<img height="1" width="1" style="display:none" src="https://www.facebook.com/tr?id=198245769678955&ev=PageView&noscript=1"/>

Pavle Grbović za BUKU: Vučićev režim je iz kategorije “ključnog faktora mira i stabilnosti” prešao u kategoriju nedemokratskih režima

"Vučićev režim je iz kategorije “ključnog faktora mira i stabilnosti” prešao u kategoriju nedemokratskih režima koji kradu izbore"

12. februar 2024, 8:36

Pavle Grbović je diplomirani pravnik i predsjednik Pokreta slobodnih građana.

“Gotovo da je postala aksiom istina o štetnosti režima koju smo toliko puta dokazali. Takođe smo pokazali da postoji snažna alternativa jer rezultat koji je ostvarila naša koalicija je ubedljivo najbolji od kako je SNS na vlasti. Sada je ključno da pokažemo da imamo plan i da građani poverujuda smo sposobni da upravljamo državom, što znači mnogo više proaktivnog pristupa i rešenja” – kaže Grbović u razgovoru za BUKA magazin.

Šta konkretno znači usvajanje evropske rezolucije o izborima u Srbiji?

Rezolucija predstavlja ozvaničenje svima dobro poznatih činjenica da je nedemokratski režim SNS-a pokrao izbore, da je to uradio uz aktivno učešće zarobljenih institucija i zloupotrebom javnih resursa, da je primenio golu silu i brutalnost hapšenjem studenata koji su se tome protivili i da je sve to pokušao da sakrije od polovine građana Srbije medijskom cenzurom. Rezolucija je mnogo opširnija i detaljnija, ali ovo je najkraći mogući sažetak. Tačno je da je ona pravno neobavezujuća, ali jeste politički obavezujuća za zemlju koja pretenduje da postane članica EU. Ponašanje u skladu sa nalazima rezolucije i primena mera koje se traže je vododelnica budućeg procesa integracija i u tom smislu je ona veoma važna. Verujem da niko nije srećan što je naša sramota internacionalizovana i da bi bilo bolje da do svega ovoga nije ni došlo, ali kada smo već u takvoj situaciji onda je bolje što smo na vreme dobili dijagnozu, pa da što pre počnemo sa rešavanjem problema.

Da li usvajanje rezolucije može dovesti do promjene autokratskog izbornog mehanizma?

Rezolucija garantuje da ništa neće ostati isto - ili će se menjati izborni uslovi ili će se promeniti odnos međunarodne zajednice prema autokratskom režimu. Za sve nas, ne samo u Srbiji već u celom regionu, prva opcija bi bila mnogo bolja jer svako dalje udaljavanje Srbije od EU i približavanje Rusiji i njenom vrednosnom sistemu izaziva sve dublje krize i nestabilnost na Balkanu. Rešenja koja mi tražimo su jednostavna - da se uredi birački spisak, utvrdi koliko fiktivno upisanih birača ima u njemu i da se kontrolišu izmene. Mi smo kao opozicija pre nekoliko godina tražili uspostavljanje izvršnog tela za sprovođenje izbora. U Crnoj Gori je u jednom trenutku pred izbore pravljena tehnička Vlada. U Makedoniji 100 dana pred izbore neka od ključnih ministarstava preuzima opozicija kako bi se sprečile manipulacije. Dakle, rešenja postoje. Važno je da opozicija i civilni sektor imaju kontrolu nad onim ministarstvima koja su učestvovala u prevari - pre svega ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i ministarstvo državne uprave.

Mijenja li se odnos Evropske unije prema aktuelnom režimu?

Da, to je više nego jasno. Vučićev režim je iz kategorije “ključnog faktora mira i stabilnosti” prešao u kategoriju nedemokratskih režima koji kradu izbore. Iz te kategorije se teško izlazi, gotovo nikada. Očigledno je da su izgubili strpljenje, a bilo je i vreme. Svima je jasno da Vučić nije posmatran kao ključni faktor mira i stabilnosti zbog njegove sposobnosti da širi mir i ljubav, već zbog njegovog ogromnog destruktivnog potencijala koji bi mogao da zapali ceo region. Zbog toga su ljudi u Srbiji imali ispravan osećaj da je međunarodna zajednica u određenoj meri žrtvovala demokratiju zarad stabilokratije. Sada nemamo ni demokratiju ni stabilnost i ta istina iziskuje drugačiji pristup EU režimu Aleksandra Vučića. Ova rezolucija je upravo na tom tragu.

Da li je moguće očekivati da se u ovom trenutku, s obzirom na situaciju, proevropska opozicija fokusira na predstojeće lokalne izbore?

