradije zapošljavaju u administraciji. Drugim rečima, solidna zarada i debela hladovina i dalje se najviše cene na Balkanu. Za najbogatije je lako pa da krenemo od onih kojima je teže.
U Srbiji je, po podacima za mart, prosečna zarada bila 357 evra. To je nominalno bilo 0,7 posto više nego prethodnog meseca. Realno, to je 1,9 odsto manje, a ova veća brojka govori da je za toliko smanjena kupovna moć.
Najbolje prolaze zaposleni u energetici u sektoru nafte, gde je plata blizu hiljadu evra. Oni su već stigli Sloveniju. Loše nije ni radnicima vezanim za preradu uglja i proizvodnju električne energije: prosek plate u „Kostolcu„ je 55.863 dinara, a u Lajkovcu 50.115.
Zaposleni u fabrikama Gorenje u Velenju i u Valjevu mogu se pohvaliti istom produktivnošću. Međutim, za isti rad Valjevci dobijaju 600 evra manju platu pa na hiljadu radnih mesta kompanija uštedi 6,5 miliona evra. Otkud, kako, zašto? Kod nas posla nema pa radnici pristaju na platu od 200 evra. Nije čudo što otvaraju fabriku i u Zajčaru. Ova priča može se pogledati i s vedrije strane. Grane kao što su elektroindustrija obezbeđuju brži razvoj pa samo možemo poželeti da takvih fabrika bude više.
U Crnoj Gori prosek plate je u martu bio 518 evra. Najdeblje zarade su u Plužinama – 679 evra, a razlog – hidroelektrana koja radi u tom mestu. Najniže zarade su u Ulcinju, 408 evra. To su podaci za ovu godinu, lane je prosek bio 455 evra.
Nažalost, rast plata nije posledica povećane proizvodnje i razvoja već smanjenja broja zaposlenih, i to za 13.500 radnika. To je omogućilo da prosečna zarada poraste statistički. Pad zaposlenosti beleže gotovo sve grane. Rast je zabaležen samo u državnoj upravi, i to od 1,4 posto pa se papirologijom na državnom nivou bavi 19.013 činovnika.
Hrvatska ovog proleća beleži prosek plate 736 evra. To je nominalno veće 6,8 posto a realno 6,4. Opet je posredi varka – to nije posledica porivrednog razvoja već ukidanja kriznog poreza na plate od deset odnosno 20 odsto.
Makedonci s nama vode mrtvu trku, platama koje su 330 evra. U Bosni i Hercegovini se prosek ovog proleća kreće oko 400 evra.
Ekonomski stručnjaci su tu gotovo horski saglasni: kada budemo trošili onoliko koliko zarađujemo i kada u vrhu ne budu plate za zaposlene u javnom sektoru, plus privredni razvoj.
Trenutno plate u javnom sektoru Srbije odlazi 12,4 bruto društvenog proizvoda, a to je duplo više nego i u novim članicama EU, recimo u Slovačkoj. Na taj problem Srbiji je pažnju skrenuo i MMF. Ta brojka mora se konstantno smanjivati.
Što se tiče zemalja bivšeg socijalističkog lagera, danas članica Evropske unije, i tu je šareno. U Mađarskoj su plate u proseku kao u Hrvatskoj. U Bugarskoj su kao kod nas, a ima meseci kada oni vode i kada mi vodimo. Mnogi će se zapitati pa šta je njima donelo članstvo u Uniji? Odgovor je: posao. Njihov broj nezaposlenih je dva i po puta manji od našeg. Što će reći da su oni na putu da obezbede razvoj dok mi još lutamo tranzicionim bespućima.