Ne zato što se ne slažu sa vrednostima koje je Ministarstvo prosvete proklamovalo u dopisu školama, već, što, kako kažu, godinama tako rade.
– Mi smo na Nastavničkom veću razgovarali o smernicama i došli do zaključka da su pomalo uvredljive i bezobrazne. Naime, svaki nastavnik svojim radom, ponašanjem i izgledom deluje na učenike na određeni način, vaspitava ih, ukazuje na smernice o moralnosti o poštenom životu, o odrastanju u dobrog čoveka – kaže za Danas Dejan Krunić, profesor srpskog jezika u Gimnaziji Čačku.
On napominje da predmeti poput srpskog jezika i književnosti, umetnosti i istorije u svojim sadržajima podrazumevaju da se sa decom razgovara o moralnim vrednostima, o poštenju, razumevanju, o prevazilaženju svih diskriminacija, što su nastavnici uvek koristili u radu.
– Nastavnici koji ne mogu tako jasno da deci prikažu sve ono što možemo mi u predmetima koje sam naveo, svojom organizacijom rada, uvažavanjem različitih ideja pri rešavanju zadataka, u laboratoriji, na vežbama, takođe su promovisali pomenute vrednosti. Sada ispada kao da nikada nismo tako radili i da ćemo u naredne dve nedelje učencima otvoriti oči po pitanju morala, diskriminacije i poštenja – kaže Krunić.
On navodi da će nastavnici Gimnazije u Čačku na prvim časovima porazgovarati sa đacima o svemu što se dešava, ali da neće primenjivati smernice koje je Ministarstvo poslalo u škole, već će raditi onako kako su sami zamislili.
– Zbog prekida prošle školske godine izgubili smo gotovo tri nedelje i ja ću prvih dana nadoknaditi ono što nisam uradio sa decom. Posle toga nastavljamo dalje. Na časovima obrade dela iz književnosti razgovaraćemo o svemu onome o čemu smo i do sada i truditi se da deca steknu uvid kako se odrasta na lep i human način – kaže naš sagovornik.
Osvrćući se na nalog Ministarstva da škole do kraja prvog polugodišta treba da kreiraju identitet, Krunić kaže:
– Ako naša škola posle toliko godina postojanja nije izgradila identitet sigurno ga neće izgraditi u prve dve nedelje septembra ili u toku jedne školske godine. A gradili smo ga dugo – ističe sagovornik Danasa.
U obraćanju javnosti Nastavničko veće Gimnazije u Čačku ocenjuje da smernice koje je Ministarstvo poslalo školama kao pomoć za realizaciju nastave izazivaju bes i rezigniranost nastavnika.
„Ministarstvo prosvete i ceo državni sistem već odavno imaju nipodaštavajući odnos prema školama i njihovim zaposlenima. Tretiraju nas kao jedine krivce za nedostatke i potpuni fijasko školskog sistema, što nedvosmisleno i pišu u svom dokumentu. Kao da škole u ovom društvu nisu jedina mesta gde se neguje tolerancija, gde se nasilje kažnjava i gde je istinski vrednosni sistem još uvek opstao“, navode u obraćanju javnosti.
Kažu da nisu krivci za novonastalu situaciju u društvu, koje je prepuno nasilja i netrpeljivosti.
„Nastojeći da odbranimo obrazovno-vaspitnu ulogu škole, stalno pozivamo na dijalog i uzajamno uvažavanje. Već dugo dajemo konstruktivne predloge koje Ministarstvo ne čuje: umesto dodavanja novih predmeta predlažemo smanjenje broja učenika u odeljenju i smanjenje broja časova po nastavniku, kao i rasterećenje programa, a ne snižavanje kriterijuma“, poručuju članovi Nastavničkog veća Gimnazije u Čačku.
Ukazuju da škola nije izolovana sredina i da u ovom trenutku funkcioniše samo zahvaljujući odgovornim pojedincima. Osnovni problem i izvor nasilja je, smatraju, ovakvo društvo, kao i nasilje sa kojim deca dolaze u dodir preko nacionalnih frekvencija koje su im dostupne, što preko televizijskih emisija, što preko društvenih mreža.
„Odgovornost je na ovom društvu i državi, a ne na nastavnicima i roditeljima, koje niko ništa nije pitao“, ističu u sapštenju.
Kolektiv čačanske gimnazije smatra da smernice u sebi sadrže sve što je već definisano planovima i programima i što svaki nastavnik sa minimumom metodičkih i didaktičkih znanja već praktikuje.
„S tim u vezi želimo da podsetimo sastavljače smernica da se vrednosti ne uče uvođenjem novih predmeta, iznuđenim razgovorima i dodatnim časovima kojih deca inače imaju previše, već u samom toku nastavnog procesa. Ove vrednosti se, kad su prosvetni radnici u pitanju, uspostavljaju pravednošću, razumevanjem, jednakim odnosom prema svim učenicima, uvažavanjem njihovih potreba, životnom vedrinom i optimizmom. Vrednosti se ne uče napamet; za to su potrebni modeli, a to su, kad su škole u pitanju, nastavnici koji deci svojim radom i ponašanjem pokazuju da život i učenje imaju smisla u društvu koje ceni znanje i vaspitanje“, ističe se u obraćanju.
Ukazuju nastavnici ove ugledne škole da smernice ne uvažavaju razvojne karakteristike dece, našeg podneblja i konteksta u kome najmlađi odrastaju, da potpuno zanemaruju interesovanja dece različitih uzrasta i neprekidno prave istu grešku određujući sve iz pozicije odraslog, i to odraslog koji nikad nije kročio u školu.
„Suština je da su promene nužne, ali da treba poslušati ljude iz prakse, to jest prosvetne radnike. Mi ne želimo da se igramo vrednosnim sistemom naših đaka i zato smatramo da su ove i ovakve smernice besmislene“, navodi se u obraćanju javnosti.
Pitaju kako tematsku nastavu o nenasilju, što se traži u smernicama, vezati za, recimo, časove hemije i konstatuju da se „nastavnicima umesto unapređivanja vaspitnog rada, nameću samo administrativne obaveze“.
„Ovakav dokument unosi pometnju u ritam školskog rada i sigurno neće ništa popraviti. Istovremeno, pošto se u smernicama poslatim školama izmišlja „topla voda”, pitamo se – šta smo mi to do sada radili i da li smo uopšte školovali i vaspitavali decu. U dokumentu ne postoji ni reč o stručnosti nastavnog osoblja za ovakav pedagoško-psihološki rad, niti se oni bilo čime motivišu da ga preduzmu. Iako postoji deo o motivisanju dece, ne govori se o poboljšanju položaja prosvetnih radnika ni u obrazovno-vaspitnom sistemu, a ni u društvu u celini“, ukazuju članovi Nastavničkog veća Gimnazije u Čačku.
Niko nas ništa ne pita
– Nas niko nikada nije pitao kako da se nešto reši, a pritom se odgovornost prebacuje na nastavnike, školu i roditelje. Koliko sam obaveštem uskoro ponovo počinje „Zadruga“, u blizini škola se otvaraju restorani u kojima hrana ima bezobrazan izgled i određene ružne aluzije vezane za seksualnost, društvo gotovo ništa ne čini, a od nas očekuje, naročiti u prvoj nedelji rada, da rešimo sve ono što je vezano za moral – ukazuje Dejan Krunić.