Šta će za Srbiju značiti kada se u septembru iduće godine u Beogradu okupe ministri spoljnih poslova članica nesvrstanih zemalja kako bi obeležili pedesetogodišnjicu osnivanja tog pokreta?
Da bi se odgovorilo na to pitanje, mora se konstatovati da se u proteklih pola veka izmenilo mnogo toga: Srbija više nije članica nesvrstanih, hladni rat je prošao, a više vrućih žarišta preti svetskom miru.
Što se Balkana tiče, iako su nesvrstane zemlje diplomatski prilično bile angažovane u jugoslovenskoj krizi, većina je ipak kasnije podržala Srbiju u osporavanju nezavisnosti Kosova. Ali i tokom nešto više od godinu dana, od kada je Srbija izrazila želju da bude domaćin ovog skupa, Beograd je prošao nekoliko teških momenata vezanih za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova i usvajanje rezolucije u UN.
Posle svega, niti će za Beograd samit nesvrstanih iduće godine značiti trijumf diplomatije iz 1961, kada je Tito stajao između Nasera i Nehrua, niti će u Beograd ovog puta doći državnici dajući mu značaj.
Kako kaže bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova i ambasador pri UN Vladislav Jovanović „skup će obeležiti retrospektiva, a ne perspektiva“.
Predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Sonja Liht takođe na ovaj skup gleda kao na prisećanje na prošlost kada je Beograd bio značajan čak i na globalnoj sceni.
„Što se sadašnjeg političkog značaja tiče, on je umanjen jer je i značaj tog pokreta minoran. A za nas je značaj utoliko manji što je naša strategija da postanemo deo EU“, kaže Liht i dodaje da ne veruje da ovaj skup ima značajnih posledica u zastupanjubilo kakvih strateških interesa, uključujući i naše interese na Kosovu.
Ali ambasador Jovanović smatra da je upravo naš zahtev da budemo domaćin samita bio „deo strategije mobilizacije svetske javnosti u prilog naših stavova o Kosovu, a taj jubilarni trenutak nam je dobrodošao da podsetimo na to da je Srbija ipak ostala najbliža izvornim principima nesvrstanosti“.
„Međutim, pošto smo mi napustili borbu za Kosovo kako smo je prvobitno zamišljali i prihvatili da budemo u zajedničkom društvu sa onima koji su Kosovo uzeli i podržali njegovu nezavisnost, onda je taj skup sada pomalo reliktan“, kaže Jovanović.
On zaključuje da je pokazatelj takvih odnosa i nivo na kome se skup organizuje, jer će u Beograd doći ministri spoljnih poslova a ne šefovi država. „To nas oslobađa i velike obaveze koju smo preuzeli u trenutku kada smo bili orni da se borimo za svoj stav. Jer bi nam sada, kada smo ušli u veće obaveze prema Zapadu, bilo nezgodno da ih dočekujemo na vrhu“, zaključuje Jovanović.
Međutim, izvor „Politike“ iz vlade kaže da će poveravanje organizacije, osim velike časti koja je ukazana Beogradu i Srbiji, pomoći produbljivanju političkih i ekonomskih veza i odnosa sa zemljama članicama Pokreta nesvrstanih.
„Naravno da to ni na koji način ne dovodi u pitanje naše strateško opredeljenje da budemo član EU, jer mi nemamo nameru da budemo član nesvrstanih“, kaže ovaj vladin službenik.
Na pitanje koliko je želja Beograda, iskazana još prošle godine, da bude domaćin obeležavanja te godišnjice imala veze sa obezbeđivanjem podrške ovih zemalja u diplomatskoj borbi za Kosovo, sagovornik „Politike“ kaže da ta dva događaja ipak ne treba direktno dovoditi u vezu.
„Mi imamo podršku ogromne većine zemalja članica Pokreta nesvrstanih i ta podrška je rezultat naših tradicionalno dobrih veza i diplomatskih aktivnosti koje je Srbija sprovodila u proteklom periodu. Naravno, mi smo zahvalni na toj podršci, a ovo je jedna značajna godišnjica koja se obeležava i nije direktno vezana za pitanje Kosova“, kaže naš sagovornik.
Politika