Nikola Stanković je portparol pokreta “Kreni promeni” i odbornik u Skupštini Grada Beograda.
“Moćni akteri mogu da ubrzaju ili uspore promene, ali ključna snaga je u ljudima. Ako se oslonimo na to da će ‘neko odozgo’ rešiti stvari, promene će biti površne ili će potpuno izostati” – kaže Stanković u razgovoru za BUKA magazin.
Kako gledate na dešavanja u skupštini Srbije i prijedloge vlasti o budžetu za narednu godinu?
U skupštini smo videli jasan simptom duboke krize institucija u Srbiji. Parlament, koji bi trebalo da bude centar demokratske debate, pretvoren je u pozornicu sukoba i odbrane interesa vladajućih struktura. To nije dostojanstvo koje građani očekuju od najvišeg zakonodavnog tela. Ovakvi događaji su posledica sistema u kojem institucije ne služe narodu, već partijskim interesima. Demokratija nije samo procedura, već način razmišljanja – a kod nas je ta suština izgubljena.
Što se tiče budžeta za 2025. godinu, on je ogledalo stanja u kojem se nalazimo. Postoji apsolutni nedostatak transparentnosti, što otvara prostor za zloupotrebe i korupciju. Primera radi, dok se sredstva troše na projekte poput Malog EXPO-a, za koji je, samo za promocju projekta izdvojeno dve milijarde dinara. Dve milijarde dinara je istovremeno onoliko koliko ova država izdvaja za svo filmsko i audio-vizuelno stvaralaštvo na primer. Korupcija u Srbiji, prema relevantnim procenama, nanosi godišnju štetu od 12 milijardi evra. Zamislite šta bi se moglo uraditi da se samo delić tih sredstava iskoristi za stvarne potrebe građana.
Budžet mora biti alat za razvoj, a ne za produbljivanje društvenih nejednakosti i političku propagandu. Naša odgovornost kao društva je da insistiramo na transparentnom planiranju i pravednom raspodeljivanju sredstava. Ovo nije pitanje političkih razlika, već osnovnog prava građana da znaju kako se troši njihov novac i da od toga imaju koristi. Nažalost, trenutna vlast se odlučuje za silu umesto za dijalog, a to je put u stagnaciju, ne u budućnost.
Šta očekuje Srbiju u narednom periodu?
Srbija se danas suočava s dubokom institucionalnom i društvenom krizom. Suočavamo se sa ignorisanjem potreba običnog čoveka, centralizacijom moći i zloupotrebom državnih institucija za partijske interese. Nije to problem samo sa Srbijom, kroz iste muke su prolazile i prolaze gotovo sve Balkanske države koje su godinama vodili ili vode autoritarni političari poput Mila Đukanovića, Hašima Tačija, Edija Rame ili kao kod nas Aleksandra Vučića. Odgovornost zbog takve situacije u našim državama leži na svima nama. Građani ne smeju biti pasivni posmatrači vlastite sudbine. Dok god ćutimo i trpimo, sami produžavamo agoniju. Promena je moguća i to je ono u šta mi iz Kreni-Promeni duboko verujemo i za šta se borimo. Ni jedna država sama po sebi nije osuđena na korupciju, siromaštvo i nepravdu. Potrebno je da svako od nas postane deo rešenja – da preuzmemo odgovornost, izađemo iz zone komfora i borimo se za društvo u kojem je normalno biti pošten, a nenormalno biti korumpiran. Ako svako da svoj doprinos – bilo da je to glas, volonterski rad, inicijativa u zajednici – možemo da povratimo državu i učinimo je mestom gde mladi žele da ostanu i gde roditelji ne strepe za budućnost svoje dece.
Kako će se Kreni-Promeni postaviti prema toj situaciji?
Kroz rad Kreni-Promeni vidimo da promena dolazi od građana koji veruju u svoje pravo na bolje društvo. Primer borbe protiv Rio Tinta pokazuje da kada se ljudi organizuju i postave jasne ciljeve, promene su moguće. Pred Srbijom su izazovi, ali i prilike da se izborimo za društvo u kojem je normalno živeti od svog rada i u kojem se poštuju zakoni. Budućnost zavisi od nas – od naše hrabrosti, odgovornosti i vere da se stvari mogu promeniti. Kreni-Promeni je već dokazao da delovanje na terenu može doneti rezultate. Umesto da čekamo povoljnije okolnosti, mi ih stvaramo. Kroz različite inicijative pokazali smo da građanski aktivizam nije samo kritika, već konkretan doprinos. Naš pristup je proaktivan – predlažemo rešenja, podižemo svest i stvaramo pritisak tamo gde je potrebno. U junu ove godine smo prvi put učestvovali na izborima i u Beogradu osvojili bezmalo 18% glasova što je najbolji pojedinačni opozicioni rezultat opozicije od 2012. godine. Nastavićemo da budemo glas građana, pokretač promena i primer kako se upornost i organizacija isplate.
