Kada je pre više od decenije nekadašnji političar, pokrajinski poslanik Miloš Gagić kupio teleskop, verovatno nije ni pomišljao da će mu gledanje u zvezde postati više od hobija, s tim da je svoju strast prema posmatranju svemira kanalisao kroz astrofotografiju, a odnedavno i kroz knjigu-vodič za izradu astrofotografije.
Danas je Gagić predsednik udruženja astronoma “Kosmos” i pasionirani posmatrač svemira koji dokumentuje na fotografijama čija se izložba očekuje s početka jeseni, javlja Anadolu Agency (AA).
Prvi teleskop, kako kaže, kupio je 2009. godine, a dečija fascinacija svemirom i zvezdama ponovo je oživela u njemu i počeo je da se bavi posmatračkom astronomijom i osvajao nagrade na takmičenjima koja su se organizovala u okviru astronomskih kampova, a nekoliko godina kasnije je kupio i opremu za astrofotografiju i počeo da fotografiše noćno nebo.
“Upravo ti objekti koje sam tražio teleskopom na ’Mesjeovom maratonu’, postali su i prvi koje sam fotografisao”, navodi Gagić za AA.
Deceniju kasnije kolekcija fotografija je rasla, ali i njegovo znanje. Osim o fotografiji, snimanju i obradi, naš sagovornik je za nešto više od decenije unapredio i znanje o astronomiji. Uz svaku fotografiju galaksija, zvezda, maglina, ide i duga priča o tome. Jer nebesko prostranstvo i zvezde koje se vide na noćnom nebu nisu isti za običnog posmatrača i astrofotografa. Iza toga stoje godine učenja. I, kako kaže, još uči.
“Na početku, bukvalno, nisam imao pojma ni o čemu. Nisam znao ni kako se postavlja teleskop. I sad dosta učim. Sigurno nekoliko sati svakodnevno provedem učeći o astrofotografiji i astronomiji, ali ja to volim. Iako sam profesor istorije po obrazovanju i nemam nikakve veze s prirodnim naukama, od trenutka kada sam kupio teleskop počeo je da me oduševljava taj prizor. I dan danas je tako. A kad krenem da radim astrofotografiju i izvlačim neke detalje – e to je poseban doživljaj”, napominje Gagić.
On ukazuje da svako ko želi da se ozbiljnije bavi fotografisanjem nebeskih tela i da bi imao kontinuitet u radu, potrebno je da ima kvalitetnu opremu, da ima gde da je smesti, jer veliki teleskopi ne mogu da se nose tek tako.
“Ima više vrsta astrofotografije. Svima koji žele time da se bave preporučujem im da krenu od svojih objektiva i da probaju da nabave motorizovani stativ koji kompenzuje rotaciju Zemlje. I da se čitavog života bave tom vrstom fotografija neće moći da zadovolje sve potrebe. Bez obzira što su te fotografije snimljene, mi u obradi dođemo do toga da možemo napraviti svoj doživljaj svemira. Mi ne znamo kakve su prave boje svih tih objekata. Kad gledamo svemir, naše oko ne vidi boje, ali svaki aparat koji radi duge ekspozicije može da uhvati boje nekih nebeskih objekata. A pretpostavljamo da su boje svemira roze, ljubičaste i crvene koje predstavljaju vodonik i zelena koja predstavlja kiseonik. To je ono što smo videli iz palete teleskopa Habl”, pojašnjava Gagić.
Kako objašnjava, za razliku od običnog fotografisanja, fotografisanje neba traži potpuno drugačiji pristup, jer se čitavu noć snima jedna fotografija nebeskog objekta. Blenda je otvorena dugo i pravi se više snimaka koji se onda uklapaju u jednu sliku. Nekada se, u zavisnosti od vremenskih prilika, jedan objekat snima i više dana. Neki snimci budu neupotrebljivi ukoliko u trenutku snimanja kroz kadar prođe satelit. Sama procedura spajanja snimaka u jednu fotografiju je delikatan proces, a iz želje da za Astronomski magazin čitaocima napiše kratak vodič za obradu astrofotografija nastala je i knjiga na 254 strane koja se u elektronskom izdanju može besplatno preuzeti s internet stranice magazina.
Naglašava i da je astronomska zajednica veoma značajna za svakog ko želi da se uputi u tu temu, i da je upravo saradnjom sa astronomima, astrofotografima iz zemlje i regiona usavršavao svoje znanje i veštine, a na astronomskim kampovima na kom se sabiraju posmatrači neba iz čitavog regiona razmenjuje iskustva i nova saznanja.
