Žrtva trgovine ljudima Nevena Mitić ispričala je u Novom danu kako je bez svoje volje bila uvučena u prostituciju. Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra je napomenula da su žene u prostituciji najčešće neobrazovane, bez ekonomskih primanja i u teškoj životnoj situciji.
Podsetimo, dvadesetdevetogodišnji V.I. uhapšen je u Beogradu zbog sumnje da je izvršio krivična dele trgovina ljudima i posredovanje u prostituciji. Njegove žrtve bile su dve devojke koje su pružale seksualne usluge u iznajmljenim stanovima, tako što ih je na to primoravao batinama, ucenama i oduzimanjem ličnih dokumenata.
Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje rasprostranjenosti i regulisanja trgovine ljudima i prostitucije koji su često međusobno povezani. Koliko je zamršena ova mreža u Srbiji i ko je u nju sve upleten?
„Poslednji slučaj hapšenja makroa pokazuje šablon koji postoji. Podaci kazuju da su često žene uvučene i u prostituciju, i u trgovinu ljudima, i ta krvična dela su često povezana“, kaže Pavlović.
Nevena Mitić otkriva da je bila žrtva zbog toga što je neko ko je bio blizak njoj zloupotrebio njeno poverenje.
„Šablon je uvek isti. Ti ljudi traže žrtve, žene ili devojke kao što sam bila ja. Dolazim iz porodice gde je bilo puno nasilja, nisam imala podršku ni od koga i bila sam sama. Bio mi je potreban mir u kući, i želela sam bolji život. Tražila sam i kopala da nađem neki izlaz iz tog nasilja u mojoj kući, i organizovani kiminal i ljudi kojima se time bave traže baš devojke kao što sam bila ja. Bila sam lak plen. Mislila sam da sam se zaljubila. A to je bio samo deo plana“, prepričava Mitić.
Navodi da joj se činilo da se tadašnji mladić zaljubio u nju, da je bio divan – ali u stvari nije bio ništa od toga.
„To je bio samo deo plana da mene uvuku u prostituciju i trgovinu ljudima. Odveo me je u Holandiju i onda sam shvatila šta moram da radim da bih preživela. Najteže od toga je bilo to što više nisam bila slobodna osoba, da mogu da radim šta želim. Morala sam da budem to što oni žele da ja budem. I to je trajalo dve godine, jer su me ucenjivali – pretili su mi da će mi ubiti brata, oca i majku ako bilo šta, bilo kome kažem“, kazala je Mitić.
Pavlović kaže da je iznošenje Neveninog svedočanstva u javnost dragoceno.
„Vidimo kroz presude da su žene u prostituciji najčešće neobrazovane, bez ekonomskih primanja, i u teškoj životnoj situciji. To je ono što vidimo na papiru. Međutim, ono što ne vidimo na papiru je pozadina. To su porodica, socijalne mreže, vaspitanje, i sve to utiče na put kojim će žene krenuti“, pojasnila je Pavlović.
Međutim, ističe i da postoje devojke koje svojevoljno ulaze u prostituciju, jer tu vide način da dođu do sredstava za život, školovanje i glamur.
„I mediji često plasiranju da je prostitucija glamurozan posao. Ali u svim tim situacijama, jednom kada se nađu unutar tog lanca, sa makroom ili bez njega, teško izlaze iz toga“, naglasila je Pavlović.
Nevena Mitić otkriva da je dve godine čekala da pobegne, i da je sačekala „svojih pet minuta“.
„Čovek koji je došao tamo kao klijent me spasio. Međutim, trebalo mi je puno vremena da verujem nekome i da mu ispričam moju priču. Mnogo mi je bilo teško da kažem sve. Međutim, sa njim sam uspela da pobegnem, ponavljam, nakon dve godine“, kazala je Mitić.
Potvrđuje da je veoma teško izaći iz lanca prostitucije, kao i da i one koje uspeju da se izvuku – teško se snalaze životu „van toga“.
„Društvo osuđuje žrtve, jer ne razume šta znači biti u prisilnoj prostituciji i biti seksualno eksploatisan. Život je težak. Mnoge žrtve moraju da ćute, jer ih je strah ili ih je sramota. A ja želim da pričam, to je moja misija. Moj oporavak je trajao dugo, a mislim da će trajati do kraja života“, zaključila je Mitić.