Foto: Anđela Petrović, Danas
Prajd marš održan je danas u Beogradu pod sloganom “Nismo ni blizu”, kojim organizatori poručuju da ima mnogo problema koje treba riješiti.
Učesnici prajda okupili su se u parku Manjež, odakle su krenuli u šetnju. Prajd se završio koncertom u istom parku, prenosi Danas.
I ovogodišnji prajd obezbjeđivale su jake policijske snage.
Ministarka Miščević je prije početka šetnje rekla da je zaštita ljudskih prava manjina kao što je pravo na život, koje je potpuno jednako sa pravima svih građana, osnovna poruka koju donosi.
“Radimo na svim stvarima koje su važne za prava ove zajednice, a koje se pre svega odnose na bolje razumevanje i zaštitu. Svi smo tome jako posvećeni, sva ministarstva u Srbiji, ima još puno posla pred nama, ali organizovanje i održavanje šetnje u miru po ovom lepom danu je već jako lep znak”, rekla je Miščevićeva.
Na ulicama Beograda je bilo između 10.000 i 15.000 ljudi, procjene su organizatora.
Učesnici tokom šetnje nosili su transparente „Oduvek protest“, „Mi gorimo, a Ana se češlja“, „Nismo ni blizu“, „DA zahtevima protesta“, „Smrt fašizmu, sloboda narodu“, „I kvir ljudi se bore za krov nad glavom“.
U Nemanjinoj ulici razvijena je velika zastava duginih boja koju nosi veliki broj aktivista. Učesnici beogradske Prajd šetnje zaustavili su se nakratko ispred Vlade Srbije, gde je istaknuto da u 2023. Srbija nije registrovala istopolne zajednice, a pročitani su i drugi zahtevi te LGBT manifestacije.
„U ovoj instituciji, u jednoj od fioka, pod ključem, nalazi se jedan od naših zahteva – Zakon o istopolnim zajednicama“, rekao je jedan od aktivista sa kamiona koji predvodi šetnju.
Sa razglasa su pročitani i drugi zahtevi Prajda, koji podrazumevaju i Zakon o rodnom identitetu, brže procesuiranje napada na LGBT osobe i ostalo.
Nekoliko desetina građana okupilo se kod Crkve svetog Marka, u bliziji Glavne pošte, sa crkvenom ikonografijom, ikonama, molili su se i pevali crkvene pesme.
Policija u opremi za razbijanje demonstracija ih je okružila kako ne bi mogli da krenu u pravcu parka Manjež gde se okupljaju učesnici Prajda.
Organizatori smatraju ovo najmasovnijim Beograd Prajdom ikad.
Osim organizatora i kume Prajda Ide Prester, u parku Manjež su bili i političar i aktivista Natan Albahari, Dragana Rakić iz Demokratske stranke, profesorka Biljana Stojković, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, kao i Milica Đurđić, partnerka premijerke Brnabić.
Goran Miletić ispred Pride Beograda kazao su od 2014. počeli da dobijaju signale da Zakon o istopolnim partnerstvima može da se usvoji.
„Čak smo imali i radnu grupu gde sko radili na zakonu. Stiglo se do finala. Zakon je pripremljen u ministarstvu, trans osobe su priliku da menjaju JMBG kad promene pol“ kaže Miletić.
On dodaje se išlo polako ali u nekom pozitivnom smeru.
„Prošle godine se sve promenilo na gore. Imali smo zabranu Europride što je bilo nezamislivo posle tri godine priprema, garancija države i svega ostalog. Onda je zakonom zaustavljeno i uopšte nema progresa za LGBT osobe. Nismo ni blizu ostvarenja nekih zahteva za LGBT osobe a ti zahtevi građane Srbije ne koštaju ništa. Dakle nikom neće biti osuzeta neka prava, to su samo tehničke stvari koje moraju biti regulisane da bismo mi živeli jedan normalan i pristojan život“, kazao je Miletić.
Prema njegovim rečima ovo je najmasovniji Prajd ikad.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil takođe je učestvovao na Paradi ponosa u beogradu, a pred početak šetnje izjavio je da treba razumeti da je „ljubav prosto ljubav“ i da „svi imaju pravo da šetaju gde žele“.
„Možda će neki reći da je pred Srbijom dug put, ali to važi i za mnoge zemlje, uključujući i moju. Svakako je moguće učiniti napredak, bitno je da smo svi ovde zajedno i da razumemo da je ljubav ljubav, da svi imaju pravo da hodaju i šetaju gde žele“, kazao je novinarima u parku Manjež.
Kuma Prajda Ida Prester dobila je od organizatora na poklon pink cipele, ali, kako je rekla, „nije došla praznih ruku“.
Ona je kao poklon donela venčanicu koju je nosila u nekoliko spotova.
Kako je rekla, to je simbol borbe za istopolna partnerstva.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević izjavila je za N1 da ovogodišnju Paradu ponosa obeležava „potpuno ignorisanje“ vlasti.
„Malo je zbunjujuće, ako se prisetimo prošle godine, Evroprajd šetnja je bila prvo zabranjena, pa je kao održana, ove godine umesto aktivnog protivljenja Evroprajdu, imali smo apsolutno ignorisanje i tišinu, kako od vlasti, koja se tome aktivno protivi oduvek, tako i od desničarskih organizacija koje su sklone da prave problem“, rekla je Gligorijević.
Ovogodišnji slogan „Nismo ni blizu“, kako su naveli organizatori, izabran je jer odslikava borbu LGBTI+ pokreta za ravnopravnost, dostojanstvo i ljubav.
Po njihovim rečima, „nismo ni blizu“ jer je nasilje prema LGBTI+ građanima Srbije i dalje široko zastupljeno, jer istopolne zajednice i dalje nisu pravno prepoznate i regulisane, jer zdravstvo i zakon diskriminišu transrodne osobe.
„Nismo ni blizu, jer nismo slobodni da partnera ili partnerku držimo za ruku na ulici. Nismo ni blizu, jer nam država i dalje oduzima ustavno zagarantovano pravo na slobodno okupljanje. Nismo ni blizu, jer ni jedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije ispunjen“, naveli su organizatori.
Zahtevi Beograd Prajda su isti od 2017. godine – traži se usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ osobama.
Među zahtevima je i usvajanje lokalnih akcionih planova za razvoj LGBTI+ zajednice, izvinjenje svim građanima i građankama Srbije koji su bili progonjeni pre 1994. godine zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i brza i lako raspoloživa preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).