Akcija sa spajanjem zastava je zabavna, šarena, nabijena emocijama i odlično je prošla na celom Balkanu, što je marketinški gledano veliki uspeh. U realnom životu, takva akcija kao niti jedna druga akcija tog tipa nema nikakvu konkretnu društvenu vrednost.
Na primer, po ubistvu francuskog navijača Brisa Tatona, veliki broj korisnika socijalnih mreža u Srbiji je na svoj profil okačio stilizovanu sliku sa likom Brisa Tatona, vodile su se polemike, i na blogovima i u oflajn medijima, a neki ljudi i organizacije su se čak našli i na ulici, stavljali cveće, palili sveće i organizovali “Šetnju protiv nasilja”. Kako to dolikuje odgovornoj vlasti, i državni vrh se priključio svim tim akcijama, iako njima nije bio posao da pale sveće, već da spreče to ubistvo.
Navodno, uz veliku medijsku pompu je nakon tog ubistva krenula akcija protiv nasilnih navijačkih grupa i pojedinaca, obećanje i čvrsta državna odluka da će tome stati na put.
Rezultat je takav da su uhapšena neka deca, a stanje na stadionima je stiglo do tačke u kojoj se vode revolverski obračuni. Na primer do danas nije otkriven ubica koji je signalnom raketom sa južne tribine na Derbiju ubio mladića na severnoj tribini Partizanovg stadiona.
Nešto više od godinu dana nakon ubistva Tatona uz potpuno rasulo u gradu i štetu od milion evra koju je načinilo nekoliko hiljada huligana, održana je gej parada. Umesto da srpsko pravosuđe ozbiljno kazni nasilnike, najteže osuđeni za taj vandalizam je oslobođen taman na vreme da organizuje novo nasilje, pa su još godinu dana kasnije huliganske grupe uspele da naprave takav pritisak na ovu vlast da su ministar policije i gradonačelnik Beograda sami otkazali tu manifestaciju.
Nikako se ne sme zaboraviti kakvu su ulogu imali baš jedan i drugi državnik u svojim javnim nastupima, koje su čak te huliganske grupe pozdravljale saopštenjima podrške.
Moram napomenuti, da nisam gej, niti o paradi govorim kao o idealu kojem se zalažem, već o tome da grupa huligana, upravlja beogradskim ulicama i to pretnjom sile. Pravno gledano, to je državni udar. Naravno i paradu i Tatona, kao i sve druge akcije tog tipa, poput ove sa spojenim zastavama, pratile su profil slike, pisma podrške i slično.
Mi smo na Balkanu kao drštvo beznadežno podeljeni na pola i sve tog tipa lako dobija podršku po difoltu, ako ne ZA, ono bar PROTIV onih drugih, pa je duvanje u jedra jednih ili drugih praktično domen estrade, a nama je potrebna ozbiljna akcija za sistemsko rešenje tog problema.
Dakle, kako prave i iskrene reakcije države po pitanju nasilja na srpskim ulicama nikad nema, pre nekoliko dana u Novom Sadu, huligani su ponovo imali akciju, automobili sa hrvatskim tabilcama su demolirani i zapaljeni, a njihovi navijači kamenovani i fizički napadnuti hladnim oružjem. Priznajem da je policija je odmah reagovala, i huligani su pohapšeni u roku od jednog dana, što opet ne znači ništa jer nakon policije na redu za njihovo procesuiranje je srpsko korumpirano pravosuđe. Strongmen i Istok su brzo reagovali i napravili već pomenutu akciju, međutim, akcija sa spojenim slikama srpske i hrvatske zastave je verovatno nenamerno pomogla da se ponovo skrene sa teme koja je suštinski važna za obračun civilizovanog dela Srbije sa šačicom nasilnika koja upravlja našim ulicama, a to je odgovornost državnih organa za bezbednost građana u Srbiji.
U celoj toj euforiji oko neo bratstva i jedinstva, kao po loju je prošla sudska odluka o skraćenju zatvorske kazne svim učesnicima u ubistvu Brisa Tatona(!?). Od zaglušujuće buke, blogova, tvitova i javnih nastupa koju su blogeri i tviteraši napravili oko šarene profil slike, u srpskom sudu je bez prave reakcije javnosti, glatko prošla stvar koja je direktna podrška nasilnicima i konkretno ohrabrivanje daljeg nasilja, a da odgovora sa ove strane koja se bori protiv nasilja nije bilo.
