Da odaju počast prijatelju i kolegi došli su Dragan Bjelogrlić, Voja Brajović i Milica Mihajlović, Miodrag i Bojan Krivokapić, Branka Petrić, Milan Marić, Manjo Vukotić, te Božo Koprivica, Zoran Živković, Caci Mihailović, Miroslav Lekić, kao i Petar Božović, Vesna Čipčić, Jelena Ćuruvija, Darko Bajić, Dejan Lutkić, Mima Karadžić, Katarina Gojković, Vuk Drašković, Ivica Dačić, Jugoslav Pantelić…
Voja Brajović je u svom govoru kazao da umesto da Laušević sa ove scene „govori Šekspira ili Ljubu Simovića, mi zbog antičke tragedije sada govorimo o njemu“:
– Žarko je imao ono nešto što rečima ne može da se opiše – zbog toga su ga toliko jurili i voleli. Njega sada nema, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje – poručio je Brajović.
Na početku svog obraćanja Irfan Mensur, blizak Lauševićev prijatelj i kolega, obratio se glumčevoj supruzi Aniti i deci: „Nemojte neko suzu da je pustio, Anita, deco, znate kakav je, naljutiće se“…
– Nedostajeće mi naši razgovori dok je bio u Njujorku. Nedostajeće mi tekstovi koje mi je slao za njegovu knjigu, i njegovo pitanje – „Šta misliš?“ Dragi moji, ode Žarko. Ne pristajem na to, nije fer – kazao je Mensur.
Ovom prilikom pušten je i snimak glumice Svetlane Bojković koja je u svom govoru podsetila na to koliko je Laušević voleo pozorište, koliko je na tim daskama bio jedinstven, ali i kako je tragično stradao o čemu je i pisao u svojim knjigama.
– Prvi veliki bljesak Žarkovog raskošnog dara dogodio se na samom početku kada je stupio na scenu. Bilo je jasno – rođen je veliki glumac. Usledile su godine kontinuiranog uspona do 1993, na dan Ognjene Marije, koji mu je bespošteno promenio život. Sledila su suđenja, zatvor, kazna. Mislim da je najveća kazna bila njegovo samoispitivanje i griža savesti. To sve, tu dramu i tragediju, Žarko je ispisao u četiri uzbudljive knjige koje su dnevnik jedne robije, to je bio put i težnja ka sopstvenom iskupljenju. Po tom putu ka slobodi, vratio se ponovo da zablista u punom sjaju svojim glumačkim darom. Svi smo mu se divili i voleli ga. Onda je došla opaka bolest koja ga je odnela. Šta reći? Dragi Žarko, duboko smo pogođeni tvojim odlaskom. Imamo saznanje o tvom iskupljenju. Ispraćamo te sa tugom i velikom ljubavlju – rekla je glumica.
O svom kumu govorio je Mima Karadžić koji se prisetio detinjstva, i „dana kada je došao klinac sa dijoptrijom kojeg su odmah prihvatili“:
– Moj dobri kume, putuj s anđelima!
Reditelj i glumac Dragan Bjelogrlić istakao je da kada „odlaze najveći, svet zastane, srce se stegne, a nebo se otvori da primi velikana“:
– Žarka sam voleo da gledam, da čitam, da sa njim radim, a najviše od
svega – voleo sam s njim da pričam. Poslednji razgovor bio je pre mesec
dana u bolnici na Bežanijskoj kosi. Rekoh ti tada da mi je to bio jedan
od najlepših dana. Poslednja slika: Ti stojiš na terasi bolnice, i
dalje si lep… Vidimo se Žare, u nekom boljem svetu, ako zaslužim da
stojim pored tebe – rekao je Bjelogrlić, javlja Nova S
