Da li ste znali da je mirovne aktivnosti u Beogradu u martu i aprilu 1992. godine, poznate po bendu Rimtutituki i singlu Slušaj 'vamo, koji je promovisan iz kamiona u pokretu, kao i koncertu na Trgu republike Ne računajte na nas, omogućila Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES) na čelu s Ivanom Stambolićem?
Ovu, ali i mnoge druge informacije o antiratnim i mirovnim pokretima sadrži publikacija "Antiratne i mirovne inicijative u Srbiji tokom ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije", autora istoričara Aleksandra Todosijevića. Todosijević, osim što predaje istoriju u jednoj osnovnoj školi nadomak Beograda, autor je "Učionice istorije" i predsjednik Udruženja za društvenu istoriju Srbije "Euroclio".
„Cilj je bio da se formira set pomoćnog nastavnog materijala na temu antiratnih i mirovnih inicijativa tokom ratova devedesetih, tako da imamo 4 publikacije, po jednu iz Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore. Ja sam autor publikacije u Srbiji. Antiratni i mirovni pokreti su postojali na prostoru svih država, ali svaka država ima svoje osobenosti i karakteristike, što je i objašnjeno u ovim publikacijama“ – kaže Todosijević.
„Ilustracija na publikaciji, koja predstavlja slomljenu zvezdu, simbolizuje slom Jugoslavije, koji je sa sobom donio i ratove devedesetih i devastaciju i propast jednog društva. Antiratni i mirovni pokreti su nastali iz tih građanskih inicijativa koje su pokušale da daju alternativno rešenje celoj situaciji i da ukažu na to da postoji i miran način da dođe do raspada jedne zemlje, bez ratova, stradanja i svega onoga što rat nosi sa sobom. Države bivše Jugoslavije nisu uspele da pronađu miran put za rešenje krize, nego su uvučene u krvavi rat koji je obeležio devedesete. Međutim, gledano iz ove perspektive, od završetka rata u BiH prošlo je jako mnogo vremena, više od 25 godina, a i dalje živimo u postkonfliktnim društvima, te i dalje taj jaz između država nije premošćen i daleko smo od puta koji vodi istinskom razumevanju, regionalnoj saradnji i pomirenju“, objašnjava Todosijević.
Naglašava veliki značaj feminističkog pokreta, kao i određenih marginalnih grupa koje nisu dovoljno zastupljene u aktuelnim udžbenicima i aktuelnom planu.
"Te pojave su na margini, ali glavna osobenost antiratnog i mirovnog pokreta u Srbiji je da je on bio ženski, odnosno feministički. Kad govorimo o subkulturi, najveći impact na mlade su imali Rimtutituki, Rambo Amadeus i drugi popularni muzičari i to je jako važno spomenuti, jer devedesetih rock kultura gubi uticaj u odnosu na narastajući turbo-folk. To je bila pobuna generacije koja je pokušala da nešto pobedi uz pomoć muzike, međutim ti glasovi razuma su ostali usamljeni i nisu imali veliki uticaj, niti su mogli da dovedu do nekih značajnih promena, ako je cilj antiratnog i mirovnog pokreta da spreči i zaustavi rat. Ti fakti treba da budu istaknuti, jer u zvaničnim udžbenicima pažnju dobijaju političke ličnosti, vojskovođe i generali, dok obični ljudi koji pokušavaju da nešto promene, nemaju dovoljno mesta. Upravo zato postoje ovakvi priručnici, kao neka vrsta dopune redovnom planu i programu.“
Priručnik je nastao u okviru projekta" Različiti putevi, zajedničke vrednosti", koji Forum ZFD Srbija realizuje zajedno sa Centrom za građansko obrazovanje – CGO iz Crne Gore, Udruženjem Umhis iz Sarajeva i Inicijativom mladih za ljudska prava iz Hrvatske.