Zbog zdravstvenih komplikacija amputirane su mu obje noge, ali se stolar Radivoje Trifunović brzo prilagodio situaciji. Za pripremu ogreva, odlazi i u šumu. Supruga je pomoćnik, ali je on iskusni drvosječa.
“Nosim metar i prut. Tačno znam, učinim ovako, lijevo–desno, i znam na koju stranu. Onda ga sa te strane, na koju će da pada, zasiječem. Obalio sam dole 27 komada i nisam se ogrebao”, kaže Radivoje Trifunović.
Dok siječe drva, supruga Dragica stoji iza, kako bi Radivoju pomogla da se na vrijeme skloni od opasnosti. U braku se tako oslanjaju jedno na drugo oko pola vijeka.
“Nema posla koji ne radi, sve radi. Isječe drva, ja samo unesem. On se nudi da i on unosi drva, ali ja mu ne dam. Penje se i na visine, čistio je sad dimnjak. Peo se uz merdevine, ja mu pripomažem i eto ti”, objašnjava Dragica Trifunović.
Radivoje kaže da nema koga da nađe da pomogne i da mu plati.
“Nemam koga da nađem i da platim, prijatelju. Da platim dnevnicu 5.000 dinara. Sve to je prešlo 50-60 godina, a i 90 godina tamo ovaj krajnji komšija ima. I nema ko, tako je svuda”, objašnjava Trifunović.
Zato se komšije još oslanjaju na Radivoja, koga pozivaju da im obara stabla, nasadi sjekiru ili motiku na držalicu.
Trenutno zida kupatilo u prizemlju kuće, ali ne žuri, jer valja i predahnuti.