Trenutno je uključen u projekat “Elektra”, zajednički projekat Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, tri astronomska društva iz Novog Sada: “Kosmos”, “Lira” i “Novi Sad” i opservatorije u mađarskom gradu Baja. Cilj projekta je da se skrene pažnja koliko noćno nebo može biti i turistička atrakcija, a ne samo prirodna lepota.
“Oprema ne mora biti previše skupa, ali je potrebno tamno nebo. Najbolje fotografije nastaju na tamnim mestima. Jer, koliko god da imate velik teleskop i dobru kameru, potrebno je tamno nebo. A sve ga manje vidimo. Dobra stvar je što u Vojvodini postoje takva mesta, a pogotovo u Srbiji oko Tare i Priboja. Evropa više ne vidi mlečni put, jer je svetlosno zagađenje uzelo maha. Mi ga još vidimo, ali je važna borba za tamno nebo. Nadamo se da će neko od nadležnih setiti da donese set zakona kojim bi se regulisalo kako treba da izgleda rasveta, pogotovo rasveta u blizini nacionalnih parkova i zaštićenih područja. Jer to svetlosno zagađenje utiče i na životinjski svet”, ističe Gagić.
Iz opservatorije u Mladenovu, nedaleko od Bačke Palanke, nastale su mnoge Gagićeve astrofotografije, a ovaj objekat koji je sagradio uz pomoć prijatelja okupljalište je mališana, ali i odraslih koji žele da posmatraju noćno nebo. Jer što je duža noć, više je prilike da se posmatra i fotografišu zvezde i sazvežđa. Kako kaže, za razliku od centra naše galaksije, Mlečnog puta, naša komšijska galaksija Andromeda s kojom ćemo se, predviđaju astronomi, sudariti na nekoliko milijardi godina, može se lepo videti i uslikati preko teleskopa.
“Oblaci prašine i gasa formirali su zid zbog čega ne može videti centar naše galaksije. Međutim, da tog zida nema, verovatno bi ovde bio večni dan”, objašnjava Gagić.
Za astronome i pasionirane posmatrače neba, revolucionarne fotografije doneo je novi teleskop Džejms Veb. Jer zahvaljujući analizi fotografija, nauka dolazi do određenih saznanja.
“Iz prvih fotografija videli smo da je potvrđeno postojanje tog gravitacionog sočiva koje je Ajnštajn predvideo, da će neko masivno telo da zakrivljuje prostor i da omogućava da svetlost prođe od nekih udaljenijih objekata. Kada analizirate Vebovu fotografiju vidite da se iza te galaksije koje je snimljena nalazi još neka udaljenija galaksija i vidimo njene crtice, jer je galaksija ispred nje salomila svetlost”, kaže Gagić.
On dodaje da su prve fotografije novog Džejms Veb teleskopa otkrile dosta toga novog, ali da će za amatersku fotografiju nebeskog prostranstva uvek biti mesta.
“Bilo je slučajeva da su amateri koji su fotografisali običnim kamerama otkrili komete, nekoliko astrofotografa iz Australije to i dan-danas rade. I bez obzira koliko nam je oprema skromna, fotografij(AA) može biti predmet izučavanja”, napominje Miloš Gagić.
Osim fascinantnih prizora zvezda i sazvežđa, našeg sagovornika interesuje da li, možda, i nas isto neko posmatra s neke udaljene planete u nekoj udaljenoj galaksiji beskrajnog nebeskog prostranstva. Ali, posmatranje svemira naveo ga je na još jedan zaključak.
“Svemir je ogroman. I kada to vidite, shvatite koliko smo mali i beznačajni. Ne mi kao pojedinci, već i naša planeta. U svemiru je sve u redu. Tu su ciklični procesi koji postoje – rađanje, stvaranje, trajanje i nestajanje. I ponovo iz tog nestalog se stvara nešto novo. Ko misli da je kosmos mirno, mesto, grdno greši. Ima eksplozija, zračenja… i sve je u pokretu. Počev od toga da se Zemlja okreće oko svoje ose i oko Sunca, pa se Sunce kreće oko centra galaksije. To je jedan svemirski ringišpil. Svemir je lep. I u to može da se uveri svako ko uveče podigne glavu i pogleda gore”, zaključuje Gagić.