Više od 5.000 Srba i drugih nealbanaca proterano je tada iz svojih kuća.
U dva dana nasilja ubijeno je 11 Albanaca i osam Srba, a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije.
Posle ovog, najvećeg etnički motivisanog nasilja na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane, a njih 67 na zatvorske kazne.
Za učešće u nasilju koje je 17. marta 2004. zahvatilo Kosovo, najviša kazna, 30 godina zatvora, izrečena je za ubistvo dvojice policajaca i ranjavanje dvojice njihovih kolega, izjavila je portparolka Euleksa Irina Gudeljević.
Škumbin Mehmeti osuđen je na 30 godina zatvora zbog napada iz automatskog oružja na vozilo Unmika, u kome su poginula dva policajca, jedan strani i jedan kosovski, a dvojica su ranjena, rekla je Gudeljevićeva.
Prema rečima portparolke misije, Euleks je za martovsko nasilje proglasio 14 osoba krivim, a jednu je oslobodio, u okviru devet predmeta na kojima su sudije te misije radile.
Optužbi je zbog nedostatka dokaza oslobođen Gzim Ferati, koji je u opštini Štrpce, zajedno sa još najmanje pet osoba, pucao na dvojicu Srba od kojih je jedan poginuo na licu mesta a drugi u bolnici. Grupa je potom pucala i na četri srpska policajca na dužnosti.
Izvori iz međunarodnih organizacija navode da je broj žrtva veći ali da on nije precizno utvđen i da verovatno neće biti saopšten.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji boravi u dvodnevnoj poseti Rusiji, prisustvovaće danas liturgiji u moskovskoj crkvi svetih Petra i Pavla gde će biti održan pomen žrtvama pogroma na Kosovu 2004. godine.
Na osmu godišnjicu martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji episkop raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom danas će u podne u hramu Sv. Nikole u Prištini služiti parastos žrtvama.
Hram koji je i sam stradao u pogromu i bio zapaljen, a koji je potom obnovljen predstavlja za kosovske Srbe simbol tih tragičnih dogadjaja iz 2004. godine, saopšteno je iz informativne službe Eparhije raško-pritzrenske.
“U samo dva dana besomučnog nasilja uništene su 34 pravoslavne srpske crkve, prognano je još 5.000 Srba čije su kuće opljačkane i zapaljene”, podsećaju iz Eparhije.
Kako se navodi, u proteklih osam godina obnovljeno je 70 odsto uništene crkvene imovine i uz proces obnove nastavlja se rad na oživljavanju srpskih sredina koje su bile pogodjene nasiljem.
Uoči obeležavanja osmogodišnjice martovskog pogrom Srba na Kosovu episkop Teodosije je poručio i da je “u svim našim iskušenjima veća i naša rešenost da ostanemo svoji na svome”.
Misija UNESKO-a, čiji su predstavnici kasnije obišli demolirane pravoslavne crkave i manastire u pokrajini, napravila je procenu prema kojoj šteta na njima iznosi približno 30 miliona dolara.
Povod za nasilje bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubinog Potoka i tako trojicu oterali u smrt.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su albanske optužbe lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ”preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”.
Albanski ekstremisti su najpre započeli proteste u južnom delu Kosovske Mitrovice a u sumrak su krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada – gde su intervenisali pripadnici Kfora.
Nasilje i napadi preneli su se južnije, u selo Čaglavicu i druga naselja na području Prištine, a na meti su se našla srpska sela i gradovi širom pokrajine – Lipljan, Gnjilane, Uroševac, Đakovica i Prizren.
Teror je nastavljen sutradan, 18. marta, kada su Srbi morali da napuste Kosovo Polje, Obilić, Plemetina kod Vučitrna, Svinjare nadomak Kosovske Mitrovice, dok je u selu Bijelo Polje kod Peći zapaljeno svih 28 povratničkih kuća i parohijski dom.
Manje grupe Srba spas su potražile u bazama Kfora, a ostali u bezbednijim srpskim enklavama. Većina je i danas u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima blizu Gračanice, ili u tuđim domovima, a malo ko se odlučio na povratak. Oko 250 Srba izbeglo je u unutrašnost Srbije.
U nekoliko gradova izbili su tih dana protesti, u Nišu i Beogradu zapaljene su džamije, a u glavnom gradu je tokom nemira povređeno 17 građana i policajaca.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je “etnički motivisano nasilje” nad Srbima na KiM “planirano i dobro orkestrirano”.
Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da Srbija ne sme da dopusti da katastrofalne posledice nasilja koje je zahvatilo Kosovo na današnji dan pre osam godina izblede, iako bi to mnogima odgovaralo.
“Na žalost mislim da mnogima u međunarodnoj zajednici blede efekti 17. marta koji su bili katastrofalni po Srbe koji žive u pokrajini, i po one koji su se iselili, jer to ubija želju za povratkom”, kazao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, u periodu posle 2004. godine bilo je mnogo obećanja, ali nisu pronađeni ni inspiratori ni organizatori već je “ceh platilo nekoliko direktnih učesnika”.
“Predstavnici međunarodne zajednice najčešće na naša direktna pitanja o istrazi izbegavaju odgovor i nastoje da vreme učini da se sve zaboravi”, kazao je Ivanović.
On je ocenio da strani predstavnici mogu tako da se ponašaju, ali ne i žrtve ili predstavnici Srbije koji zto uvek pitanje martovskog nasilja ističu u prvi plan.
“Moramo isticati ne samo martovsko nasilje već i ubistvo žetelaca u Starom Grackom, putnika iz autobusa u Livadicama, porodice Stolić u Obiliću, dece u Goraždevcu – zločine koji su zajedno sa 17. martom obeležili i formirali koncept delovanja i način razmišljanja ljudi u međunarodnoj zajednici prema etnički motivisanim zločinima”, kazao je državni sekretar.