Ne kažem da su to blogeri i tviteraši radili smišljeno, već da je neko iskoristio celu situaciju i progurao ono što je bitno za očuvanje straha među običnim ljudima. Da ne ulazim u teorije zavere, ali je prosto fantastično kako se sve poklopilo, nasilje u Novom Sadu, skraćenje kazne za ubistvo Tatona, već poslovična mlakost srpskih utamničenih medija i akcija spojenih zastava na socijalnim mrežama koja je došla kao trešnjica na kolaču.
Jedini stvarni rezultat su opet isprazne polemike jednih i drugih i trećih i četvrtih, a i sami znate za ono poređenje rasprave na internetu sa paraolimpijadom, pa je logično pretpostaviti da je sliku koju ste promovisali preuzeo samo onaj ko je i sam već protiv nasilja i onaj ko je verovatno već svojevremeno imao sliku Brisa Tatona na svom profilu, te oni koji se inače priključuju takvim akcijama. Znači ljudi koji su zabrinuti za stanje na ulicama naših gradova ili oni koji danas vole Kosovo, a sutra Evropu, u zavisnosti od toga šta je u trendu.
Oni koji podržavaju nasilje su nastavili da podržavaju nasilje, i ludo su se zabavljali u ispraznim raspravama na internetu.
Ako danas odete, na primer, na web stranu net.hr, koja daje izvešće sa utakmice Srbija Hrvatska, te pogledate komentare, možete shvatiti kako ta akcija ima uticaja dan posle svega, sve je isto, vređanje, pretnje i slično, i jednih i drugih. Da ne govorim o tome da pored spojenih zastava na profilu odmazde zbog nasilja u Novom Savu je bilo u gradovima širom Balkana.
Aktuelna vlast je nekoliko puta dobila podršku od naroda da se obračuna sa tim problemom, najpre činjenicom da je na prošlim izborima glasala za Borisa Tadića i njegovu Demokratsku stranku, koja uvek od svojih birača na izborima traži podršku protiv radikalizacije Srbije. Kad tome dodamo i opštu podrušku javnosti i akciju nakon tragedije Brisa Tatona, a nakon koje se ipak izn0va i iznova ponavljaju stravični incidenti na našim ulicama i stadionima, jasno je da ova vlast ili nema nameru, ili ne ume da se obračuna sa huliganima.
Jasno je da vi niste ni mali, ni naivni pa da ne znate da država Srbija kad hoće može da uhapsi i Ratka Mladića, i Radovana Karadžića, i Jocu Amsterdama, i razbije narko kartel Darka Šarića, pa je logično da se pametan čovek bar jednom zapita, kako to da ne može da se obračuna sa šakom huligana, i još logičnije da dođe do zaključka da je to zato da bi aktuelne političke opcije to ne žele da bi mogle da plivaju na podeli u društvu na ekstremiste i pacifiste, nacionaliste i sfrjiste, te logičnim razmišljanjem dolazimo do zaključka, da ako stvarno želimo da zaustavimo nasilje na ulicama srpskih gradova moramo da se obračunamo sa onima koji na tom nasilju i tim podelama profitiraju, uglavnom politički, i pomalo marketinški, te to nasilje institucionalno podržavaju.
Stoga od vas zahtevam da se ostavite demagoške priče o radikalizaciji Srbije i strahu od drugih političkih opcija, i društveno odgovorno, bez obzira na marketinšku popularnost, i na političko opredeljenje, pokrenete ozbiljnu kampanju koja će tražiti odgovornost i smenu ministra policije Ivice Dačića, direktora policije Milorada Veljovića i direktora BIA Saše Vukadinovića koji već četiri godine ne žele, ili nisu u stanju da zaustave grupu uličnih nasilinika, kao i smenu ministarke pravde Snežane Malović i državnog sekretara u tom minstarstvu Slobodana Homena, zbog sramne antievropske reforme pravosuđa koje konkretnim rezultatima i svojim delovanjem direktno podsterkuje nasilje na ulicama srpskih gradova.
Napomena, nisam ni gej, ni radikal, ni snsovac, ldpovac i slično, ja sam obični građanin iskreno zabrinut za sopstvenu bezbednost, koji želi pravdu za sve, i jednak aršin i za nasilnike i iz policijske stanice na Vračaru i za revolveraše sa stadiona. Drugi narodi su preko socijalnih mreža svrgli svoje višedecenijske diktatore, a ja svestan uticaja istih, konačno želim konkretne rezultate bar u pritisku i smene neradnika na državnim funkcijama, i odgovornost onih koje plaćamo svojim crkavicama, a te rezultate ne donose.
Hvala vam unapred.
Tekst je preuzet sa internet stranice Amitz Dulniker