Otkako je lider G17 plus Mlađan Dinkić obnovio kritike na račun kabineta u kome sedi ocenivši da je izgubio autoritet, u javnosti ne prestaje licitiranje imenima kadrova Demokratske stranke koji su navodno viđeni kao naslednici Mirka Cvetkovića. Demokrate odlučno demantuju da razmišljaju o Cvetkovićevom odlasku. Potpredsednica DS-a Jelena Trivan naglašava da su oni zadovoljni premijerovim radom i da nema govora o njegovoj smeni.
Po koalicionom sporazumu premijersko mesto pripada DS-u kao najvećoj stranci, ali postavlja se pitanje da li bi demokrate ipak mogle da učine ustupak i ovo mesto prepuste nekom drugom partneru – na primer Mlađanu Dinkiću.
Da lideru G17 ne bi bilo mrsko da se prihvati posla „prvog među jednakima” u vladi, govore i neke ranije izjave njegovih saboraca iz stranke koji su u emisiji „Raspakivanje” RTS-a rekli da je Dinkićeva ambicija da jednog dana bude premijer.
Ne upuštajući se u ocenu da li je Dinkić sposoban za premijersku funkciju, Trivanova kaže da je „jasno da niko osim DS-a nema kapacitet da kandiduje premijera” što su, kako podseća, potvrdili i koalicioni partneri koji su naglašavali da je funkcija predsednika vlade u nadležnosti DS-a. „Srbija je puna vrednih i pametnih ljudi ali to nije tema”, kaže Trivanova za „Politiku”.
Na pominjanje Dinkića kao premijera, Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, kaže da se oni „ozbiljno bave politikom”, te da ne mogu da pričaju o hipotezama.
„Koaliciona vlada je formirana na osnovu zajedničkog imenitelja, a to je pet proklamovanih ciljeva i ministri iz SPS-a su pre svega posvećeni tome i radu vlade. Nije ni mesto, a ni vreme da se o nekim hipotetičkim stvarima razgovara u medijima. To je ozbiljna tema od koje zavisi država i nečiji partikularni, partijski interesi ne mogu biti iznad interesa koji se zove Srbija i građani Srbije”, objašnjava Ružić.
Za razliku od njega predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma ne želi da komentariše eventualna kadrovska rešenja u vladi sve dok ih neko zvanično ne predloži.
Na pitanje da li bi njihov predsednik bio spreman da se prihvati premijerskog mesta kada već ima ozbiljne zamerke na rad vlade, u Ujedinjenim regionima Srbije kažu da takav scenario nije realan i ponavljaju da to mesto pripada DS-u i da ne žele da se mešaju u njihova kadrovska rešenja.
Na neke spekulacije da je Dinkić sam sebe predlagao za ovu funkciju, u URS-u kažu da „koliko god u javnosti ostavljao utisak nekog agresivnog čoveka, on je taj koji poštuje ono što se unutar koalicije dogovore i ne bi mu palo na pamet da tako nešto kaže”.
Naš sagovornik, međutim, dodaje i da ne zna da li je možda neko drugi predlagao Dinkića za premijera.
Analitičari su uvereni da Dinkiću ne samo da ne bi bilo teško da zameni Cvetkovića već da čak priželjkuje takav obrt. „On bi prihvatio premijersko mesto jer zašto bi inače lansirao ovakve priče u poslednje vreme”, kaže sociolog Milan Nikolić dok direktor agencije „Pragma” Cvijetin Milivojević, koji deli Nikolićevo mišljenje, ističe da je malo verovatno da se to i desi, odnosno da DS kapitulira na taj način.
„Poznajući njegovu ambicioznost siguran sam da bi se on toga poduhvatio. Ako bi se to desilo u praktičnom smislu reči, za Dinkića bi godinu-godinu i po dana pred redovne izbore to bila fantastična kampanja. Sa pozicije premijera mogao bi da diktira uslove po kojima će igrati ostali igrači”, objašnjava Milivojević.
Ideja regionalizacije koju je, kako kaže, monopolisao za sebe je sad najkurentnija politička ideja koja ne košta puno, a donosi političku korist. Ljudi misle da on čini čuda, osvojio je Niš, Kragujevac, Zaječar, Kuršumliju, pojavljuje se kao spasilac uz neke subvencije i to predstavlja kao svoje političke uspehe. Milivojević je uveren da bi Dinkić i premijersko mesto iskoristio za to.
Prema Nikolićevim rečima Dinkić, koji daje silne pare stranim industrijama koje dovodi za otvaranje novih radnih mesta, stvara neku nadu i na taj način pokušava da pređe cenzus za sledeći izborni krug. Nikolić je, međutim, uveren da mu i pored svega to neće poći za rukom.
„Ako bi bio premijer sebe bi učinio malo vidljivijim, ali ne zna se da li bi to izašlo na dobro jer je Dinkić najomraženija figura ovog režima u javnosti. Delimično je to zaslužio, a delimično nije. Postavlja se pitanje da li bi time što je vidljiviji povećao dozu neprijateljstva ili bi ubedio građane da čini više dobra nego zla”, ističe Nikolić koji ne spori da je reč o čoveku koji je pun energije koju, kako kaže, koristi nekada nasuprot opštem, a ponekad i nasuprot svom interesu.