Anđelka Petrović, profesorica srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji, omiljena je među učenicima i poznata na Instagramu kao “just_srpski”. Kao dobitnica Fulbrightove stipendije i jedna od odabranih učiteljica za konferenciju Nobelovog odbora, svojim radom nastoji unaprijediti obrazovanje.
U posljednjoj objavi na Instagramu, Petrović se emotivno osvrnula na tragedije koje su pogodile obrazovni sistem. Njen osvrt prenosi duboko razočaranje:
Nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” smatrala sam da, kao neko ko ima javnu društvenu mrežu posvećenu školi, imam moralnu obavezu da odreagujem.
Sećam se da mi je tada pisala tetka ranjenog deteta da podeli sa mnom bol. I meni je bilo važno da je neko, direktno pogođen, prepoznao da sam kadra da osetim strašan jad koji pripada i sferi kojom se profesionalno bavim. Kasnije ćemo se tetka i ja sresti, rukovati, baš ispred “Ribnikara”…
Sećam se i da mi je tada neko, bez slike i imena, poslao poruku da mi je bolje da ćutim, jer imam samo karijeru i svoj, dobro se sećam, jalovi život.
Pod pretpostavkom da će i sada biti takvih, jalovih komentara, osećam moralnu obavezu da odreagujem, jer tragedija u Novom Sadu, na posredan, ali jasan način, pripada sferi kojom se profesionalno bavim.
Nadstrešnice se ruše tamo gde nema znanja. Znanje se stiče obrazovanjem. U školi.
Nadstrešnice se ruše tamo gde nema vaspitanja. Vaspitanje se temelji na čistom obrazu i odgovornosti. I dobrim delom se stiče – u školi.
Srušili su nam škole. Tako je počelo.
Sada se ruši sve. Tako se završava.