Naravno, s tim što prethodno pitanje mora da bude obezbeđivanje elementarnih izbornih uslova. Ukoliko bi režim zadržao mogućnost da ponovo seli desetine hiljada birača iz jedne opštine u drugu, onda bi takav proces bio unapred obesmišljen. A svakako da bi to želeli da urade jer je i njima jasno da gube podršku i da ih očekuju porazi.

Koji su dalji pravci djelovanja proevropske opozicije kada je riječ o dizajnu javnih politika?

Osim borbe za izborne uslove koji jesu preduslov razvijanja bilo kakvih politika, Pokret slobodnih građana je fokusiran i na one probleme čije rešavanje je urgentno. Tragedije koje su obeležile prošlu godinu ogolile su činjenicu da je naše društvo preplavljeno nasiljem, da nam je obrazovni sistem urušen do temelja a prosvetni radnici poniženi. Trudili smo se da svaki mogući prostor koristimo za promociju rešenja tih problema, što nastupima u Narodnoj skupštini što vaninstitucionalno, i to ćemo nastaviti i ubuduće.

Mogu li građanke i građani Srbije očekivati novine kada je riječ o političkom komuniciranju?

Novina bi bila kada bi se komunikacija između političkih neistomišljenika upristojila, što imajući u vidu ljude koji predstavljaju vlast nije lako zamisliti. Sa druge strane na nama je da pronađemo alternativne kanale i drugačije načine komunikacije sa građanima do kojih ne dopiremo konvencionalnim putem. Sa jedne strane su to mladi ljudi koji i ne gledaju TV već je njihov svet u telefonu, dok drugu krajnost predstavljaju oni u čijem svetu nacionalnih frekvencija mi i ne postojimo. Ali ono što je sada još važnije jeste i sadržina poruke. Gotovo da je postala aksiom istina o štetnosti režima koju smo toliko puta dokazali. Takođe smo pokazali da postoji snažna alternativa jer rezultat koji je ostvarila naša koalicija je ubedljivo najbolji od kako je SNS na vlasti. Sada je ključno da pokažemo da imamo plan i da građani poverujuda smo sposobni da upravljamo državom, što znači mnogo više proaktivnog pristupa i rešenja.

Šta najviše nedostaje u dizajnu socijalnih politika i borbi za socijalnu pravdu?

Nedostaje najpre humanost. Suština socijalne politike jeste da se ona kroji prema potrebama i za dobrobit čoveka, a ne da se zloupotrebljava kako bi se narod držao u kontrolisanom siromaštvu, kako bi se razvijala naučena bespomoćnost i kako bi se birači lakše korumpirali pred izbore. Cilj socijalne politike i davanja jeste da se ljudima pruži sigurnost, da im se pomogne da prevaziđu teške situacije i da im se pomogne da se osposobe za dalji život. To nažalost nije situacija u Srbiji. Najbolji primer toga su takozvane “socijalne karte” koje su uvedene sa namerom da se u najvećoj mogućoj meri smanji broj korisnika socijalne pomoći tako što se postavljaju kriterijumi koji isključuju čitave grupe ljudi kojima je pomoć potrebna. Na taj način se “oslobađa” više novca za druge budžetske linije, a statistički se prikazuje “trijumf” ekonomske politike vlasti.

Na koji način proevropska opozicija planira zagovarati politički i ekonomski program u narednom periodu?

Ključna stvar u predstojećoj kampanji biće očuvanje koalicije “Srbija protiv nasilja”, što se ne dovodi u pitanje, uz eventualno proširenje koalicije. Kad je reč o programskim osnovama nije tajna da mi o pojedinim pitanjima imamo različite stavove, ali da nam je vrednosni osnov identičan. Možda imamo različite poglede na to kako treba rešavati kosovsku krizu, ali nema podele oko toga stava da je rešenje potrebno, da ono treba da donese dugoročni mir, da je takvo rešenje moguće samo kroz dijalog uz aktivno učešće naših strateških partnera a to su EU i SAD. Baš kao što i po pitanju ekonomskih tema imamo neke specifičnosti, primera radi Pokret slobdnih građana je više tržišno orijentisan nego neke druge stranke koalicije, ali je neupitno da moramo zajednički da se izborimo za jednak položaj domaćeg kapitala u odnosu na inostrane investitore, na smanjenje poreskih i parafiskalnih opterećenja malih i srednjih preduzeća koja su kičma ekonomskog razvoja i za profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima koji su već decenijama “rupa bez dna” i glavni rezervoar za partijsko uhlebljivanje. Verujem da takva politika može da dobije većinu, samo pre toga moramo da nađemo način da do tih ljudi dopremo.