Da li se parlamentarno delovanje u ovim okolnostima može ocijeniti kao svrsishodno?
Parlament ima smisla samo ako je direktno povezan s potrebama građana. Bez te veze, on postaje scena za političke igre, a ne prostor za rešavanje problema. Kreni-Promeni je pokazao da se čak i van institucija može ostvariti značajan uticaj, ali to ne znači da borbu ne treba voditi i kroz institucije. Ključ je u kombinaciji – delovati unutar sistema, ali i vršiti pritisak spolja kako bi se problemi građana rešavali, a ne ignorisali.
Kako širu grupu ljudi uključiti u politički proces?
Ljudi se uključuju kada veruju da njihov glas ima snagu. Aktivnosti Kreni-Promeni, poput kampanja za očuvanje životne sredine ili borbe protiv korupcije, pokazale su da građani žele da se angažuju kada vide konkretne rezultate. Ključno je govoriti jezikom običnih ljudi, pružiti im prilike da se uključe i stvoriti prostor gde mogu da doprinesu. Građanske inicijative koje pokrećemo nisu samo akcije, već i prilike da se ljudi direktno uključe i osete moć zajedničkog rada. Politika mora postati alat koji rešava probleme građana, a ne apstraktna ideja rezervisana za političku elitu i to je nešto čime se vodimo svi mi iz Kreni-Promeni, na čelu sa Marinom Pavlić i Savom Manojlovićem.
Vidite li budućnost političkog organizovanja u pokretima i partijama?
Pokreti, poput Kreni-Promeni, unose energiju, inovaciju i neposrednost u političku scenu, ali nam iskustvo pokazuje da je uz to potrebna struktura i infrastruktura i to je nešto na čemu mi intenzivno radimo. Da bi pravili efikasne, konkretne promene u društvu, kombinujemo fleksibilnost i kreativnost koju imaju pokreti sa institucionalnom snagom koju bi morale da imaju partije. Samo tako možemo stvoriti otvoreniji i odgovorniji politički sistem, i to je jedan od ciljeva koji mi u Kreni-Promeni imamo. Kada smo radili na kampanji za zaštitu prirodnih resursa Srbije, pokazali smo da je energija pokreta ključna za pokretanje društvenih promena. Međutim, da bi te promene bile trajne, potrebno je da se institucionalizuju kroz zakone i politike.
Šta konkretno mora da se uradi kako bi nastupile promjene?
Promene ne dolaze same od sebe; one su rezultat strategije, rada i jasne vizije, i mi iz Kreni-Promeni već godinama govorimo o tome. Na delu smo pokazali kako konkretni koraci vode ka rezultatima – od podizanja svesti o problemima do mobilizacije građana i organizovanja akcija. Prvo, moramo definisati šta želimo da promenimo. Drugo, potrebna je mobilizacija – ljudi moraju verovati da mogu doprineti. I treće, potrebno je raditi na svakom nivou – od lokalnih zajednica do nacionalnih institucija. Bez rada, učenja i hrabrosti, promene su nemoguće.
Mislite li da će budućnost promjena zavisiti od političkih aktera koji imaju veliku moć i veliki interes za promjenu situacije?
Moćni akteri mogu da ubrzaju ili uspore promene, ali ključna snaga je u ljudima. Ako se oslonimo na to da će “neko odozgo” rešiti stvari, promene će biti površne ili će potpuno izostati. Promene dolaze od ljudi koji imaju ideju, energiju i spremnost da rizikuju za budućnost. Oni koji imaju moć uglavnom su fokusirani na očuvanje svoje pozicije, osim ako ne osete pritisak odozdo – od naroda koji traži odgovornost i rezultate. Dakle, budućnost promena zavisi od toga da li ćemo mi sami biti akteri, a ne posmatrači. Promene dolaze od ljudi, a ne od političkih aktera koji često teže očuvanju statusa quo. Kreni-Promeni je primer kako pritisak građana može naterati čak i najmoćnije da promene kurs. Moćni akteri mogu olakšati proces, ali ključ je u energiji i odlučnosti građana. Kada ljudi shvate da su oni motor promena, ništa ih ne može zaustaviti.