Foto: FB, privatna arhiva
Danas je umro David Albahari.
David Albahari je moju prvu kratku priču objavio u knjizi ” Kad ja tamo, a ono međutim”.
Priča se zove Lubencici.
Međutim, Davida ću pamtiti po dugome.
Bile su to one devedesete, grozne. Na radiju se slušao Indeks i emisija Oblak u bermudama, sa Darkom Kocijanom i Nenadom. Muziku je pustao mislim Slavko, nisam sigurna i svake godine je išao konkurs za kratke priče koje je birao David Albahari. Izadvač je bila Vizija 011.
Tih godina svima nama je bila najveća zelja da budemo makar na sekundu deo Radio Indeksa pa smo se uključivali i u program, birali muziku, pozdravljali prijatelje. Jednom sam zamolila da mi nasnime pesme 60 -ih na kasetu. Rekli su mi da me čekaju u Domu omladine i da dođem da uzmem.
Ja sam imala tada jednu plavo belu kariranu flanelsku kosulju, belu majicu,starke i farmerke.
Prišla sam stolu i rekla ja sam Nataša.
Za stolom su sedeli Darko Kocijan, Slavko i David.
U tom trenutku mi je prisao konobar, uhvatio me je pod ruku i rekao ovde se ne prosjaci.
Sva tojica su ustala i rekla ona je sa nama.
Ja sam samo htela da istrčim. David je rekao sve je u redu jer sam krenula ka vratima, a oni su napustili Dom omladine sa mnom. Dobila sam kasetu na poklon i dolazila sam u Indeks.
Konobar se izvinio, ali je meni dugo trebalo da zakoračim u Dom omladine, jedno dvadesetak godina, toliko dugo.
Pre par godina sam bila u Radio Beogradu i srela sam Dacu. Bio je Cane sa njim.
Izgrlili smo se kao najrođeniji.
David je bio dobar čovek i žao mi je što je preminuo. Ja ga posle toga što se desilo u Domu omladine vise nisam videla, ali činjenica da je prvi ustao i rekao ona je sa nama,a zatim krenuo za mnom značila.
Počivajte u miru gospodine Albahari, ovaj svet je ostao bez dobrog čoveka.
Nataša Tasić Knezević