Nevladine organizacije Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i Sanžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda obeležile su danas u Beogradu 30 godina od zločina u Štrpcima mirnom akcijom i zatražili da se procesuiraju počinioci, javlja Anadolu Agency.
Predstavnici nevladinih organizacija 30. godišnjicu zločina obeležili su u crnini i ćutanjem, kako bi podsetili da porodice žrtava ni posle tri decenije nisu dobile pravdu.
Oni su nosili transparente sa imenima nestalih i plakate na kojima piše: “Iz Beograda je krenuo voz smrti 671”, zatim “Voz je stao u 15.48” i “30 godina od zločina u Štrpcima”.
Skup nije obezbeđivala policija.
Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini predala je ranije danas povodom 30 godina zločina u Štrpcima paket odgovornosti predsednicima Vlade Srbije, Vlade Crne Gore i Vladi bh. entiteta Republika Srpska.
Paket odgovornosti je pismo predsednicima vlada sa pet zahteva niza dokumenata, poznata sa suđenja Nebojši Ranisavljeviću, a koja ukazuju na to da je za otmicu znao državni vrh SR Jugoslavije mesec dana ranije, ali nije učinio ništa da je spreči.
U paketu se traži hitno formiranje zajedničke komisije koja bi utvrdila istinu o odgovornosti državnih organa Srbije, Crne Gore, SRJ i Republike Srpske za ratni zločin u Štrpcima, poštovanje pravosnažnih presuda, podsticanje rada komisija za nestala lica da se pronađu posmrtni ostaci žrtava, donošenje zakona o civilnim žrtvama rata i proglašavanje 27. februara Danom sećanja na otete putnike iz voza u Štrpcima.
Pre 30 godina pripadnici Vojske Republike Srpske na železničkoj stanici u Štrpcima iz voza, koji je saobraćajao na relaciji Beograd – Bar, izveli su 20 putnika i potom ih ubili.
Od 19 državljana Jugoslavije, 18 su bili Bošnjaci i jedan Hrvat, svi su živeli u Srbiji i Crnoj Gori, najstarija žrtva je imala 59, a najmlađa 16 godina.
Do danas su pronađeni posmatrni ostaci četiri žrtve i to 2009. i 2010. godine.
U prethodnih godinu dana sudovi u Srbiji i BiH doneli su tri prvostepene presude za zločin i osuđeno je 14 osoba, od kojih samo dve pravosnažno.
Sud u BiH je 21. oktobra prošle godine prvostepeno osudio sedmoricu optuženih za zločin u Štrpcima na zatvorske kazne od po 13 godina, a prvooptuženog Luku Dragičevića, komandanta Višegradske brigade VRS-a oslobodio uz obrazloženje da tužilaštvo nije uspelo da dokaže njegovu krivicu.
Isti sud je 19. januara ove godine osudio komandanta Interventne čete Višegradske brigade na 15 godina zatvora za saučesništvo u zločinu u Štrpcima.
Viši sud u Beogradu je 7. februara ove godine doneo prvostepenu presudu kojom je optužene Gojka Lukića, Duška Vasiljevića i Jovana Lipovca osudio na kazne zatvora u trajanju od po 10 godina, a Draganu Đekić na kaznu zatvora od pet godina, što su niže kazne od onih koje su za isti zločin dosudili sudovi u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.